Razgovarao: Milojko Božović / Foto: Nebojša Babić
Da li su svi podlegli slatkom grehu poigravanja sa veštačkom inteligencijom? Ima neko ko nije, Maja Uzelac ne koristi veštačku inteligenciju pri režiranju i pisanju!
- Ne - kaže odmah na početku razgovora koji za temu upravo ima uticaj veštačke inteligencije (VI) na kulturu i medije. Nešto kasnije, kada smo se dotakli dece, kazaće i da se bori (nadljudski) da svoju nauči kako da uzmu samo korisno od tehnologije, a da odbace ono što im ispira mozak...
Maja Uzelac se bavi pravljenjem reklama, spotova, filmova, pisanjem scenarija, pisanjem kolumni, didžejingom... Dakle, sve delatnosti u kojima već dobrano caruje "pomoć" veštačke inteligencije najnovije generacije – ChatGPT ili njemu srodnih čet botova.
Maja Uzelac, foto: Nebojša Babić
- Ispostavlja se da sam ophrvana predrasudom i da ne želim da steknem iskustva. Stajala sam pored dok su ih drugi ljudi sticali doduše, i nisam im zavidela - kaže nekadašnja autorka nekada veoma popularne TV emisije "Kulturni nokaut", ali i komentator života i društvenih fenomena uglavnom provučenih kroz najdublje lično iskustvo i emocije, iz čega je nastala zbirka jedinstvenih kolumni pisanih za Novu - "Prosto" (Rende, 2023).
Nešto od te posebnosti ima i u ovom intervjuu pošto u njenim odgovorima ima skraćenica, proreda, sočnih reči i sjajnih uvida u našu stvarnost.
Imate specifičan stil pisanja kolumni koji se odlikuje kreativnim pravopisom u kom gotovo da nema ili uopšte nema znakova interpunkcije, velika i mala slova se često koriste „po osećaju“ a ne po pravilima, itd. Da li VI može i to da kopira?
- Ja pretpostavljam da bi lako izbacio nešto što izdaleka liči. Međutim, stvar je u tome da ja pišem tako što sama sebe iznenađujem svaki čas, sama sa sobom imam dijalog tokom teksta. Igram se odnosom forme i suštine. Nikad ne idem na prvu loptu, već uvek tražim put kojim nisam dotle išla - drugim rečima, vrlo samouvereno ne dajem toj majke-mi-inteligenciji mnogo šanse da postigne efekat. Format da, efekat teksta - ne.
Šta mislite o nezaustavljivom prodoru veštačke inteligencije u medije? Da li ste znali da postoji redakcija u Srbiji koja je zvanično uvela svog čet bota?
- Nisam, ali šta je tu iznenađujuće. Inače za medije pišu uglavnom botovi, znamo i čiji. Ovo sad su samo ozvaničili. Pošteno. Činjenica je da za tu vrstu kreacije zaista nije potreban mozak, muda i srce da i ne pominjemo. Ne pričam o pravom novinarstvu, naravno, ali to su odavno ubili.
Da li mislite da je VI najzastupljenija u savremenoj muzici, jer šta je autotjun (auto-tune)?
- Na Spotifaj top listama npr. već godinama se pojavljuju bendovi i izvođači koji zapravo ne postoje. To su samo imena nalepljena na VI kontent koji je nastao kao proizvod analize sličnih hitova tokom godina, što samom Spotifaju npr. daje prostora da sav keš inkasira direktno, bez procenta izvođaču ili lejbelu, koliko god da je taj i inače bedan. Zbog tantijema koje ne žele da plaćaju, radio stanice, kafići i prodavnice puštaju uglavnom neke ljiga verzije pesama koje svi znamo. Pošto se muzika više ne prodaje već izvođači žive od nastupa, ide se odavno i sve više ka tome da su zvezde proizvodi, obučene da skaču, izoperisane da odgovaraju idealu lepote, voljne da se presvlače i neumorne da poziraju. Muzičarima je jasno poručeno da su višak.
Da li ste gledali neki film koji je potpuno ili većinski urađen uz pomoć VI?
- Mene ne zanima dokle je čovek stigao u pokušaju da sam sebe ukine. Zanima me kako da izađemo iz te idiotske putanje kao civilizacija, ako je to još uvek uopšte opcija, a da nije za lucky few, na Marsu npr.
Kako vidite budućnost filma uz sve veći upliv VI? Da li će posao reditelja i scenariste u Holivudu biti ukinut?
- Holivud takođe već dugo funkcioniše na sličan način. Količina skript doktora koji prođu kroz jedan tekst zapravo je to, samo manje perfektno - trust mozgova koji nabacuju inpute, pa onda toga presek. VI je samo usavršena verzija tog pristupa. Reditelji imaju slobodu izbora kao na reklamama za uloške - zna se koja scenografija za koji žanr, koja optika za kakvu scenu... Ali, uvek će biti neke kontrabande, nekog mišljenja koje je uvezeno protiv zabrane - uvek će biti ilegale koja će izbacivati iz sebe ono nepoželjno, subverzivno, neočekivano - samo je pitanje budžeta i dometa. A to pitanje jeste ključno.
A budućnost sveta?
- Algoritam svakom kreira željenu realnost, dok ostavlja ljude većinom kompletno nesvesnim toga. Antagonizam između ekstrema je posledično nikad veći. Eksponencijalni rast desnice, koji je odavno i bio očekivan. Ukidanje sloboda, uništavanje prirodnih resursa i relativizacija diktature su, normalno, proizvod te klime.
U tim uslovima cveta oligarhija koja veštačkom inteligencijom vlada podanicima. Sledi - ukidanje opipljivog novca, mogućnost da te neko kenseluje dakle ukine kao jedinku pritiskom na dugme i brisanjem tvog akaunta, normalno ako se protiviš ili glupiraš van okvira zadatog sistema.
Bežanje u katakombe, u šume i na ostrva.
S obzirom na to da ste odrastali u analognom vremenu, vaša deca odrastaju u digitalno doba, u čemu su razlike, u čemu vidite sličnosti?
- Ekrani su hipnoza i oduzimanje fizičke i mentalne snage za reakciju i pobunu - celoj generaciji i onima koje dolaze. Zahteva nadljudsku snagu borba za očuvanje sistema refleksije kod te dece, borba da ih se osposobi da uzmu od te tehnologije ono što je korisno, a da bace višak - ono što ih blokira, ispira im mozak, pretvara ih u bitove VI botova i ukida im mogućnost za kreativno i individualno mišljenje i za zauzimanje pozicije.
Zaista je paradoks - oni imaju toliko više pristupa informacijama i više znanja nadohvat ruke, dok u isto vreme imaju toliko manje načina da od toga proberu relevatno i istinito i prema tome se postave.
Deca žele da budu prihvaćena i da budu deo, njima je već servirana lajfstajl opsesija koja od njih pravi konzumente.
Da li mislite da je pitanje trenutka kada će se domaći zadaci raditi tako što će se tražiti pomoć od čet bota i samim tim postati besmisleni?
- Škola je već razapeta između svetih stubova države, crkve, mita i legende, banke i droge. Deca treba da se osposobe za radnike u Mekdonaldsu, ali čak i to je radno mesto koje će brzo biti zamenjeno robo-radnicima meseca. Treba im na vreme gurati nos u razne kutke sveta, u sjaj i bedu ovog veka, u filosofiju i stripove, u fiziku i muziku - ako sami ne nađu rupu u zakonu i prostor za svoju priču, postaju prosto deo ljudske hrane za chat botove i VI.
U kontekstu VI, ali i uopšte u odnosu na sadašnji trenutak, da li mislite da nam se u javnom prostoru previše nameće strah kao dominantno osećanje, Ili stvarno treba da se bojimo?
- Cilj je da se bojimo.
Zato moramo da radimo, volimo i osvajamo lepotu kao da se ne bojimo.
Pa će u jednom času to postati istina.
To je kao sa smejanjem - što se više smeješ, to bivaš radosniji.
Prilog je deo medijskog projekta "Mogućnosti i izazovi veštačke inteligencije u kulturi i medijima" (Possibilities and Challenges of Artificial Intelligence in Culture and Media), magazina Kaleidoskop media, koji se realizuje tokom 2024. Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.kaleidoskop-media.com
Projekat se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Nezavisno udruženje novinara Srbije. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove NUNS i Ambasade SAD, već isključivo autora.
PROČITAJTE I:
ZORAN POPOVIĆ, INTERVJU: VEŠTAČKA INTELIGENCIJA - POMOĆ ILI APOKALIPSA KOJA STIŽE?
IZAZOVI VEŠTAČKE INTELIGENCIJE U MEDIJIMA: ŠTA KAŽU MEDIJSKI RADNICI U SRBIJI
DA LI ĆE VEŠTAČKA INTELIGENCIJA DEHUMANIZOVATI KULTURU?
Svi sadržaji na portalu magazina Kaleidoskop media su besplatni, a sajt se finansira isključivo donacijama čitalaca i prijatelja.
Podržite rad našeg magazina OVDE
Komentari