Klik na svetlost
moja-kafica
moja-kafica
klik na svetlost/10.02.2019.

Prigušivač za decu

klik-na-svetlost
  • Pixabay
Autor fotografije:
Piše: ZnaTRa / Foto: Unplash / Pixabay


Ludi su često prigušeni bukom. Nevidljivom, ali tako glasnom stimulansu na naš organizam. Mi smo okruženi zvukovima. Preko njih pamtimo i stvaramo iskustva za buduće situacije. Upoznajemo i značenje zvukova, pa vam sigurno neće promaći da kada neko povisi ton, želi da vam nešto stavi do znanja, ili u saobraćaju kada čujete sirenu da vas upozorava. Međutim često smo nesvesni galame koja nas okružuje. Bukom počinjemo i završavamo dan.

Oslušnite samo: alarm na telefonu najavljuje ustajanje, televizor, zvuk vode koja ključa na šporetu, voda na lavabou, telefonski poziv za početak dana. Pokretanje motora automobila, rajsferšlus na jakni, nadređeni koji deli obaveze, zaboravljeni prolaznik, ključevi u bravi, dnevne aktivnosti. Mi smo tokom dana apsolutno izbombardovani zvukovima. Tako da se želja za tišinom srazmerno uvećava. Nekad toliko želimo malo tišine da smo spremni da sagovorniku zapušimo usta.

Pa da li smo svesni da to zapravo radimo?

Živimo brzo, lako deci zapušavamo usta - mogla bi da bude dobra parola sadašnjeg vremena. Metode za ućutkivanje „dežurnog drekavca“, koji stvara frekvencu da se tresu prozori, budi komšiju dva sprata ispod i iznad, vežba elastičnost vaše bubne opne, i nikad ne zna šta mu je, su raznolike i pokazuju kreativnost odraslih. Nekad želja za parčetom mira može da bude dovoljna da ne razmišljamo o posledicama, pa primenjujemo alternativni prigušivač za decu: cuclu, odnosno varalicu ili lažu.

Na samom početku života, prvi alternativni prigušivač koji roditelji koriste je varalica.  Bukvalni prevod za nju je predmet koji koji utišava i smiruje novorođenče. Njena rutinska upotreba je usledila zbog pozitivnog efekata na utvrđivanje ponašanja novorođenčeta jer stabilizuje disanje, stimuliše funkciju mišića lica i vilica, i doprinosi održanju sna novorođenčeta. Njena primarna namena i jeste da stabilizuje emocioni nedostatak majke, tokom odvajanja prilikom spavanja. Na ovaj način beba stiče osećaj sigurnosti i prisutnosti majke.

Deca najveću potrebu za sisanjem imaju do šestog meseca života, pa se tokom tog perioda može razmatrati korišćenje cucle radi smirivanja bebe.

Preporuka je da se varalice ne uvode u upotrebu pre 4-6 nedelje života da bi dete steklo navike i veštine u hranjenju preko majčinih grudi. Držanje bradavice i korišćenje cucle ne obuhvataju isti obrazac sisanja, pa tek kad dete nauči da prihvata bradavicu, adekvatno sisa i kada majka ima ustaljeno lučenje mleka, može mu se ponuditi cucla.

Ovaj obrazac hranjenja ne bi trebalo prekidati do šestog meseca života bebe, kada se postepeno dete prevodi na čvrstu ishranu. Problem nastaje kod prevremeno rođenih novorođenčadi (prematurusa), koji su određeno vreme proveli u bolnici i majke koje za posledicu nisu imale adekvatan stimuls za produkciju mleka (laktaciju). Ovakve bebe su od samog starta navikle na hranjenje bočicom, pa brzo prihvataju varalicu kao sredstvo utehe.

Naučno je potvrđeno da prevremeno rođena i kraće dojena novorođenčad češće koriste varalicu.

Optimalno vreme za izbacivanje varalice iz upotrebe je 9-12 meseca života, prvi razlog zato što deca u tom periodu već dobijaju zubiće i treba da usvajaju žvačne navike. Drugi razlog je što u tom periodu funkcije puzanja i hodanja postaju stabilizovane, pa će dete verovatno samo krenuti u „traženje“ svoje utehe.

Roditelji se obično naviknu na stvaranje arteficijalnog mira, stavljanjem varalice deci u usta, pa se ova navika prolongira znatno duže. Dokazano je da duža upotreba varalice povezana sa češćim upalama srednjeg uha (otitis media) kod dece, poremećajem u razvoju zuba i viličnih funkcija, kao i u emocionalnom sazrevanju deteta.

Upala srednjeg uha nastaje jer bebe najveći deo vremena provode ležeći, u horizontalnom položaju. Mnogi organi se tek nakon rođenja rastom razvijaju, pa takav je slučaj i sa Eustahijevom tubom, koja povezuje ždrelo sa srednjim uhom. Ona je kod dece postavljena horizontalno, pa stalnim prisustvom varalice u ustima, na kojoj se nalazi pljuvačka i bakterije iz okoline, omogućava da te bakterije jako brzo preko tube stignu do bubne opne. Preporuka je da ukoliko detetu ispadne cucla iz usta, nikako je ne treba vraćati u usta deteta, pogotovo ne tokom sna.

Ukoliko dete ima učestale upale uha, trebalo bi se posavetovati sa pedijatrom o prekidu korišćenja cucle. 

      

Dugotrajna upotreba varalice utiskuje viličine grebene i sprečava da se zubi preklope u pravilan položaj. Ovo može stvoriti otvoren zagrižaj između prednjih ili bočnih zuba.

Funkcija govora se ne razvija adekvatno, jer obično dete kad nešto želi da izgovori, cuclu ne vadi iz usta već je potiskuje sa strane (kao da drži cigaretu u ustima) dok priča, što onemogućava učenje adekvatnog izgovaranja reči. Držanjem konstantno cucle u tom položaju potiskuje bočne zubiće gornje vilice tako da oni ostanu uvučeni naspram donjih, što je nepravilan odnos zuba (normalno gornji zubi preklapaju donje), i stvaraju tzv. ukršteni zagrižaj.

U periodu između 2-3 godine, završetkom rasta mlečnih zuba dece gutanje se prevodi sa infantilnog (novorođenačkog) na somatsko (zrelo) gutanje. Tokom infantilnog gutanja deca potisak zalogaja ostvaruju oslanjajući jezik na sluzokožu i uvlačeći obraze, odnosno interponirajući jezik između novoformiranih bezubih grebenova.

Ovaj obrazac žvakanja omogućava stvaranje adekvatnog vakuma i isisavanja mleka tokom dojenja. Zrelo žvakanje omogućava da formiranjem zuba se stvori kavez na koji će se jezik osloniti da bi se stvorio adekvatan potisak za prebacivanje zalogaja iz usta preko jezika ka ždrelu.  Upotreba cucle odlaže učenje funkcije gutanja!


PROČITAJTE I:

INSULIN - KETERING ORGANIZMA


Navike koje se usvoje teško se menjaju, pa tako što kasnije prekidanje ili naglo ukidanje varalice, mala deca koriste za traženje drugog sredstva utehe, što može biti sisanje palca, ili više prstiju, predmeta; uvlačenje i/ili grickanje gornje ili donje usne; ili guranje jezika između zuba (tiskanje jezika). Ovo su najčešće loše navike koje dovode do nepravilnog zagrižaja (odnosa između zuba gornje i donje vilice).

Deca nakon prve godine usvajaju obrasce ponašanja i emocija. Počinju da ispoljavaju bes, ljutnju, napetost, strah, tugu. Ukoliko dete plače ili je uznemireno, roditelji obično iskoriste prigušivač da bi ga umirili, i tako prekidaju učenje nove emocije. Šta više, potkrepljujete prinudu ili uslovljavanje, kao opšte prihvatljiv obrazac učenja.

Emocionalno vezivanje deteta uz sebe, može biti adekvatan kompromis i preventivna mera. Potpuno nevidljivo, u želji za malo mira, već na samom startu stvarate predmetnu zavisnost. Onda i samo pitanje kako deca tako brzo prihvataju tablete, televizor ili zavisnost od  predmeta, ima potpuno logičan odgovor. Oni traže svoju utehu, a prvo iskustvo im je pokazalo da je to stvar, a ne osoba. I što je glasnije traže, pre će je dobiti. Šta vi dobijate? Da li je par minuta tišine vredno jedne loše navike za budućnost.

Zapitajte se šta bi ljubav uradila? Da li bi ona želela da bude tiha, ili toliko glasna da je svi čuju?


Autorka je doktor stomatologije, zaljubljenik u medicinu i veliki borac protiv tabloidizacije zdravstvenih tema. Ovim tekstom magazin Kaleidoskop media otvara serijal tema iz oblasti zdravlja, kako bi se na pristupačan način i iz ugla stručnjaka odgonetnule nejasnoće vezane za funkcionisanje organizma.

Jednom nedeljno vas očekuju tekstovi ZnaTRa. Sledi reč autorke, kako bi otklonili nedoumice zašto piše pod pseudonimom.

Moj cilj je znanje i njegovo širenje.

Hajde da ne budemo svi veliki doktori, nego da budemo veliki ljudi. Svet oko nas je odraz nas samih iznutra. Sve što se dešava u spoljašnjem svetu, dešava se i u organizmu, samo treba naći adekvatno poređenje. Zbog toga ne želim da svojim tekstovima dam autogram, jer cilj nije reklamirati sebe, već afirmisati zdravlje i nauku. Želim da ljudima bude jasno šta se dešava u bolesti, kako i zašto nastaju, gde ili šta je problem, i da zapamte to kroz priče koje su i njima bliske. Možda je to način da se otpor između lekara i pacijenata smanji, jer nerazumevanje nikom ne donosi korist.

Želim da ljudi razbiju tabue, i da ih ne bude sramota bilo šta da pitaju, jer ma koliko složen odgovor jeste, moramo naučiti da govorimo jezikom da nas svi razumeju.

Sam pseudonim opisuje filosofiju koju želim u tekstovima da iznosim, a to je da ZNAnje Traži RAzumevanje. To je najglasnija poruka koju želim da poručim svima. Tako je ZnaTRa dobila svoj konačan oblik. Jer nas ne definiše ni titula ni ime, već koliko ZnaTRa.


PROČITAJTE JOŠ:

OVDE SE GOVORI 14 SVETSKIH JEZIKA!

ČAROBNI SVET DEJANE BAČKO


POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box
reklama box