Identitet u amanet
identitet u amanet/19.03.2019.

Beogradska tvrđava: Unesko ili gondola?

identitet-u-amanet
  • Pixabay
  • Printscreen / YouTube
Autor fotografije:
Kaleidoskop media 



Beogradska tvrđava, spomenik kulture od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju, nije na Tentativnoj (preliminarnoj) listi svetskog nasleđa kao pojedinačno kulturno dobro, objavio je juče list Danas, pozivajući se na odgovor koji su dobili u Ministarstvu kulture i informisanja povodom upozorenja da bi zbog izgradnje kontraverzne gondole, koja bi trebalo da prevozi građane sa Beogradske tvrđave do Ušća preko reke Save, mogla da dovede u pitanje nominaciju Srbije iz 2015. za upis na Uneskovu listu svetske kulturne.

Kamegdanska tvrđava je jedan od najznačajnijih spomenika kulture Republike Srbije. Tako vredna i izuzetna tvrđava je upisana na preliminarnu listu Uneska kao deo zbira lokaliteta “Granice rimskog carstva” koja obuhvataju 62 Rimska lokaliteta u Srbiji. Upis na ovu listu Unesko je odobrio 09. aprila 2015. godine.

Nejsano je kako u Ministarstvu kulture ne znaju da se u tom statusu, za sve radove na Beogradskoj tvrđavi mora obavestiti Unesko, s obzirom da stanje posle radova na nekom lokalitetu može da ne odgovara prijavljenom stanju lokaliteta u trenutku njegovog odobrenja ulaska na preliminarnu listu Uneska!

Neznanje ili namera?

Iz Pokreta slobodnih građana (PSG) stiže upozorenje da bi izgradnjom gondole, antički Singidunum, a vrlo verovatno i svi drugi lokaliteti, bili uklonjeni sa ovog spiska jer Unesko predviđa kriterijume po kojima se upis na listu svetske kulturne baštine vrši.

Jedan od glavnih razloga odbijanja upisa na listu je savremena nekontrolisana gradnja i promena vizura okoline. U sličnoj situaciji, ne tako davno našli su se Ohrid u Severnoj Makedoniji i Kotor u Crnoj Gori kada su, umalo, bili uklonjeni sa liste svetske kulturne baštine Uneska.

Takvo iskustvo Srbiji nikako nije potrebno, objašnjava Vladimir Pajić, konzervator-restaurator, predsednik Odbora za kulturu PSG.

On dodaje da Srbija, kao država članica, na ovim projektima radi jako dugo, ulažući sredstva i ogroman profesionalan rad. Očekivani rezultat toga rada je da se u narednih nekoliko godina ovi lokaliteti upišu na listu svetske kulturne baštine Uneska i time dobiju na promociji i turističkom potencijalu ali i da dobiju dodatnu mogućnost za pravom i profesionalnom zaštitom i unapređenjem. Mali lokaliteti u Srbiji, a u okviru ove liste, od izuzetne su važnosti za angažman lokalnog stanovništva u budućnosti i njegov ostanak na selu i u manjim mestima. Jedan lokalitet na listi Uneska može uz pravilno planiranje i menadžment da hrani čitav manji grad. Takvih primera je mnogo.

Izuzetno značajan deo lokaliteta “Granice rimskog carstva” koji je već na listi, je brojnost, geografska raspoređenost i očuvanost ovih lokaliteta. To ih smešta u grupu važnih svetskih kulturnih i turističkih poteza.

Kamen spoticanja, ili “žica spoticanja” ovim vanserijskim podacima predstavlja bespravna, planirana izgradnja gondole na padini Kalemegdana. Ova građevina će, ukoliko bude sazidana, promeniti percepciju antičkog Singidunuma (danas Beograd) i time zauvek ugroziti mogućnost da se ovaj dugogodišnji kulturni plan ostvari. Tom izgradnjom, ugroziće se preko 60 malih mesta u Srbiji koja vape za finansijskom podrškom i zaposlenjem, koju bi, u suprotnom, sigurno stekla.

Kao zemlja članica Uneska i osnivač Ujedinjenih Nacija, Srbija će doći u situaciju da gubi međunarodni integritet lošim, nepromišljenim bespravnim projektima. Nasuprot tome, Srbija je dužna da o lokalitetima na preliminarnoj listi obaveštava Unesko o mogućim promenama i projektima koji utiču na izmenu lokaliteta.

S obzirom da ne postoji ni građevinska dozvola za ovaj projekat, pitanje je da li je Nacionalni komitet Unesko Srbija i upoznat sa aktuelnom situacijom i da li je dobijena saglasnost.

Iz PSG, na ovaj način obaveštavaju o mogućim reperkusijama ovakvih aktivnosti i podećaju na Konvenciju zaštite svetske kulturne i prirodne baštine i apeluju na njihovu reakciju.

- Pozivamo Nacionalni komitet Unesko Srbija da iskoristi svoju međunarodnu moć i inicira hitnu akciju koja je u skladu sa pravilima Unesko kako bi se zaustavila ova potencijalna pretnja.

Postoji ogroman strah da vreme za to ističe, zaključuje Vladimir Pajić.  

U Ministarstvu su istakli da oni nisu nadležni za davanje dozvole za radove koji se izvode na nepokretnim kulturnim dobrima, dok se Ministarstvo za spoljne poslove Srbije proglasilo potpuno nenadležnim u „slučaju“ gondola, iako je takođe zaduženo za saradnju sa Uneskom.

Podsetimo i na važnu i povezanu informaciju od pre dva meseca, kada su mediji izvestili da bi muzej na Kalemegdanu ove godine trebalo da iz nadležnosti Ministarstva odbrane pređe u nadležnost Grada Beograda. Izmeštanje vojnog objekta pod kapu civilnih organa vlasti preduslov je za to da Beogradska tvrđava obnovi zahtev za upis na listu Svetske kulturne baštine Unesko.

- Pravna priroda muzeja na Kalemegdanu godinama je bila prepreka da se ova celina nađe na Uneskovoj listi. Vojni muzej je pod punim ingerencijama Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. Uneskova praksa je da ne garantuje zaštitu objekata i celina ukoliko se na njima nalaze vojni objekti. Promenom nadležnosti bili bi ispunjeni svi uslovi da Kalemegdan i formalno postane deo svetske kulturne baštine – objavile su Novosti u januaru ove godine pozivajući se na izvor iz vrha beogradske vlasti. 


PROČITAJTE I:

KALEMEGDANSKA STABLA - ZLOČIN I KAZNA


Skupština Grada je 29. juna 2018. donela Plan detaljne regulacije za gondolu Kalemegdan-Ušće, gradske opštine Stari grad i Novi Beograd, čemu je prethodio javni uvid koji je organizovao Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove Beograda.

„U skladu sa članom 107. Zakona o kulturnim dobrima, na zahtev JP Skijališta Srbije, Republički zavod za zaštitu spomenika kulture izdao je Uslove čuvanja, održavanja i korišćenja kulturnih dobara i dobara koja uživaju status prethodne zaštite i mere zaštite za potrebe izrade Plana detaljne regulacije za gondolu Kalemegdan-Ušće, gradske opštine Stari grad i Novi Beograd.

U postupku izdavanja navedenih uslova Republički zavod za zaštitu spomenika kulture ostvario je saradnju sa gradskim Zavodom za zaštitu spomenika kulture , koji je izradio Predlog uslova čuvanja, održavanja i korišćenja kulturnih dobara i dobara koja uživaju status prethodne zaštite i mere zaštite za potrebe izrade Plana detaljne regulacije za gondolu Kalemegdan-Ušće. Uslovi službe zaštite u potpunosti su integrisani u planski dokument“, objašnjavaju u pres službi Ministarstva kulture.

U ovom zamešeteljstvu očigledno niko nije konsultovao Nacionalni komitet Unesko Srbija. Gradonačelnik Beograda se ne udubljuje i kao da se ništa sporno ne dešava bavi se opravdavanjem seče zdravih stabala za potrebe izgradnje gondole. Takođe, na Kalemegdanu već postoje indicije da niče i nelegalan objekat, čiju su ogradu građani prošle nedelje srušili u nameri da ne dozvole dalju seču stabala.

Podsetimo da je najavljena i rekonstrukcija beogradskog "Pobednika" za drugu polovinu ove godine, koja treba da traje oko šest meseci. "Pobednik" će biti transportovan preko mosta ispred Sahat kapije, a ostali detalji poput mesta gde će se nalaziti, biće poznati kada bude izabran izvođač radova.

Plan za gondolu

„Granicama ovog plana obuhvaćena su sledeća nepokretna kulturna dobra i dobra pod prethodnom zaštitom: deo Beogradske tvrđave koja je spomenik kulture od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju, deo arheološkog nalazišta Antički Singidunum i deo Kosančićevog venca kao prostorno kulturno-istorijske celine. Rešenjem Zavoda za zaštitu spomenika kulture i deo Priobalne zone Novog Beograda je celina koja uživa status prethodne zaštite.

POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box
reklama box
reklama box
reklama box
reklama box