Ljudi
ljudi/24.03.2019.

78 dana bombardovanja Jugoslavije

ljudi
  • Vosotk / RT
Autor fotografije:
Kaleidoskop media / Facebookreporter / Восток / RT


Danas je 20 godina od početka NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije (SRJ). Za 78 dana koliko je trajala agresija, prema nezvaničnim izvorima poginulo je oko 2.500 civila i oko 1.000 vojnika i policajaca.

Dvadeseta godišnjica agresije obeležava se nizom manifestacija posvećenih poginulima i polaganjem venaca i cveća na spomenike stradalih.

U bombardovanju koje je trajalo 11 nedelja, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, zdravstvene ustanove, medijske kuće i vojni objekti.

Akcija NATO-a, koju su Vlada SRJ, ali i brojni pravni stručnjaci nazvali agresijom, usledila je posle neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999. godine.

Bombardovanje Jugoslavije okončano je 10. juna, usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, nakon čega je usledilo povlačenje vojske i policije iz pokrajine i ulazak medjunarodnih vojnih trupa.

Prema podacima UNHCR-a, Kosovo je od dolaska mirovnih snaga napustilo oko 230.000 Srba i Roma, a vratilo se oko 800.000 izbeglih Albanaca.

Danas, pre tačno 20 godina, nakon niza spornih pokušaja i ponuda međunarodne zajednice da se reši kosovska kriza, iz baze u Avijanu poletali su prvi avioni koji su i narednih 78 dana bacali bombe po vojnim i civilnim ciljevima širom zemlje.

Vojna intervencija na SRJ počela je 24. marta oko 19.30, po naređenju tadašnjeg generalnog sekretara NATO Havijera Solane, a vlada u Beogradu iste noći je proglasila ratno stanje.

Prvih dana, zemlju je nadletalo 70 borbenih aviona, a njihov broj se vremenom uvećavao tako da je bilo i do 400 poletanja dnevno.
Prema podacima stručnjaka iz Srbije, do 10. juna zabeleženo je 18.168 avio poletanja, iz NATO baze navodili su da ih je bilo 38.004, od toga 10.484 vatrenih dejstva, dok su ostalo bila izviđanja, letovi tankera, avaksa...

Napadi na SRJ vršeni su sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, a neke operacije izvršavali su i bombarderi koji su poletali iz baza u Zapadnoj Evropi, pa i iz SAD.

Za sve ove godine, od pojedinih zvaničnika moglo čcuti da izražavaju žaljenje zbog kolateralih žrtava, ali ne i izvinjenje, jer se intervencija alijanse i dalje karakteriše kao opravdana.

Tokom tih 78 dana uništeno je oko 50 odsto proizvodnih kapaciteta zemlje, uglavnom u Srbiji. Britanski stručnjaci su ukupnu štetu procenili na milijardu dolara, a domaći na 30 i više milijardi.



Kako piše Facebookreporter, Alek Mihailović sa RT-a se vratio na Balkan kako bi se prisetio kako se dogodila agresija i saznao šta ljude na Balkanu i dalje muči.

Operacija NATO-a iz 1999. bila je kulminacija desetegodišnjeg krvavog raspada Jugoslavije, koji je podelio celi region duž etničkih i verskih linija. Mihailović je bio tamo kada su krstareće rakete počele da padaju po Novom Sadu i drugim velikim gradovima.

Tretirana kao precizna humanitarna intervencija, da bi se zaustavilo nasilje na Kosovu, u stvarnosti, operacija „Allied force“ je ubila više civila nego vojnika i uništila civilnu infrastrukturu zemlje.

Ima mnogo slučajeva gađanja po civilnoj infrastrukturi, od napada na civilni voz, pijace, kineske ambasade, pa sve do zagađenja zemlje osiromašenim uranijumom. Toksična supstanca se koristi za municiju koja probija oklop i smatra se da je uzrok pojave malignih i drugih bolesti.

Političko nasleđe je toksično kao i medicinsko. Kosovo, područje otcepljeno uz pomoć NATO-vih napada, ostaje nepriznato od strane velikog broja zemalja, te se ispostavilo da je veliko regrutno tlo za džihadističke grupe kao što je „Islamska država“. A etničke podele na Balkanu ne izgledaju ništa manje ozbiljne.


Načelnica Klinike za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije Danica Grujičić izjavila je danas da bombardovanjem 1999. godine nije cela Srbija zagađena i da mora da se napravi naučna studija koja će dokazati šta je u Srbiji zagađeno.

Kako je cenjena doktorka rekla za RTS, moraju se gledati lokacije koje su bombardovane, a bombardovano je 70 odsto civilnih ciljeva.

Ako pogledate stanovništvo Srbije, 7,2 miliona iz 2010. po popisu, moramo biti svesni činjenice da ne postoji porodica u zemlji koja nema nekog obolelog od malignih bolesti, rekla je Grujičićeva.

„Ono što smo kao kliničari primetili, to je da se određene vrste tumora koje su se javljale isključivo kod ljudi od pedeset ili šezdeset godina - sada javljaju kod dece”, dodala je Danica Grujičić.

Ona je rekla i da su se u jednom periodu, od 2008. do 2012. godine, drastično pogoršali rezultati lečenja dece.

Prema njenim rečima, mora da se napravi naučna studija koja će dokazati šta je u Srbiji zagađeno.

„Ne možete gledati celu populaciju, morate gledati lokacije koje su bombardovane, a bombardovano je 70 odsto civilnih ciljeva, svako postrojenje koje je bilo na mapi hazarda”, rekla je Grujičićeva.

Ako se desi poplava, zemljotres, bombardovanje, oslobađaju se tada toksične materije iz tih postrojenja i u određenom regionu se pravi ekološka katastrofa, pojasnila je.

„Nije cela Srbija zagađena, ono što nijedna vlast nije uradila posle 1999. godine jeste metodična i tačna naučna analiza, što znači imali smo postrojenje tu i tu, toliko i toliko toksičnih materija”, rekla je Danica Grujičić, koja je dodala da postoje priznate matematičke modele na osnovu kojih može da se izračuna koliko je bilo toksičnih materija.

„Kasnimo, ali nismo zakasnili”, zaključila je Grujičićeva.


Pogledajte RT dokumentarac „78 dana bombardovanja Jugoslavije“.

POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box
reklama box
reklama box