Zdravlje
zdravlje/28.03.2019.

Kako je jedan virus oblikovao svet?

zdravlje
  • Pixabay
Autor fotografije:
Piše: ZnaTRa


14. marta 1972. go­di­ne u Pri­zre­nu se po­sta­vi­la sum­nja, a na­red­nog da­na je u la­bo­ra­to­ri­ji In­sti­tu­ta „Tor­lak” izo­lo­van opa­san vi­rus ve­li­kih bo­gi­nja, ko­ji je od­neo 35 ži­vo­ta i od ko­jeg je obo­le­lo 175 lju­di u biv­šoj Ju­go­sla­vi­ji. Reč je o po­sled­njoj epi­de­mi­ji va­ri­o­le ve­re u Evro­pi, ka­da je Be­o­grad bio ugro­žen grad, a na uli­ca­ma su vla­da­li strah, pa­ni­ka i re­do­vi za vak­ci­na­ci­ju.

Kako je sve počelo?

Pre deset hiljada godina, povezivanjem stočarskih plemena i razvitkom agronomije, najverovatnije spontanom mutacijom virusa sa životinja, severoistočni deo Afrike je postao dom za smrtosni virus velikih boginja (variole).

Bolest počinje glavoboljom i temeraturom, najčešće udruženim sa mučninom i povraćanjem, a pratila ju je pojava mnogobrojnih ospi po koži, koje prelazi u formu pustule (plikovi uspunjeni gnojem). Iste ove promene zahvataju sluzokožu usne duplje, disajnih puteva i creva. Više od 30 odsto obolelih je umiralo tokom druge nedelje od pojave simptoma, a preživelima je virus doživotno ostavljao uspomenu u vidu ružnih ožiljaka.

Ko je bio jači?

Prva epidemija velikih boginja zabeležena je 1350 g.p.n.e. tokom Egipatsko-Hetitiskog rata. Egipatski robovi su preneli velike boginje Hetitima. Smatra se da je epidemija odnela život njihovom kralju i bila zaslužna za slom ove civilizacije.

430 g.p.n.e Tukidid opisuje bolest sa osipom, koja seje smrt širom Atine i uzrokovala je kraj Peloponeskog rata.

661 g.n.e. kad je od variole umro kineski car, savetnici krune su preskočili red u nasledstvu i za novog cara je izabran treći sin po redu, samo zato što je on jedini preležao velike boginje.

Širenje civilizacije je omogućilo ovom virusnom stanovniku planete da se širi putevima egipatskih trgovaca, trgovaca na putu svile, Krstašima i tokom arapskog rata. Bolest je harala svakim ćoškom do tada poznatog sveta.

Otkiće Novog sveta omogućio je da polako, tokom vekova, sama bolest dobije pandemijske razmere (raspostranjena u svim delovima sveta). Bolesti koje domoroci nisu poznavali, a koje su osvajači doneli, smatraju se prvim napadom biološkim oružjem, koji je omogućio slom starosedeoca na američkom i australijskom kontinentu. Kako im ove bolesti nisu bile poznate, domoroci nisu ni mogli stvoriti imunitet na njih, što ih je automatski izbacilo iz borbe sa osvajačima.

Koliko su boginje bile uobičajna pojava govori podatak da je od velikih boginja stradalo osam evropskih vladara, među njima Luj XV, kralj Francuske, Luis I, kralj Španije i Petar Veliki, car Rusije.

Smatra se da su svi portreti tokom novog veka idealizovani, jer je naruženost lica usled ožiljaka od boginja bilo uobičajno, pa su ti detalji bili zanemarivani. Toliko o verodostojnim portretima!

Čovek protiv velikih boginja!

Smrt koji su velike boginje uzrokovale vekovima, tražio je rešenje mnogo pre nastanka moderne medicine. Prvi podaci o pokušaju sprečavanja bolesti su se pojavili u Kini od strane budističkih sveštenica sa planine O Mei Shan, u južnoj provinciji Sichuan, koje su zabeležene u knjizi iz 1022. g.n.e. pod nazivom „Ispravan tretman velikih boginja“.  Tretman koji je nazvan VARIOLIZACIJA, predstavljao je mlevenje krasti obolelih od velikih boginja i njihovo uduvavanje pomoću dugačke cevčice u nozdrve zdravih ljudi. Ovaj tretman je razvijen na njihovom saznanju da preživeli od boginja, tokom života ne oboljevaju opet od velikih boginja.

Ovaj način zaštite zadržao se tokom narednih pet vekova, sporo napredujući sa Istoka ka Zapadu, i sprovodio se preko 4-5 zareza na koži na koje se utiskivao sadržaj iz pustula obolelih. Ovaj sistem se pokazao korisnim jer imunizovani nisu dobijali bolest, ali istovremeno 3 odsto ljudi je umiralo usled posledica ovakvog tremana. Pre svega treba imati na umu da korišćenje čistih instrumenata i dezinfekcija polja pre vršenja procedure u to vreme nisu bili poznati, tako da su pacijenti umirali od posledica infekcije ili sepse, pre nego od boginja.

Eureka!

Britanski lekar Edvard Džener je primetio da čobani i mlekarice ne dobijaju velike boginje (verovatno zbog lepote ženskog lica, jer nisu imale ožiljke od boginja). Primetio je žene koje muzu krave obolele od kravljih boginja, dobijaju plikove na rukama slične onima od velikih boginja, ali da se bolest ne razvija. Takođe ovi ljudi nisu oboljevali od velikih boginja. Rodila se ideja da nakon kontakta sa kravljim boginjama, izloženi su zaštićeni od velikih boginja. Iako apsolutno nije imao predstavu šta zapravo radi, Džener je rešio da svoju hipotezu dokaže. 

1796. godine Džener je izveo eksperiment na dečaku Džejms Fibsu i zarezivanjem kože mu preneo sadržaj kravljih boginja sa svežih promena mlekarke Sare Nelms. Da bi potvrdio svoju teoriju, Džener je dečaka nakon dva meseca zarazio virusom velikih boginja. Bolest se nije razvila. Svoju teoriju iznova je dokazao na drugim ljudima, koji nakon imunizacije nisu dobili bolest. Tako je Džener postao otac moderne imunologije, a svoje otkriće je u čast latinske reči za kravu (lat. Vacca- krava), nazvao VAKCINACIJA.

Tadašnje društvo osporavalo je ovu metodu, pod izgovorom da se vakcinisani izobličuju i počinju da liče na kravu, ali važnost i uspeh metode nisu se mogli osporiti.

Ono što Džener nije znao je da su ova dva virusa iz iste familije virusa. Primenom manje agresivnog tipa (virusa kravljih boginja), omogućeno je da sam organizam stvori imunitet protiv virusa. Imunitet protiv bolesti podrazumeva stvaranje memorijskih ćelija (T i B lifocita) specifičnih za uzročnik, koji se nakon ponovnog izlaganja istom brže i efikasnije stvaraju u odnosu na prvi kontakt. Dženerovo otkriće otvorilo je novo poglavlje lečenja bolesti da unapred učimo svoj organizam da se brani od uzročnika bolesti. Na ovome se zasniva  današnja zaštita vakcinama.

Takođe je primećeno da tokom dužeg perioda imunitet može da se izgubi, to je kao kad dete nauči pesmicu, sve dok je ponavlja svakodnevno, recituje je bez problema. Ali ako prođe dug period bez ponavljanja, detetu je potrebno da zajedno sa njim prođete celu pesmicu, a nakon toga će je opet iznova, kao papagaj, ponavljati. E pa takavo podsećanje je potrebno i našem imunitetu, što se označava kao REVAKCINACIJA.

Šta se desilo sa virusom?

Iako je ovo otkriće čovečanstvo stavilo rame uz rame u borbu sa virusom, tokom naredna skoro dva veka brzina širenja i virulentnost, su bile i dalje u velikoj prednosti nad čovekom.

Podaci pokazuju da je ovaj virus posejao najviše žrtava tokom civilizacija, i da je samo u dvadesetom veku odneo između 300-500 miliona života.

Smrt koju je bolest sejala, naterela je da najveće „glave“ sveta sednu zajedno, ujedine se i shvate da je jedini cilj apsolutno odstranjenje viruse iz ljudske populacije. Ova borba je podrazumevala stvaranje epidemioloških timova čiji je cilj bio da vakcinišu apsolutno sve stanovnike planete Zemlje.

Gde je virus danas?

Poslednji slučajevi epidemija i sporadnični slučajevi velikih boginja zabeleženi su u periodu od 1978-1979. Ceo svet je ujedinjeno slavio istrebljenje virusa velikih boginja.

Ovaj virus se danas čuva u dve labaratorije na svetu: u SAD-u i Rusiji. Međutim strah od potencijalnog korišćenja virusa u svrhu biološkog oružja svakog dana raste. Razvijene zemlje deo sredstava ulažu u stvaranju depoa vakcina za variolu.

A mi?

Mi i dalje odbijamo da vakcinišemo decu!


PROČITAJTE I:

DA LI SU SVI MUŠKARCI PO MALO ŽENE?

PRIGUŠIVAČ ZA DECU

INSULIN - KETERING SLUŽBA ORGANIZMA


POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box
reklama box
reklama box