Razgovarao: Milojko Božović / Foto: Maja Medić
Zoran Popović je filmski reditelj po obrazovanju, dugogodišnji profesor filmske režije, teorije filma, kamere, organizacije… u Centru za vizuelne komunikacije “Kvadrat”, direktor i jedan od tvoraca (sa suprugom Svetlanom deli obe ove titule) jednog od najboljih srpskih filmskih festivala „7 veličanstvenih“ koji ovih dana slavi jubilej 20 godina postojanja.
Za one koji su imali prilike da s njim popričaju, pažljivo poslušaju ili pročitaju neko od njegovih medijskih pojavljivanja, Zoran Popović ulazi u grupu onih naših blagotvornih savremenika. Posmatrač sveta, ali i aktivan učesnik u njegovom poboljšanju. Nešto što našem vremenu i našim „tik-tok naraštajima“ samo naizgled nije potrebno ni mnogo važno.
Intervju o filmu, životu, srpskim i svetskim medijima, a povodom teme Mogućnosti i izazovi veštačke inteligencije (VI) u kulturi i medijima započinjemo pitanjem da li on oseća uticaj veštačke inteligencije u svakodnevnom radu i životu?
- Čini mi se da je malo verovatno da bi bi bilo ko danas, barem kod nas, mogao da kaže da oseća uticaj VI u onome što radi ili dok obavlja neke svakodnevne, uobičajene aktivnosti. Ali izvesno da je svest o prisustvu, za neke pretećem, za neke poželjnom, i munjevitom razvoju VI sveprisutna. Osećanje da se dešava nešto što može da preoblikuje realnost, da može da manipuliše informacijama i znanjem, da neprimetno može da utiče na sve nas, svakako izaziva dozu nelagodnosti i potrebu da se sazna više o tome šta se krije iza, za sada, zabavnih primera upotrebe VI. Mnogi su spremni da prihvate tu novu svetsku pojavu s očekivanjem da donosi pomoć i novu vrstu zabave. Na drugoj strani su oni koji su zabrinuti, jedni već očajni zbog dolazeće apokalipse, drugi besni i spremni da se pobune i pokušaju da pronađu načine da se suprotstave. E, ti sudari ove dve struje se sve više osećaju u opominju nas da dolazi novi svet koga treba razumeti, prilagoditi mu se i, najzad, u svemu tome otkriti sopstvenu poziciju i prostor za sebe.
S obzirom na to da vodite filmsku školu, da svake godine kod vas dolaze nove generacije mladih ljudi, kakva su vaša iskustva sa njihovim poimanjem veštačke inteligencije? Da li je to zapravo za njih normalna stvar, odnosno imate li utisak da nisu uvek ni svesni da je pomaganje nekom aplikacijom za pisanje scenarija ili izrade videa, da ne kažem filma, nešto što odudara od dosadašnje prakse ili je čak zabranjeno?
- Mlade generacije sve intenzivnije žive u digitalnom okruženju, mnogi se apsolutno ne odvajaju od svojih mobilnih telefona u kojima je sve više i više neodoljivih čuda koja, hteli mi to ili ne, zaista menjaju svet. Ono što je nekada pripadalo naučno-fantastičnim filmovima sada je postalo deo realnosti. Možda je u početku bilo pomalo smešno da se neko glasom obraća virtuelnom pomoćniku ugrađenom u mobilni telefon, baš kao što su kosmonauti razgovarali sa personifikovanim super kompjuterom Hal 9000 u kultnom Kjubrikovom filmu „Odiseja u svemiru 2001“, sada je to zamenjeno manje napadnim četovanjem sa VI. Uostalom, digitalna revolucija je redukovala verbalno na račun vizuelnog. Umesto da se razgovara, esemesuje se i četuje se, a rezultat je čuvanje jedine dragocenosti – ličnog komfora. Iz tog istog razloga VI je kod mladih dočekana kao vrlo poželjni dodatak već postojećoj širokoj lepezi digitalnih pomagača bez kojih i život i rad postaju sve teže zamislivi. Upravo tako, ako ste već zavisnik od digitalnog sveta, sasvim je logično da, bez ikakvog zazora ili preispitivanja, zatražite pomoć i od VI ako je potrebno da, na primer, ne samo prikupite i analizirate podatke koji su vam važni za neki projekat na kom radite, već da dobijete i precizno definisane zaključke tog istraživanja, da recimo zatražite pomoć ako treba da napišete neki esej, kao domaći zadatak u srednjoj školi ili kao seminarski rad na osnovnim, master ili doktorskim studijama. I to se već dešava, teško je proceniti u kom obimu, ali je izvesno da iz dana u dan to postaje sve više i više prisutno. Gotovo svako je video fotografije i video snimke koje je generisala VI. Ovih dana je jedna naša umetnica, široko popularna Konstrakta, objavila kako je jednu od pesama za koncert koji priprema u upravo obnovljenom Sava Centru komponovala uz pomoć VI. Za sve poklonike popularne kulture ovo je poziv da se pridruže. I tako, u početku trapavo, grubo i pomalo smešno dešava se, bez ikakvog preispitivanja autorstva ili moralnosti, pomalo i sa podsmehom, VI postepeno počinje da preuzima sferu kreacije koja je unazad milenijumima definisala najviše nivoe ljudskog bića.
Neko ste ko živo prati tradicionalne medije, da li prepoznate tekst ili prilog nastao upotrebom veštačke inteligencije?
- Sa pojavom veštačke inteligencije dogodila se promena koja je vremenom prerasla u široko rasprostranjeni fenomen. Naime, u našim medijima, uz časne izuzetke, sve više se oseća ozbiljan deficit ljudske inteligencije. Možemo da pomislimo da je to rezultat opšteg pada nivoa obrazovanja, što svakako jeste, neshvatljivog rasta primitivizma, što je neporecivo, ali upravo u takvom stanju nacije izvesno će biti sve više i više onih kojima će pomoć VI biti dobrodošla, čak lukrativna. I tu potencijalno započinje začarani krug nezadržive degradacije. Kada se početkom XIX veka pojavila fotografija, istovremno su slikari, moćnom intuicijom, otkrili da više nisu zarobljeni stegama vernog prikazivanja sveta. Impresionizam je, uz brojne proteste, objavio tu novu umetničku slobodu i najavio modernu umetnost. Takva slična transformacija energije se dešava upravo sada sa VI inteligencijom. Ako će prirodna inteligencija sve više zavisiti od veštačke, po zakonima prirode i evolucije, ona će sve manje biti potrebna, bar u određenim sferama, i zaista bi moglo da se dogodi da se sve manje razvija. Tako bi oni koji su već mnogo toga predali digitalnoj sferi mogli da se probude u svetu u kojem ne bi više mogli da razumeju šta im poručuje ili prenosi VI. Sva dosadašnja znanja se ubrzano prebacuju u digitalne mašine koje postaju biblioteke, arhivi, videoteke. Sada kao da se dešava i izmeštanje inteligencije u mašine. Upravo one koja deluje da je idealno stvorena da kontroliše i upravlja svim tim digitalizovanim vrednostima i znanjima. Legendarni HAL 9000 iz već pomenute Kjubrikove „Odiseje“ je upravo simbol te koncentrisane moći naspram čoveka, a taj pokušaj saradnje na najvišem nivou završio se tragično i za čoveka i za super kompjuter. Trenutno izgleda da je korišćenje VI mogućnost da čovek postigne više nego što mu je priroda namenila. Ali da li je to samo kredit čija naplata tek dolazi?
Šta mislite o upotrebi VI u medijima?
- Mediji su ona važna dimenzija sistema komunikacije koja nam omogućava da značajno proširimo sopstvene uvide o svetu u kom živimo. Potreba da budemo informisani se tokom XX veka izrazito razvijala – događaji su postali globalni i njihov uticaj čak i na najudaljenije prostore se vremenom povećavao. Tako su i ljudi neskloni praćenju informacija shvatili da nisu bogovi bili gnevni u Pacifiku ili u postinjama Nevade, već da su neki moćni ljudski sistemi organizovali nuklearne probe. Danas, na početku XXI veka, potreba za informisanjem je postala neodvojivi deo svakodnevnog života, gotovo kao potreba za disanjem i hranom. Ukoliko bi upotreba VI u medijima služila tome da ljudi budu informisani na jednom potpuno novom, značajno razvijenijem nivou, možda bi to mogla da bude neka nova medijska revolucija u kojoj bi se naša percepcija sveta transformisala u potpuno nove dimenzije. Ali, na žalost, za mnoge postoji, čini se, opravdana strepnja. Svi oni koji su zabrinuti da bi VI mogla da falsifikuje realnost, njome manipuliše, izvesno su u pravu. Međutim, oni ređe pominju da je čovek taj koji još uvek upravlja i odlučuje, pa tako i bez VI zapanjujuće uspešno manipuliše informacijama, ljudima i događajima. Svakodnevno smo svedoci da se u sferi politike dešavaju, sa stanovišta morala, apsolutno nedopustive stvari koje sve više postaju prihvaćene kao neminovnost savremenog sveta. Nije teško zamisliti ishod kakva bi bila upotreba moćne VI upravo tih savremenih velemajstora manipulacije. Mediji se bore da budu nezavisni, moćni sistemi bore se da kontrolišu medije. Kakvu ulogu u tome može da ima, i na čijoj strani može da bude VI predstoji nam da pažljivo i kritički otkrivamo. Možda su upravo zato u Nemačkoj odlučili da u pojedine škole uvedu upotrebu VI. Ohrabrujuća ideja koja stoji iza tog sjajnog poteza nije bila da se učenicima omogući da bez ikakve muke savladaju sve svoje zadatke i testove, već da im se pruži mogućnost da se sistematično, kontrolisano i s razumevanjem upoznaju sa VI koja je izvesno sredstvo njihove budućnosti.
Upoznati ste, između ostalog, sa tendencijama u savremenom dokumentarnom filmu, i to vrhunskim ostvarenjima svetske produkcije, koliko tu ima upliva veštačke inteligencije?
- Svakako je teško proceniti u ovom trenutku koliki je uticaj VI na savremeni dokumentarni film. Možda je autor koristio neki od alata u fazi istraživanja, možda je korišćena da bi se napisao scenario, možda se u postprodukciji manipulisalo slikom ili zvukom. Možda je VI komponovala muziku za film. Uostalom, filmski autori su davno otkrili da filmom možete da kreirate iluzije koje za gledaoce postaju stvarne i ubedljive. Savremeni dokumentarni film nije puka reprodukcija događaja, već značajno autorsko kreativno uobličavanje realnosti. Izvesno je da VI inteligencija u tome na različite načine može da pomogne. Autori opsednuti potrebom da kreiraju i prenose svoje stavove, neće to lako prepustiti bilo kome ili bilo čemu drugom. Onima koji filmove prave zbog novca, moći ili manipulacije neće smetati da VI ostvari bolje rezultate od njih.
Da li je na Festival koji organizujete "7 veličanstvenih" stigao neki film koji je delimično ili kompletno urađen uz pomoć VI?
- Ove godine Festival slavi svoju dvadesetogodišnjicu i tokom svih prethodnih godina glavni cilj je bio da se prikažu izuzetna ostvarenja vrhunskih majstora dokumentarizma. Njihovi autorski filmski postupci su na zadivljujući i iznenađujući način predstavljali realnost. Dokumentaristi su po vokaciji okrenuti stvarnom svetu i ljudima i to što posvećenim posmatranjem otkrivaju beleže svojim kamerama. Tako su i ove godine sjajni dokumentarci u selekciji festivala nastali iz potrebe i želje da se upozna i razume svet tradicionalnim ljudskim i filmskim načinima, a čak tri filma su posvećena prirodi i potrebi da se priroda doživi kao najveća dragocenost naše planete, da se uvažava i sačuva. Ipak, tokom selekcije filmova imali smo priliku da vidimo italijanski film nedavno prikazan na festivalu u Lokarnu koji se bavi svetom potpuno izmenjenim uplivom digitalnih sistema i alata. Film se u originalu zove „Real“ i preispituje šta je stvarnost u kojoj živimo. Šta je, na primer, stvarnost neke digitalne platforme ili igre koja vam omogućava da u animiranoj predstavi sebe i okruženja komunicirate sa drugim, takođe stvarnim učesnicima. Pojedine scene vizuelno predstavljaju potpuno digitalno generisane prostore koji kao da su izašli iz nekog sistema VI. Film je uspeo da predstavi raznolikost prisustva digitalnog u životima ljudi, ali je imao preovlađujuću tužnu, deprimirajuću notu koju su stvarali prizori apsolutne otuđenosti i, u velikoj meri, odsustva života, kako to tradicionalno kažemo.
Kada bi vam učenik došao sa veoma dobrim filmom kompletno urađenim uz pomoć veštačke iteligencije kako biste ocenli njegov rad?
- Pitanje kako bi se ocenio rad koji neko predstavlja kao svoj, a u stvari je kreacija VI, je svakako zanimljivo u današnjem vremenu. Mada, takva slična pozicija postoji kod pisanja memoara – postoji pisac iz senke (ghost writer, kako ga zovu Englezi) koji literarno uobličava životnu priču koju sluša od nekoga ko je slavan, bogat ili moćan. Pisac iz senke ostaje anoniman, a na objavljenoj knjizi potpisani autor je u stvari naručilac pisanja. Taj odnos ne umanjuje vrednost svedočanstva, niti literarne kreacije. Dobar film koji bi kreirala VI po zahtevu studenta pre svega bih gledao i doživeo nezavisno od autora, ko god to bio, pa ga je tako moguće i ocenjivati. Rad studenta je takođe moguće ocenjivati – kao rad producenta koji poručuje film i od početne ideje kontroliše njegovu izradu, s tim što je kompletna filmska ekipa zamenjena jednim virtuelnim sistemom.
Da li vas plaši VI?
- Za sada, još uvek, više me plaše ljudi, a opet ljudi su ti koji me nadahnjuju, ispunjavaju radošću, ushićenjem. O VI još uvek ne razmišljam na nivou emocija.
Prilog je deo medijskog projekta "Mogućnosti i izazovi veštačke inteligencije u kulturi i medijima" (Possibilities and Challenges of Artificial Intelligence in Culture and Media), magazina Kaleidoskop media, koji se realizuje tokom 2024. Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.kaleidoskop-media.com
Projekat se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Nezavisno udruženje novinara Srbije. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove NUNS i Ambasade SAD, već isključivo autora.
PROČITAJTE I:
MEĐUNARODNA PERSPEKTIVA VEŠTAČKE INTELIGENCIJE U MEDIJIMA
IZAZOVI VEŠTAČKE INTELIGENCIJE U MEDIJIMA: ŠTA KAŽU MEDIJSKI RADNICI U SRBIJI
PAVLE ZLATIĆ: MEDIJSKI INTEGRITET U ERI VEŠTAČKE INTELIGENCIJE
DA LI ĆE VEŠTAČKA INTELIGENCIJA DEHUMANIZOVATI KULTURU?
Svi sadržaji na portalu magazina Kaleidoskop media su besplatni, a sajt se finansira isključivo donacijama čitalaca i prijatelja.
Podržite rad našeg magazina OVDE
Komentari