Zdravlje
zdravlje/26.02.2019.

Da li su svi muškarci po malo žene?

zdravlje
  • StockSnap / Pixabay
Autor fotografije:
Piše: ZnaTRa


Da li ste se ikada zapitali zašto svi imamo bradavice? Jasno je da su one karakteristike ženskog pola, osnova materinstva, završnice mlečnih puteva, koje omogućavaju da majka ishrani svoje novorođenče.

Stimulacija bradavica tokom dojenja dovodi do niza hormonskih procesa u organizmu, stimuliše produkciju prolaktina, hormona zaduženog za stimulaciju produkcije mleka. Nauka danas zna i preporuka je da se novorođenče što pre nakon porođaju stavi na podoj, da bi se na taj način uspostavi prirodni balans u stimulaciji daljeg lučenja prolaktina, i začetka procesa stvaranja mleka majke. Takođe usled hormonskog disbalansa, spontana laktacija (odnosno lučenje mleka), ili bistrog sadržaja iz dojki, usled disregulacije povratne hormonske sprege tokom menstrualnog ciklusa, može biti jedan od prvih znakova trudnoće, ali i nekih drugih ozbiljnih zdravstvenih problema.

Da li znate koja je funkcija bradavica kod muškaraca? Zašto ih oni imaju?

Objašnjenje zašto muškarci imaju bradavice potiče još tokom razvoja fetusa. Svi fetusi se primarno razvijaju kao ženski i imaju ženske polne karakteristike.

Za dalji put razvoja fetusa zaduženi su prirodna selekcija, testosteron i hemijske reakcije čitavog oganizma tokom razvoja.

Tokom prve četiri nedelje u materici, razvoj embriona prati jedinstven uniforman genetki obrazac- ženski. Tokom te četiri nedelje iako u početku embrion na prvi pogled čini samo nasumičan skup ćelija koje se svrsishodno proporcionalno umožavaju, sam fetus se razvija kao ženski, bez obira na konačan pol, koji će postati. Tek nakon ovog perioda Y hromozom dobija svoju dominantnost (izražava se), tako da fetus postaje muškog pola.

Međutim do tog perioda fetus se razvija sa ženskim karakteristikama, kao što su na primer bradavice. Tokom razvoja fetusa, stvaraju se mlečni putevi koji vode od gornjeg dela grudnog koša ka abdomenu. Mlečni putevi se razvijaju pre samog ispoljavanja polnih hromozoma (XX-za žene i XY- za muškarce) koji određuju pol fetusa. Prekid rasta mlečnih puteva nastaje u zavisnosti od ispoljavanja polnih hromozoma, tj određivanja pola.

Prisustvo Y hromozoma menja genetsku aktivnost muških ćelija, naročito ćelija genitalija, stvaranjem testosterona, i ćelija mozga. Prisustvo testosterona tokom intrauterinog razvoja kod dečaka izaziva skupljanje mlečnih puteva i žlezdanog tkiva. Ove promene dovode do prestanka razvoja i smanjenja bradavica i grudi kod muških fetusa, ali ipak količina testosterona u materici  tokom razvoja fetusa nije dovoljna da potpuno ukloni bradavice ili ih smanji na minimalnu, neprepoznatljivu veličinu.

Kod beba ostaje jedinstven znak postojanja mlečnih puteva, kao i lobula mlečnih žlezda, kod oba pola. Tako da se sve bebe rađaju sa bradavicama. Žene dalje pod uticajem ženskih polnih hormona, u toku puberteta, razvijaju bujnije žlezdano i vezivno tkivo, što se odlikuje rastom grudi, dok muškarcima ostaju samo bradavice.

Same muške bradavice generalno nemaju funciju, ali to nije uvek slučaj. Prolaktin u telu majke može doći do bebe u materici preko posteljice (placente). Ako se to desi telo bebe, može usled prisustva prolaktina, stvoriti i sekretovati manju količinu mleka, tokom prvih dana života, dok traje delovanje prolaktina. Ovaj fenomen se naziva „veštičje mleko“.

Da li to znači da  muškarci mogu biti sposobni za dojenje?

U afričkom pigmejskom plemu Aka zabeležena je pojava da muškarci brinu o potrebama bebe nakon smrti njihovih žena. Iako muške grudi i bradavice nisu sposobne da same stvaraju mleko za prehranu bebe, zabeleženo je par retkih slučajeva da usled bliskog fizičkog kontakta sa bebom, dolazi do povećanja prolaktina i smanjivanja testosterona u organizmu muškaraca, što omogućava stvaranje mleka u muškom organizmu preko bradavica.

Da li ostaju da nas podsećaju da smo svi na početku žene, ili da svi bez obzira na pol, da možemo imati ulogu majke, ostaje na vama da procenite? U svakom slučaju bradavice nam ostaju kao svedoci jednog fenomena.

Zanimljive činjenice!

¶ Prekobrojna bradavica je češća kod muških novorođenčadi, i smatra se da jedna na četrdeset beba imaju neki vid akcesorne (dodate), rudimentirane bradavice. Akcesorne bradavice se češće na levoj strani muškog tela.

¶ Iako su sisari, neki životinje kao što su konji, miševi i kljunari se rađaju bez bradavica. Iako rast bradavica kod životinja počinje u materici, tokom razvoja usporava se razvoj bradavica, i one potpuno isčezavaju.

¶ Eksperiment na muškim miševima je pokazao zašto kod njih nema stvaranja bradavica. Prema studiji nekoliko dana nakon razvijanja mišijih embriona, mišije telo stvara protein koji se naziva PTHrP. Ovaj protein deluje hemijski na signalni put ženskim hormonima, sublimirajući ih, i signalizira muškim hormonima da „podivljaju“. Delovanje muških hormona na tkivo dojke i bradavice dovodi do njihove involucije (nestanka).

¶ Iako je količina žlezdanog tkiva dojke kod muškaraca minimalna i oni mogu oboleti od karcinoma dojke.

¶ Takođe, tokom života usled hormonskog disbalansa ili oboljenja može doći do nenormalnog bujanja tkiva dojke kod muškaraca. Ovakvo stanje se naziva ginekomastija.

¶ Atelija je retko stanje kada se osobe rađaju bez bradavica. Ovo stanje može zahvatiti jednu ili obe strane tela, a odlikuje se potpunim odsustvom bradavica, tkiva dojke i mlečih puteva. Naučnici smatraju da ovo stanje nastaje usled retke nasledne mutacije.

¶ Muške bradavice nisu funkcionalno uključene i ne utiču na sfere ljudskog života: npr. tokom disanja, kretanja, za opstanak ili preživljavanje. Tako da prirodna selekcija vremenom neće dovesti do njihovog isčezavanja.


PROČITAJTE I:

PRIGUŠIVAČ ZA DECU

INSULIN - KETERING SLUŽBA ORGANIZMA


POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box
reklama box
reklama box
reklama box
reklama box