Zdravlje
zdravlje/2.05.2019.

Istina o vakcinaciji - Ko koga štiti?

zdravlje
  • Katja Fuhlert
Autor fotografije:

Piše: ZnaTRa



Stvaranje imuniteta prirodnim putem?

Primenom vakcina se u organizam unose oslabljeni mikroorganizmi (virusi ili bakterije, mrtvi ili živi), ili njihovi delovi (izmenjeni toksini mikroorganizama), koji omogućavaju organizmu da za optimalno vreme upozna strani agens i stvori memorijske ćelije.

Ove memorijske ćelije omogućavaju da ukoliko se organizam ponovo susretne sa uzročnikom, za neuporedivo kraće vreme stvori čitavu armiju odbrambenih ćelija, jer već ima obrazac koje ćelije treba aktivirati i umnožiti. Vakcinacijom pokreće se specifičan humoralni (tkivni) i celularni (ćelijski) imunski odgovor, kome je potrebno nekad i do par nedelja da se razvije prilikom prvog kontakta sa mikroorganizmom.

Vakcine sadrže antifriz, fenol, formaldehid, aluminijum, živu i teške metale?

Vakcine sadrže toksične materije kao što su živa, aluminijum i formaldehid. Gde još mogu da se nađu ovi toksini? Pa na primer u svemu: voda, namirnice, čak i kafa i slatkiši mogu sadržati jedinjenja sa toksičnim materijama. Praktično svaki element ima svoju toksičnost, ako se primeni u odgovarajućoj dozi. Doze toksičnih materija koje se nalaze u vakcinama su zamemarljive.

Aluminijum, koji služi za povećanje efikasnosti vakcina, čini 0,125mg po dozi vakcine. Prosečna osoba unese na dnevnom nivou kroz namirnice 30-50mg aluminijuma, tako da se doza u vakcinama može smatrati zanemarljivom.

Timerosal, jedinjenje žive, služi da spreči rast bakterija u vakcinama. Prema izveštaju ovo jedinjenje se ne koristi u dečijim vakcinama od 2001. godine. Uklanjanje ovog jedinjenja nastalo je zbog pritiska od strane javnosti, iako ne postoje naučni dokazi koji bi dokazali štetnost ovog jedinjenja u dozama primenjenim u vakcinama.

Da li bebe imaju svoj imunitet?

Da, bebe nakon rođenja imaju antitela koja su primila preko krvi majke tokom boravka u materici, i preko majčinog mleka koje sadrži antitela. Razvojem dečijeg organizma i kontaktom sa novim mikroorganizmima se postepeno razvija i njegov odbrambeni sistem. Vakcinama se razvija imunitet za bolesti koje još uvek nemamo. Zbog toga se ne vakcinišemo za sve postojeće bolesti, već samo za one najopasnije. Većina vakcina se prima u dečijem uzrastu, jer je rizik za nastanak bolesti tada najveći. Tako da imunski odgovor treba malo „pogurati i ubrzati“ prema redovnom kalendaru vakcinacije.

Takođe postoje vakcine koje su namenjene samo za one koji su pod visokim rizikom od razvoja bolesti, što mogu biti stari ili pacijenti koji imaju veći broj sistemskih oboljenja. Upravo zbog osnovnih oboljenja, ili „istošenosti“ organizma, oni će teže odreagovati na moguće oboljenje, pa zbog toga trebaju na vreme da budu zaštićeni (npr. sezonske vakcine protiv gripa). Ova stimulacija imunskog odgovora, omogućava da iako dođe do pojave bolesti, njen tok, usled pripremljenosti bude lakši, a ishod izvesniji (potpuno izlečenje bez posledica).

Vakcine i alegije?

Pretpostavka da vakcinacija može izazvati alegije kod dece razvila se tokom 1997. godine. Naučno istraživanje je obuhvatilo 2.100 učesnika, uzrasta od 5-6 godina pokazalo je upravo suprotno, da su ova deca zaštićenija od razvijanja alegija. Do danas ne postoje naučni dokazi da je vakcinacija povezana sa nastankom alergija.

Same alegije podrazumevaju da nakon prvog kontakta sa alergenom (supstancom odgovornom za alergijsku reakciju), svaki naredni kontakt sa njom umesto umerenog imunskog odgovora, svrsishodnog, razvija burnu alergijsku reakciju oslobađanjem velike količine medijatora zapaljenja (histamin, bradikinin), koji dovode do suženja disajnih puteva, oslobađanja tečnosti iz tkiva, zbog čega dolazi do oticanja, gušenja, ili stvaranja ospi (alergijska reakcija). Smatra se da upravo dozirano upoznavanje organizma sa česticama sprečava burnost imunskog odgovora.

Zašto vakcinišemo decu za bolesti koje više ne postoji? Koliko su zaista one opasne?

Vakcinacija je doprinela u prevenciji mnogih oboljenja, zbog čega nisu decenijama viđena. Kako je njihov odnos izgledao pre obavezne vakcinacije govore nam podaci:

Do 1970-ih velike boginje su odnele milione života, dok su već 80-ih intenzivnom vakcinacijom potpuno iskorenjene.
Pre polio vakcine, svake godine samo u SAD je prijavljeno 13.000 do 20.000 slučajeva polimiozitisa. To je značilo da je kao posledica paralize mišića hiljade deca koristilo pomagala za kretanje, ili čak veštačku potporu (respiratore) da bi mogli normalno da dišu.
Virus rubeole, utiče na razvoj fetusa. Podaci pokazuju da pre vakcinacije, ovaj virus je bio odgovoran za 2.100 smrti novorođenčadi i 11.250 spontanih pobačaja. Više od polovine rođenih zaraženih virusom su za posledicu imali gluvoću, slepilo ili mentalnu retardaciju.
Zaraznost malih boginja (morbili) je pre vakcinacije uzrokovala da nije bilo osobe koja ih nije preležala. Svetska zdravstvena organizacija je objavila podatak da je vakcinacijom prema redovnom kalendaru vakcinacije samo tokom 2010-2016 godine sprečeno više od 20 miliona smrtnih slučajeva.

Autizam i vakcine?

Debata da vakcina protiv MMR-a (mumps-zauške, morbili i rubeola) je povezana sa malapsorpcijom nutritivnih sastojaka iz hrane, što može biti uzrok razvitka autizma, devedesetih je uzburkao svetsku javnost. Međutim, ubrzano je dokazano da su rezultati u ovoj studiji netačni, a sama teorija je pobijena sa 25 drugih naučnih istraživanja na velikim grupama ispitanika, koja nije dokazala povezanost.

Ne treba zaboraviti da je određivanje simptoma i dijagnoza autističnih oboljenja svoj razvoj postigla tokom ovog veka, pa je prema tome broj rano dijagnostikovanih autističnih poremećaja sve veći. Ali sam razlog ne treba tražiti u vakcinama, već u poboljšanim dijagnostičkim kriterijuma za dijagnozu autizma u ranom dečijem uzrastu.

Vakcinacija ne štiti samo vas, već i čitavo vaše okruženje.

Ako ne bolujete od neke bolesti ne možete je preneti drugima, posebno ugroženima kao što su bebe i mala deca, ljudi u trećem dobu, ili onima kojima je imunitet oslabljen (imunodeficijentni), usled bolesti ili terapije (npr. hemoterapije). Povećanjem broja vakcinisanih ljudi, sprečava se potencionalni put širenja bolesti.

Sama proizvodnja vakcina je visoko regulisan proces i prolazi kroz višegodišnja intenzivna testiranja da bi se odredila njena sigurnost, adekvatna doza i način na koji deluje. Stvaranje jedne nove vakcine može potrajati između 10 do 15 godina.

Potencijalna reakcija na MMR vakcinu je 1/1.000.000 primljenih vakcina, što znači da ste pod većim rizikom da vas udari grom ili da vas ubije slon, nego da to bude posledica primljene vakcine.

Zato ne treba odustajati od ove preventivne mere, koja je do sada spasila milione života. 


PROČITAJTE I:

ANTIBIOTSKI MAMURLUK

INSULIN - KETERING SLUŽBA ORGANIZMA


POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box
reklama box
reklama box