Piše: Gordana Tadić / Cover foto: Luka Novaković
Osam godina državnog projektnog sufinansiranja medijskog izveštavanja na svim nivoima (Ministarstvo kulture i informisanja, lokalna samouprava, Pokrajina i novoustanovljeni konkurs za kulturu od 2020. godine) odnelo je iz budžeta 1.580.907.323 dinara (13.296.369 evra), a donelo 2.480 medijskih projekata svrstanih u oblasti kulture.
Od 2015. godine od kada traje projektno sufinansiranje u Srbiji na svim navedenim nivoima vlasti i raspisanim konkursima u svim oblastima podržano je 16.590 projekata sa nešto više od 102 miliona evra (102.022.238 eu).
Analiza Kulturnog centra Kaleidoskop proistekla iz projekta “Pod lupom: Kultura u medijima – Šta podržava država?“ obuhvatila je medijske konkurse organizovane na svim nivoima vlasti od 2015. do 2022. godine isključivo u oblasti kulture.
Procentualno gledano za medijsko izveštavanje u kulturi izdvojeno je 13,03 odsto svih sredstava, a broj medijskih projekata podržanih samo u oblasti kulture iznosi 14,95 odsto.
Iako ove brojke deluju korektno, projekti koji su prošli selekcione komisije su samo deklarativno svrstani u kulturu. Detaljna analiza Kulturnog centra Kaleidoskop dovodi do poražavajućeg zaključka da je novac podeljen za sufinasiranje medijskih sadržaja iz kulture najmanje participirao u medijskom predstavljanju aktuelnih kulturnih događaja.
Kroz seriju tekstova donosimo detaljnu analizu za šta je potrošen državni novac uložen u podršku projektima u kulturi. Projekat “Pod lupom: Kultura u medijima – Šta podržava država?“ je koncipiran kroz četiri segmenta gde detaljno pratimo četiri nivoa finansiranja: Ministarstvo kulture i informisanja, lokalnu samoupravu, Pokrajinu i novoustanovljeni konkurs za kulturu (od 2020. godine). Svaki od četiri segmenta biće pokriven narativnim i statističko-analitičkim tekstom.
U ovom tekstu se bavimo projektima u kulturi koji su podržani od Ministarsva kulture i informisanja Republike Srbije kroz deset konkursa: Konkurs za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja za internet medije, radio, televizije, štampane medije i servise novinskih agencija, elektronske medije sa Kosova i Metohije, za medijske sadržaje na jezicima nacionalnih manjina, Konkurs za medijske sadržaje namenjene osobama sa invaliditetom, medijski projekte koji promovišu i afirmišu teme iz oblasti kulture i medijske sadržaje namenjene pripadnicima srpskog naroda u zemljama regiona, kao i Konkurs za sufinansiranje projekata organizovanja i učešća na stručnim, naučnim i prigodnim skupovima, kao i unapređivanja profesionalnih i etičkih standarda u oblasti javnog informisanja.
Prosečna brojka po godini ulaganja u navodno medijsko izveštavanje u oblasti kulture iznosi preko 1.662.000 evra i ona deluje korektno. Nažalost, realnost u medijskoj sferi govori drugačije. Rubrike kulture su u srpskim redakcijama na margini svih margina, a kulturom se u medijima uglavnom bave entuzijasti.
Problematika državnog sufinansiranja je višeslojna. Ovo se preliva i u oblast kulture i ne razlikuje mnogo od drugih konkursa gde država sufinansira projekte. Državni novac se veoma često opredeljuje poslušnicima i medijima bliskim vlasti (sufinansiranje medija otpočelo je 2015. godine, kada je SNS već postao “vlasnik” državne kase). I više nego sporne su komisije koje odlučuju o opredeljivanju sredstava iz budžeta za ove projekte.
Matrica isisavanja državnog novca je identična kao i na ostalim medijskim konkursima, s tim što su SNS kadrovi počeli da osvajaju i poslednji bastion slobodoumlja i kreativnosti – oblast kulture. Sa « osvajanja » kulturnih institucija, u kojima su u većini sličajeva postavili svoje kadrove pronašli su novi sistem izvlačenja državnog novca - medijsko predstavljanje kulturnih događaja kroz konkurse. Zato sada, posle osam godina državnog sufinansiranja medijskih projekata u kulturi, imamo nakaradnu sliku šta je Srbija iznedrila u kuturi u tom periodu. U mejnstrim medijima teško se plasira sadržaj iz kulture koji nije “klikabilan”, par ozbiljnih portala koji se bave kulturom su nedovoljni za pravo očitavanje kulturne medijske scene.
Raspodeljeni milioni evra su se rasuli na par krupnih “medijskih” SNS igrača i rasparčali na mnogo sitnih projekata. Procenat ozbiljnih medija koji su se u ovom periodu zaista bavili kulturom, a kojima su dodeljene minorne svote iz državne kase je zanemarljiv. Drastičan je broj portala i produkcija koji su po sistemu “imam nekog u komisiji koja odlučuje o novcu” isisali državni novac bez vidnog traga o urađenim projektima.
Broj registrovanih medija je takođe rastao iz godine u godinu, čemu u prilog ide činjenica da se internet portal može zvanično u APR-u registrovati kao zvanični medij Republike Srbije. Ta rabota je laka, kao i osnivanje pravnog lica. Par valjano popunjenih papira, plaćena simbolična taksa, zakupljen domen i hosting i novi medij je na tržištu.
Broj medija u Srbiji, po evidenciji Agencije za privredne registre, rapidno raste poslednjih godina: od 2.146 registrovanih medija u 2018. godini, taj broj se sledeće godine povećao na 2.334. Već 2020. imali smo 2.468 medija, da bi 2021. završili sa 2.508 registrovanih medija.
Većina novoregistrovanih medija su internet portali, koji ravnopravno učestvuju na medijskim konkursima. Međutim, apsurdu doprinosi činjenica da mnogi od tih medija često nisu dostupni na internetu.
Tokom analize medijskih konkursa i medija koji prolaze na konkursima uočene su i mnogi apsurdi.
Neki od medija u pojedinim periodima (početak januara 2023.) uopšte nisu bili dostupni na internetu, ali su se posle izvesnog vremena vratili u "etar". Primer: portal Come to Serbia.
Poražavajuća činjenica je da mnogi od tih “medija” na svojim naslovnim stranama imaju poslednji plasiran sadržaj od pre dve, tri godine. Jedan od ovakvih primera je prethodno pomenuti portal koji kao glavni sadržaj na naslovnoj strani nudi tekst iz 29. decembra 2020. godine pod naslovom: DINOSAURUSI, RESAVSKA SVETA GORA, KUĆA SRPSKOG NACIONALNOG HEROJA: Sve ovo i mnogo više čeka vas u Svilajncu (napomena:naslov nije gramatički korigovan, upravo ga u ovom izvornom obliku sa velikim slovima i ovim neverovatnim miksom možete pronaći na datom sajtu).
S obzirom na navedenu neozbiljnost jasno je vidljivo da ovde nema govora o reprezentativnom mediju. Come to Serbia je jedna od mnogih tvorevina u medijskom prostoru Srbije koji praktično predstavljaju lične blogove i isisivače državnog novca. Oni se medijima zovu samo kada konkurišu na medijskim konkursima. To im je omogućila država.
Sporna su i imena koja stoje iza ovih “medija” kao glavni urednici. To najčešće nisu ni novinari, a o urednicima nema ni govora. Opet – to im je država omogućila.
Sadržaj za koji je država opredelila novac je (logično kada se sve prethodno ima u vidu) sporan je do granice neverovanja.
Kulturni centar Kaleidoskop je analizirajući 2.480 odobrenih medijskih projekata u oblasti kulture u ovom periodu (2015.-2022.) sve pregledane projekte podelio na više oblasti i podoblasti, kako bi analiza bila detaljna. Oblasti i podoblasti smo diferencirali iz tema projekata koji su podržani. Iako će u analizi delovati nelogično što smo u kulturi kao oblast izdvojili društvo, to je isključivo zbog tema projekata. Nema logike da se medijski prilozi koji tematski tretiraju oblast društva podvedu pod kulturu, ali su činjenice proizašle iz naše analize neumoljive – to smo mogli samo da tretiramo kao teme za rubriku društvo.
Ustanovljeno je ukupno 10 oblasti i to: Društvo, Kulturna baština, Obrazovanje, Nedefinisano, Aktuelna kulturna produkcija, Filmsko stvaralaštvo, Vizuelno stvaralaštvo, Manifestacije, Multikulturalnost i Ostalo; kao i 10 podoblasti: Medijska pismenost, Opšti pregled, Nejasno, Istorija, Znamenite ličnosti, Verska tematika, Nematerijalna baština, Medijska pismenost, Muzika i Ostali. U okviru oblasti i podoblasti utvrđene su kategorije „nedefinisano“ i nejasno“, zbog nemogućnosti preciznog utvrđivanja na šta se projekat odnosi, uzimajući u obzir da sadržaj nije javno dostupan, kao i da je ime projekta neprecizno dodeljeno.
Radi lakšeg pregleda za čitaoce smo pripremili interaktivnu tabelu svih analiziranih podataka koju je uradio Centar za održive zajednice.
Projekti, koje analiziramo u ovom tekstu, a koji su sredstva dobili od Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije u najvećoj meri posvećeni su oblasti Društvo, čak 620 projekata (ukupno 70,1% svih dodeljenih sredstava), a što je u raskoraku sa propozicijama i tematikom konkursa. Istovremeno, oblast Aktuelne kulturne produkcije, na kojoj bi prema propozicijama konkursa, upravo trebalo da bude fokus, pokrivena je sa samo 29 projekata, odnosno minornih 3,3 odsto!
Analizom je ustanovljeno i da ogroman broj projekata, kao što smo već spomenuli, predloženo od strane različitih produkcijskih kuća, što je naročito sporno i u kontekstu ostalih medijskih projekata, a ne samo onih koji se tiču kulture. Imajući u vidu da pomenuti subjekti moraju da prilože pismenu saglasnost konkretnog medija gde će objaviti sadržaj, nemoguće je izvršiti kontrolu (imati javni uvid), da li isto i učinjeno. Utvrđeno je da čak 265 projekata podneseno od strane produkcijskih kuća.
Budžetski novac Ministarstva kulture i informisanja - rasipanje u prazno
U periodu od 2015. godine do kraja juna 2022. godine na javnim konkursima za sufinansiranje medijskih sadržaja od interesa javnosti za medijske projekte koji su se proizvodili i medijske sadržaje namenjene informisanju u oblasti kulture, Ministarstvo kulture i informisanja ukupno je odobrilo 578,427,293 dinara ili 4,861,824 evra za 913 projekata.
Iz ovoga proističe da prosečna vrednost državnih davanja po sufinansiranom projektu iznosi 5.325 evra. Realni iznosi su daleko niži ako se ima u vidu da je 70 od ukupnih 913 projekata sufinansirano sa više od 10.000 evra, i to najčešće za samo jedan projekat.
Apsolutni šampion u dodeljenom novcu je Essentis d.o.o. Beograd, koji je za projekat Srbija – 100 godina nakon Soluna inkasirao 41.431 evra. Za njim slede „RayDream production“ koji je za projekat “Tragom vremena” dobio 33.821 evra, Fondacija Fond B92 za “Filantropija dokumentarni serijal” 32.138 evra, Trgovsko radiodifuzno društvo „Radio Bum Doel“, Kumanovo, Makedonija je za pet projekata pod nazivom “Da pričamo srpski (Informisanje dijaspore)” sufinansirano je sa 27.039 evra, Politika Novine i Magazini d.o.o za projekat “Sačuvajmo svoj jezik-govorimo i pišimo srpski” sa 24.849 evra.
Sadržaj, odnosno tematika projekata podržanih od strane Ministarstva kulture je veoma raznorodna. Država je na primer imala sluha za projekte poput:
“Edukacija građana za reagovanje u vanrednim situacijama” podnosioca preduzeća KAMERA M & F, a objavljenom na sajtu Armyinfoforum kojem je 2015. odobreno 700.000 dinara (5.798 evra). Vebsajt Armyinfoforum nije u funkciji http://ww1.armyinfoforum.org/, dok njihova Facebook strana ukazuje da se radi o plasiranju sadržaja iz oblasti vojske, policije, vojne industrije, zakona, nacionalne bezbednosti, itd. Nejasno je kakve sve ovo ima veze sa kulturom.
“Preuzmi u svoje ruke: obrazovanje, preduzetništvo i ekologiju”, Radija 021, sa podržanih milion dinara (8.283 evra), trenutno je nevidljiv na internetu i nejasno je kakav je ovo medijski miks pdržan na konkursu za kulturu i obrazovanje.
U izdvajanju sredstava planiranih za sufinansiranje medija i projekata u kulturi primetno je i finansiranje snimanja dokumentarnih filmova. Postavlja se pitanje zašto se ovde izdvajaju velike sume novca kada postoje redovni konkursi Filmskog centra Srbije za te namene i konkursi za “finansiranje ili sufinansiranje projekata u oblasti filmska umetnost i ostalo audio-vizuelno stvaralaštvo”.
Od 2015. do 2022. godine, Ministarstvo kulture je sufinansiralo 50 ovakvih projekata sa 11.129.762 evra.
Nekoliko ovakvih projekata se izdvaja po visokim sumama kojima ih je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja: Fondacija Fond B92 za serijal Filantropija dokumentarni serijal podržan je sa 32.138 evra, Cobra film za dokumentarno-igrani tv serijal od 12 epizoda Nemanjići i njihova baština sa 21.131 evra, Udruženje građana Millenium za dokumentarni TV film Živi zid sa 10.797 evra, Milanka Gvoić PR proizvodnja kinematografskih dela audiovizuelnog i televizisjkog sadržaja Aksios media Novi Sad za dokumentarno-igrani film Milica Tomić sa 12.728 evra (ovaj film podržao i Filmski centar Srbije sa sedam miliona dinara, a odobreno mu je i 6.000 evra na Pokrajinskom konkursu u oblasti filmske umetnosti i ostalog audio-vizuelnog stvaralaštva). Video produkcija Astra Petrović Milan preduzetnik Pirot za dokumentarno-igrani TV film Put, istina i život finansiran je u iznosu od 12.758 evra.
Iako pozitivan primer (kada je u pitanju sama ideja medijske konekcije sa kulturom), dokumentarno-igrani film „Božanski prelet Milana Tucovića“ iz 2020. godine (godinu dana nakon smrti slikara), a koji je na konkursu dobio 800.000 dinara, nevidljiv je na internetu, čak i kao najava da će negde biti emitovan. Projekat je podnela PR agencija Andrija Dimitrijević, za proizvodnju filmskih i TV umetničkih dela Zenitizam Beograd (Novi Beograd).
Jedan od primera olakog trošenja državnog novca bez krajnje kontrole kvaliteta i sadržaja realizovanih medijskih priloga je dokumentarni serijal Video produkcije Astra Petrović Milan preduzetnik Pirot, koji je 2016. godine od Ministarstva kulture i informisanja dobio 700.000 dinara za serijal Bontoniranje.
Ovaj serijal je emitovan na YouTube kanalu pomenute Astra produkcije, koja ima 26 pratilaca. Sami prilozi su podeljeni tematski, najavni video prilog traje 38 sekundi i ima samo 13 pregleda.
Ni ostali video prilozi ne mogu da se svrstaju u gledane. Naprotiv. Prilog Bontoniranje u parku ima četiri pregleda, Bontoniranje u galeriji nula pregleda, Bontoniranje u pozorištu tri pregleda, Bontoniranje na utakmici 12 pregleda, a Bontoniranje na bazenu sedam pregleda.
Dakle, za 45 pregleda ovaj projekat je sufinansiran sa pozamašnom svotom od 700.000 dinara. Statistički gledano, jedan pregled Astra produkcije vredi 15.555 dinara ili 133 evra. Postavlje se pitanje koji je javni medijski interes ovog serijala. Potpuno je jasno da se vlasnik Astra produkcije nije potrudio da njegov uradak pogledaju bar familija i prijatelji.
Kada su finansijski iznosi u pitanju apsolutni šampion je Essentis Doo Beograd (Stari grad) kome je za projekat “Srbija-100 godina nakon Soluna” 2018. godine odobreno 4,9 miliona dinara ili 41.431 evra. U prijavi na Konkurs MKI, produkcija „Essentis” navela je da će film „Srbija-100 godina nakon Soluna“ biti objavljen na RTS-u. RTS je krajem 2018. objavio da film „nije, niti će biti emitovan“, kao i činjenice da je zbog pokušaja emitovanja ovog filma izvršni direktor programske podrške Aleksandar Đorđević dobio otkaz, zbog namere da mimo procedura emituje film. Serijal „Srbija-100 godine nakon Soluna“ prikazan je decembra 2018. i januara 2019. godine na Prvom programu Radio-televizije Vojvodine, u četiri epizode, navodi se u pravdanju projekta produkcije “Essentis” Ministarstvu kulture. Vlasnik produkcije „Essentis“ Vladimir Đurić (Đura mornar) naveo je, uz pravdanje projekta Ministarstvu kulture, da film nije emitovan na RTS-u. Inače, produkcija „Essentis“, nakon što je dobila novac na Konkursu MKI, promenila je vlasnika, pa je umesto dotadašnje vlasnice Tatjane Lukić, upisan Đurić, koji je u 2018. godini, kao nezavisni stručnjak, bio i u komisiji za ocenjivanje medijskih projekta na konkursu MKI.
Virtuelni muzej Nikola Tesla je projekat za koji je Udruženje "Tesla global forum" iz Novog Sada 2018. godine dobilo milion dinara (8.456 evra). Nejasno je za šta je urađeno za ovaj novac. Ako se naziv projekta ukuca u Google izlazmo direktno na virtuelni muzej na oficijelnoj veb stranici Muzeja Nikola Tesla koji se nalazi u Beogradu, na Vračaru. Koja je uloga novosadskog udruženja i da li ono ima veze sa Muzejom velikog naučnika u Beogradu, nije poznato.
Radio difuzno preduzeće Ema Trajković Oliver i ortaci Božinjevac 2018. za projekat Svetinje juga Srbije inkasiralo je 660 hiljada dinara (5.581 evra). Nemamo trag o realizaciji projekta, osim informacije da je sadržaj trebalo da bude emitovan na Ema Radiju.
Adria Media Group Doo Beograd (Stari grad), ima dva odobrena peojekta sa pozamašnim sumama: 2015. Srpske enklave na Kosovu i Metohiji-ljudi, jezik, kultura, nasleđe finansiran sa više od million dinara, preciznije 8.306 evra i Tajne Narodnog muzeja iz 2018. godine, za koji je odobreno dva miliona dinara (16.911 evra). Za drugi projekat emitovan u Kuriru i Espresu (sestrinski mediji) na internetu je dostupno četiri video priloga. Projekat O ljubavi i drugim demonima Preduzeća za informisanje i marketing Studio Mag Doo, Obrenovac 2016. dobio je 900.000 dinara (7.311 evra). Emitovan je na Radio Magu.
Tu je i projekat Baštarenje - Priče o gradskom baštovanstvu Ama - Centra za negu čoveka i prirode za koji je 2016. godine odobreno 800.000 dinara (64.98 evra). Kakve veze pomenuti projekat ima sa kulturom, nismo uspeli da utvrdimo.
Kao ekstreman primer zloupotrebe budžetskih sredstava, posebno navodimo slučaj vlasnika RTV Vranje Zorana Veličkovića, koji je je 2017. postao i većinski vlasnik RTV Bujanovac. Dve sestrinske televizije su prema analizi od 2015-2021. samo od sufinansiranih projekata u kulturi sa republičkog nivoa inkasirali 362.036 evra, od ukupno dodeljenih 3.878.575 evra, što iznosi 10,71%. Koji je javni interes da dvema televizijama sa lokalnom pokrivenošću dodeli deseti deo republičkih sredstava za medijsko izveštavanje iz oblasti kulture? Ove dve televizije imaju primat i na lokalnom nivou kada su finansijska izdvajanja iz budžeta u pitanju.
Televiziji Majdanpek je, za projekte opšteg naziva „Svetlost duhovnog nasleđa“ i „Svetlost duhovnog nasleđa 2“, na konkursima 2021. i 2022. godine, iz republičkog budžeta dodeljeno skoro dva miliona dinara (1,900 000 dinara). Nemoguće je utvrditi kakav je to sadržaj RTV Majdanpek priredila za navedenu sumu novca, imajući u vidu da se nijedan materijal sličnog naziva ne može pronaći na internetu. Interesantan podatak je i da je direktor Radio televizije Majdanpek Igor Andrejević, brat supruge gradonačelnika Zaječara Boška Ničića. Pomenuta televizija dominira po količini sredstava koju dobija i na lokalnom nivou po osnovu različitih konkursa, a očigledno i na republičkom nivou.
TV Fruška gora je na konkursu 2021. godine za projekat „Sremsko blago“ dobila 700.000 dinara. Pomenuta televizija kojoj je Ministarstvo kulture i informisanja dodelilo navedena sredstva za projekat čiji sadržaj takođe nije dostupan na internetu, nema čak ni frekvenciju, a da stvar bude još bizarnija, vlasnik TV Fruška gora je izvesni beogradski penzioner Slavko Stijaković koji pored ovog medija poseduje i lokalnu TV M, Radio Srem, portal RTV Centar Srem, Radio Fruške gore, itd.
Gradska TV M iz Sremske Mitrovice, dobila je 2020. preko milion dinara za projekat „Znanje se ne može ostaviti u amanet“. Pomenuti novac iskorišćen je za pripremu emisija koje na platformi YouTube imaju mali broj pregleda, što govori u prilog činjenici da je i u ovoj prilici izostalo informisanje građana o temi koja je dobila sredstva na konkursu Ministarstva.
TV plus iz Kruševca čiji je direktor sin Bratislava Gašića, Vladan Gašić, u okviru projekata iz 2020. i 2022. godine, dobila je ukupno 1.330.000 dinara za projekte „Stop trgovini ljudima“ i „Stazom kulture kroz Lazarev grad“, u okviru kojih su napravili niz priloga koji je pogledalo tek nešto više od desetak ljudi.
TV Trstenik je od Ministarstva kulture i informisanja za projekte dobila ukupno 2.600.000 dinara i to na konkursima: 2017, 2020. i 2022. godine („Projekat naše budućnosti“; „Heroji malog grada“; „Dobrica Ćosić od buntovnika do državnika“). Većinski vlasnik TV Trstenik od 2016. godine je Velibor Jovanović. Prema nezvaničnim saznanjima UNS, Jovanović je sa funkcionerom Srpske napredne stranke i aktuelnim ministrom unutrašnjih poslova Bratislavom Gašićem posetio ovaj medij kako bi sa vlasnicima razgovarao o prodaji 2016. godine. Velibor Jovanović bio je, između ostalog, na čelu konzorcijuma Grupe građana koja je prikupljala sredstva za kupovinu poslovnog prostora Srpskoj naprednoj stranci u Kruševcu.
Naročito interesantna je raspodela sredstava medijima čiji je većinski vlasnik Radoica Milosavljević. Reč je o kruševačkom tajkunu, članu SPS, koji je rođen u istom selu kao i ministar Bratislav Gašić, a prema navodima portala Nova.rs, posao mu „cveta zahvaljujući novcu građana Srbije“. Za pet godina 13 njegovih medijskih kuća od države je dobilo 3.097.445 evra. Kako se navodi, Milosavljević je kupio medij za manje od 500, a kroz konkurse za njega dobio skoro 70.000 evra.
Radio Kruševac za projekat iz 2022. godine „Velike bitke u Rasinskom okrugu (u odbrani prava na život i slobodu)“ dobio 800.000 dinara. TV Kanal M 2020. godine za projekat „Čuvari prošlosti serijal medijskih sadržaja o spomen-obeležjima na teritoriji opštine Paraćin“, dobija milion i 100.000 dinara. Kanal M dobija 2021. godine za projekat „Platno paraćinsko likovno stvaralaštvo“ 300.000 dinara. „Pomoravski biseri medijsko istraživanje prirodnih i kulturnih lokaliteta, kao značajnog turističkog potencijala Pomoravskog okruga“, projekat RTV Kanala M iz 2022. godine, takođe dobija 900.000 dinara od Ministarstva kulture i informisanja. Za projekat „Legende Pomoravlja“, takođe 2022. godine 300.000 dinara. Iste godine za projekat „Zvuci Paraćina serijal o lokalnoj muzičkoj sceni“, dodatnih 300. 000 dinara. Radio Kanal M, takođe u vlasništvu Milosavljevića, za projekat “Kako se kod nas kaže” dobio je 700.000 dinara 2022. godine, za projekat „Platno paraćinsko likovno stvaralaštvo“, iz 2022. godine 300.000 dinara.
Ministarstvo kulture i informisanja kao da organizuje konkurse samo kako bi finansirala medije Radojice Milosavljevića.
Imajući u vidu da je nemoguće proveriti realizaciju projekata od strane radio emitera, zanimljiva su saznanja istraživača Kulturnog centra Kaleidoskop, prema kojima je Radio IN-u iz Niša 2022. godine dodeljeno 800.000 dinara za projekat „Ličnosti koje su obeležile istoriju Srbije“. To ne bi bilo čudno da na njihovom internet sajtu ne piše da ovaj radio „garantuje dobar provod i najbolju muziku tokom celog dana, u skladu sa sloganom “Budi IN”. Slušaoce radija IN očekuje muzički miks najvećih hitova popularnih domaćih izvođača – od bendova Lexington, Tropico i Ministarke, preko pevačkih zvezda Cece, Nataše Bekvalac, Ace Lukasa, Saše Matića, do omiljenih pop pevača kao što su Željko Joksimović, Severina i Jelena Rozga. U kom terminu radio ovog tipa emituje emisiju o istorijskim temama?
Udruženje građana „Zajedno do jednakosti“ od Ministarstva kulture i informisanja dobija sredstva za čak dva projekta 2020. godine, „Čuvajmo svoju kulturnu baštinu“ (450.000 dinara) i „Kulturno buđenje“ (550 000 dinara). Na internetu, podrazumeva se, nije dostupan sadržaj ovog generičkog naziva. Pomenuto udruženje, već je bilo u žiži javnosti povodom konkursa za sufinansiranje projekata u oblasti javnog informisanja Grada Valjeva, 2019. godine. Uvidom u baze Agencije za privredne registre (APR), tri podnosioca projekta koja su dobila ukupno 1,6 miliona dinara na konkursu u Valjevu, a među kojima je i Udruženje građana „Zajedno do jednakosti“, nalazila su se na istoj su adresi u Beogradu – Džona Kenedija 51 na trećem spratu.
Predrag Filipović iz Topole, licencirani računovođa, konsultant u poljoprivredi i vlasnik radija IFM, i njegova PR agencija u toku 2019. i 2020. godine dobila je dva miliona dinara, za projekat organizacije drugog i trećeg „Medijskog foruma Dr Marko Mladenović, Topola“, koji je između ostalog inicirao medijsku akciju „protiv bele kuge“. U okviru pomenutog foruma, razgovara se o temi javnog zdravlja, očekivanog trajanja života, itd. Dodeljuju se i nagrade, a jedan od laureata bio je i naš pesnik za decu Ljubivoje Ršumović. Dakle, pojedini projekti ponekad samo deklarativno ispunjavaju kriterijume medijskih konkursa, jer u toku realizacije ponegde provuku medijsku perspektivu i za to od države, koja ionako jedva finansira svoje kulturne potrebe, uzimaju basnoslovne svote novca.
Udruženje medija i medijskih radnika je na konkursu iz 2019. godine dobio 450.000 dinara od države za organizaciju kursa za obuku agencijskih novinara, dok su u najavi za učešće na kursu od 26. novembra 2018. godine buduće polaznike obavestili da je cena njihovog učešća 15.000 dinara. Takođe, Bussiness info group kompanija čiji su neki od klijenata Erste banka, Telekom Srbija, British American tobaco, itd. i koja na svom sajtu ima ponudu brojnih obuka za potencijalne klijente, od Ministarstva kulture i informisanja je u periodu od 2018. do 2020. godine za organizaciju različitih kurseva obuke novinara inkasirala ukupno 1.250.000 dinara.
Za mnogobrojne projekte koji su dobili novac u okviru navedenih medijskih konkursa, ne može se utvrditi gde su plasirali svoj sadržaj, ili ukoliko se utvrdi da su objavljivali sadržaje na navedene teme, uglavnom je reč o traljavom ispunjavanju forme, bez bilo kakve inovativnosti, kvalitetne produkcije i brižljivo pripremanog sadržaja. Kompanija Večernje novosti dobila je na konkursu za 2021. godinu milion dinara za projekat „SANU- 180 godina čuvanja srpske kulture i identiteta“, dok se na internetu može pronaći tek jedan tekst posvećen ovoj temi. Serijal tekstova Večernjih novosti pod nazivom “Vek podizanja Hrama Svetog Save na Vračaru - zavetnog čuvara nacionalnog i kulturnog identiteta srpskog naroda”, dobio je na konkursu 2020. godine 1.500.000 dinara. Na internetu ima tek nekoliko tekstova ove tematike. Neobično je i da je dnevni list Politika 2015. godine od Ministarstva kulture dobilo tri miliona dinara (24.849 evra) za projekat “Sačuvajmo svoj jezik-govorimo i pišimo srpski”. Već sledeće, 2016. godine Politika za vrlo sličan projekat (Sa)čuvajmo srpski jezik i ćirilicu od Ministarstva dobija 1.700.000 dinara (13.808 evra), a kuriozitet je da je ovoga puta nosilac projekta produkcija. Dakle, za srodan, praktično identičan sadržaj Politika je od države za dve godine inkasirala 38.657 evra!
Projekat „Priče iz Torlačije“, koji je sufinansiran 2021. u iznosu od 300.000 dinara (nosilac projekta Kompas media), realizovan je i emitovan na Glasu Zaječara kroz skup video priča, gde jedna žena (koja tek jednom menja svoju poziciju tokom snimanja), priča o običajima u torlačkom kraju, upotrebljavajući loklaizme nerazumljive publici kojoj je namenjeno upoznavanje sa temom. Video snimci imaju malo više od 200 pregleda. Tekstovi dostupni na portalu Glasa Zaječara su oskudni, sa tek nekoliko rečenica.
Nekadašnji direktor Novinsko izdavačkog preduzeća Pobeda d.o.o. Kruševac, čiji je vlasnik Nikola Popović je od Agencije za licenciranje stečajnih upravnika direktnom pogodbom za 200.000 dinara 2017. godine otkupio imovinu pomenute firme i time postao vlasnik kruševačkog medijskog brenda koji je ponovo oživeo dnevni list „Pobeda“ u novembru 2019. godine. Preko čitave naslovne strane pomenutih novina objavljena je vest da je Bratislav Gašić novi ministar unutrašnjih poslova. I to ne bi bilo problematično, da ove kruševačke novine nisu dobile od Ministarstva kulture i informisanja 2020. godine 1,2 miliona dinara za projekat “Spomenici - čuvari istorijskog nasleđa”. Pomenuti projekat realizovan je kroz seriju oskudnih tekstova, koji pre liče na seminarske radove srednjoškolaca, nego na ozbiljan rezultat novinsko-istraživačkog posla. Vlasnik lista Nikola Popović je na svečanosti povodom izlaska prvog broja „Pobede“, koja je održana u Narodnom muzeju u Kruševcu 2020. godine, istakao, da je ova novina „brend Kruševca“ i uz to zahvalio Bratislavu Gašiću, jer je zaslužan za to što je novina ponovo počela da izlazi.
Kada je u pitanju finansiranje medija iz dijaspore, ponekad nije jasno koji su bili utvrđeni kriterijumi konkursne komisije na osnovu kojih je odlučeno da pojedini subjekti u zemljama regiona dobijaju značajne svote novca.
G.F.C. Doo Beograd Stari grad, za projekat Čuvari našeg neba (Vazduhoplovstvo u Srbiji- tradicija i perspektive u kontekstu evropskih integracija) 2017. godine dobio dva miliona dinara (16.484 evra).
Na konkursima Ministarstva kulture od ukupno podržanih 913 projekata novac je otišao za čak 265 produkcija za koje se veoma teško utvrđuje gde su emitovale medijske sadržaje. Finansijski posmatrano od ukupno podeljenih 4.861.824 evra Ministarstva za produkcije je izdvojeno 1.529.901 evra ili 31,47 odsto!
Po iznosima dodeljenih sredstava i broja podržanih projekata u oblasti kulture prednjače mediji sa juga Srbije i iz dijaspore. Otvara se pitanje da li su mediji iz ostatka Srbije na konkurse predali tako loše projektne predloge ili su istisnuti bratskom podelom državnog novca? Ovo su mediji koji su na vrhu liste finansijske podrške Ministarstva kulture:
Televizija Vranje pomenutog vlasnika Zorana Veličkovića je za projekte iz kulture, za podržanih osam projekata, samo na republičkom nivou inkasirala 66.846 evra (projekti iz oblasti društva, obrazovanja i kulturne baštine).
Udruženje za razvoj kvaliteta života i rada građana "HUMANIS" Niš podržano je za sedam projekata sa 29.587 evra koji su objavljeni na mediju Slovo juga. Navedene teme projekata su tematski 100 odsto teme iz oblasti društva.
Radio Banska Kosa iz Hrvatske podržano je za šest projekata sa 35.909 evra. Takođe, u projektnim sadržajima nema kulture, dominiraju društvo, kulturna baština i verska tematika.
Petkomerc d.o.o. je za šest projekata na Radio Osvitu (BIH) inkasirao 23.498 evra za projekte iz oblasti društva i kulturne baštine. Opet, aktuelne kulturne produkcije nema nigde, a svih šest projekata imaju identičan imenitelj u nazivu: Kulturna riznica.
Udruženju potomaka i poštovalaca žrtava kompeksa ustaških logora Jadovno 1941. za šest projekata (isključivo društvene tematike) objavljenih na portalu Jadovno je odobreno 39.485 evra.
RTK | Radio televizija Kruševac za pet projekata društvene tematike inkasirala je 23.652 evra.
Vranjskoj plus d.o.o. Vranje za četiri projekta odobreno je 29.717 evra. Oblast opet društvena, sa opštim temama poput: Sa vranjske kaldrme u nezaborav i Na braniku istorije.
Jedan od najsvetlijih primera sufinasiranih medijskih projekata u kulturi je Portal za kulturu Jugoistočne Evrope SEEcult. Jedan je od retkih medija koji na kvalitetan način kroz autorske tekstove neguje medijsko izveštavanje o aktuelnoj kulturnoj produkciji. SEEcult-u je za proteklih osam godina od Ministarstva kulture odobreno 28.711 evra za pet medijskih projekata. Realizacija svakog od njih je transparentna, a medijski prilozi su na vrhunskom, profesionalnom nivou.
SEEcult bi mogao da postane primer i “mustra” komisijama koje odlučuju o podeli novca. Ne samo kao pozitivan, nego i jedini mogući reper kako treba da se rade medijski projekti u oblasti kulture. Državni novac ne treba da se rasparčava stotinama poslušnika koji ne proizvode medijske sadžaje, nego dobijeni novac opravdavaju copy/paste produktima opskurnih sadržaja.
Projekat se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Nezavisno udruženje novinara Srbije. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove NUNS-a i Ambasade SAD, već isključivo autora.
PROČITAJTE I:
PALATA SRBIJA: BUKVAR SAVREMENE UMETNOSTI
Svi sadržaji na portalu magazina Kaleidoskop media su besplatni, a sajt se finansira isključivo donacijama čitalaca i prijatelja.
Podržite rad našeg magazina OVDE
Komentari