Vizuelne umetnosti
vizuelne umetnosti/11.12.2020.

Narodni muzej: Izložba Ivana Radovića

vizuelne-umetnosti
  • Narodni muzej
Autor fotografije:

Kaleidoskop media / Foto: Narodni muzej

 

Od petka 18. decembra od 18 časova u Narodnom muzeju će moći da se poseti nova izložba - Ivan Radović, Crteži iz kolekcije Narodnog muzeja. Otvaranje izložbe crteža jednog od najznačajnijih slikara srpskog i jugoslovenskog kulturnog prostora održaće se onlajn, sa mogućnošću praćenja preko Fejsbuk stranice Narodnog muzeja ili Jutjuba.

U Narodnom muzeju u Beogradu se čuva 85 crteža slikara Ivana Radovića, izvedenih tušem, olovkom, ugljenom, kao i nekoliko akvarela. Ovom prilikom, prvi put će biti  integralno predstavljeno 67 radova, od kojih najveći deo čine oni iz 1916. i 1917. godine, iz vremena kada Radović započinje školovanje na Akademiji lepih umetnosti u Budimpešti.

Troje u pejzažu, 1917.

Crteži Ivana Radovića nastali su kao prikaz segmenata života i prirode, za koje je umetnik verovao da su nosioci onoga što čeka da bude prepoznato, ali su često nastajali ne samo kao plod umetnikove svesne ambicije, već izvorne potrebe za stvaranjem. Možda upravo zbog toga, njegovi crteži nose upadljiva obeležja autentične spontanosti, invencije, izvesne lakoće i privlačnosti.

Upoznavanje sa Radovićevim crtežima, učiniće razumevanje njegovog slikarstva celovitijim i zaokruženim. I sam umetnik je rekao da mu je upravo intenzivna crtačka aktivnost pomogla da se približi mnogim istinama, naročito novim i smelim sredstvima likovnog izražavanja.

Figura u pokretu, 1917.

Iznenađujuća je različitost crtačkog rukopisa kojim se Radović služi. Od grubih, teških, naizgled nezgrapnih poteza, preko preciznih, do tananih linija ispredenih oštrim vrhom olovke. Uz njegovu sposobnost pikturalističkog načina crtanja, crteži iz Narodnog muzeja svedoče o izrazitom slikarskom talentu, koji se ispoljavao u svom elementarnom stvaralačkom porivu.

U vozu, 1917.

Ivan Radović se tokom petodecenijskog stvaralaštva kretao u glavnim tokovima srpske i jugoslovenske umetnosti i u okviru svog opusa uspeo da objedini raznorodna stilska usmerenja.

Uprkos brojnim promenama kroz koje je prolazio, počev od kubizma, figuralnog i astraktnog ekspresionizma, naivističkih elemenata, čini se da je Radović u osnovi ostao najbliži intimizmu – poklonik lepog, toplog, lirskog raspoloženja. Posebno mu je svojstveno to što njegov, u osnovi intimistički doživljaj sveta, nije ostao vezan samo za urbane enterijere, već se odrazio i na ruralne motive i prirodu, ostaljajući tako autentičan umetnički pečat u likovnoj umetnosti 20. veka.

Žena prostire rublje, 1915.

Autorka izložbe, koja će u okviru muzejske postavke na prvom spratu biti otvorna do 6. juna 2021, kao i izložbenog kataloga je muzejski savetnik Evgenija Blanuša, kustos Zbirke crteža i grafika jugoslovenskih autora 20. veka Narodnog muzeja u Beogradu.


PROČITAJTE I:

OTKRIVENA NAGA "MONA LIZA SKICA"


Svi sadržaji na portalu magazina Kaleidoskop media su besplatni, a sajt se finansira isključivo donacijama čitalaca i prijatelja.

Podržite rad našeg magazina OVDE


 

POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.