Identitet u amanet
identitet u amanet/5.04.2019.

Sećanje na stradanje Narodne biblioteke

identitet-u-amanet
  • Zdanje Narodne biblioteke Srbije na Kosančićevom vencu u Beogradu (iz Zbirke fotografija Muzeja grada Beograda)
Autor fotografije:
Kaleidoskop media


U Narodnoj biblioteci Srbije danas je obeležen Dan sećanja na stradanje nacionalne biblioteke tokom nacističkog bombardovanja 6. aprila 1941. godine.

Svečanosti su prisustvovali prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić i ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević.

Dačić je rekao da se istoričari i stručnjaci za zaštitu kulturne baštine slažu u oceni da je plansko uništenje NBS od strane nacista jedan od najvećih pojedinačnih zločina učinjenih nad kulturnom baštinom u Drugom svetskom ratu na teritoriji Evrope i dodao da su jedna zemlja i jedan narod u jednom danu izgubili neprocenjivo kulturno blago, sakupljano i čuvano vekovima.

Vukosavljević je rekao da je vatra, koja je najpre gorela, a onda tinjala na zgarištu na Kosančićevom vencu, nastala iz istog onog ognja iz kog je nastao plamen koji se uzdizao nad moštima Svetog Save na Vračaru i iz istog onog ognjišta iz koga su gorele vatre koje su uništavale srpske manastire, crkve, tradiciju.

- Različiti neprijatelji, rukovođeni istim motivom, znali su važnu i tačnu stvar - uništiti, oskrnaviti ili oslabiti kulturu i kulturno pamćenje jednog naroda bez sumnje je pravi i jedini put da narod trajno nestane sa istorijske scene. Pitanje je šta ćemo raditi sa vatrom iznad moštiju Svetog Save, Narodne biblioteke i Pećke patrijaršije, da li ćemo kao pleme igrati ritualne igre sažaljevajući svoju sudbinu ili ćemo koristiti to kao svetlost koja će osvetliti našu sadašnjost i budućnost - kazao je Vukosavljević.

Podsetimo se stradanja Narodne biblioteke Srbije koje se dogodilo pre 78 godina, 6. aprila 1941.

Toga jutra su nebo iznad Beograda prekrili avioni nacističke Nemačke. U četiri naleta 484 nemačka bombardera zasulo je prestonicu kraljevine Jugoslavije sa 440 tona bombi. Prvog dana rata izvršen je i kulturni genocid nad jednim narodom – razorena je Narodna biblioteka. 

Foto: MONDO/ Narodna biblioteka, arhiv


Većina žitelja jugoslovenske prestonice zatečena je na spavanju jer je bila nedelja. 

Već u prvom, od ukupno četiri talasa bombardovanja, tog dana, stradala je zgrada broj 14 na Kosančićevom vencu, tadašnja Narodna biblioteka Srbije.

Zgrada je pogođena zapaljivim bombama u 16 časova. Požar je trajao nekoliko dana, a preme rečima stanovnika koji su živeli u okolini, ruševine su se pušile mesecima.

U zvaničnom nemačkom dokumentu koji se odnosi na bombardovanje Beograda, predočenom na posleratnom suđenju, Narodna biblioteka je označena kao jedan od prvih ciljeva.

"Znači, akcija Aleksandra Lera, komandanta nemačkih trupa, nije bila ni slučajna ni neželjena, naprotiv namerna, osmišljena i sa poražavajućom rezultatom, potpunim nestankom nacionalne biblioteke" , navela je prof. Dr Aleksandra Vraneš u spisu "Narodna biblioteka Srbije u ratnim godinama (1941- 1944).



Inače, u prvom istražnom iskazu, datom oficirima Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije sredinom maja 1945. u mestu Kupinec kod Zagreba, general Ler je naglasio da mu je lično Adolf Hitler izdao naređenje za potpuno razaranje Beograda.

"U prvom naletu trebalo je da srušimo Narodnu biblioteku, pa tek onda ono što je za nas vojnički bilo interesantno”, naglasio je Ler. Na pitanje jugoslovenskih oficira zašto baš Narodnu biblioteku, odgovorio je: "Zato što je u toj ustanovi sačuvano ono što je vekovima činilo kulturni identitet tog naroda." 

U požaru je izgoreo fond biblioteke od oko 350.000 knjiga.

Biblioteka je imala i zbirke turskih rukopisa, starih štampanih knjiga od 15. do 17. veka, starih karata, gravira, slika, novina. Osim toga, u njoj su bile sabrane sve knjige štampane u Srbiji od 1832. godine, kao i one štampane u susednim zemljama, ali i kompletne biblioteke Vuka Stefanovića Karadžića, Lukijana Mušickog, Đure Daničića, P. M. Šafarika i drugih.

Ono što i dalje intrigira javnost kada je reč o bombardovanju duhovnog i kuturnog hrama je kako to da su knjige, iako je prvobitno planirano da budu izmeštene, ipak ostavljene u zgradi biblioteke. I dalje se polemiše da li je i ko odgovoran za to što su su "duhovna deca" jedne nacije pretvorena u pepeo.

Informacija o osnivanju Narodne biblioteke Srbije od 12. jula 1838. godine u Kragujevcu - pismo ministra prosvete Stefana Stefanovića knezu Milošu Velikom (iz fondova Arhiva Srbije)

Naime, već posle potpisivanja Trojnog pakta, očekujući ratno stanje, bio je spreman plan izmeštanja nacionalnog književnog blaga. Biblioteka je bila spakovana u 150 sanduka, rukopisi posebno u 38 sanduka, a stari časopisi u 22 sanduka.

Međutim, tadašnje Ministarstvo prosvete zabranilo je, 3. aprila evakuaciju prosvetno-kulturnih ustanova Beograda, pa i Narodne biblioteke, ali je naredilo da se sve dragocenosti sklone u podrum, što je i učinjeno.

Čuvena izjava tadašnjeg ministra kulture Miloša Trifunovića “Metite u podrume! Zbrinite kako znate” i danas je potpuno neshvatljiva, a upravo toj rečenici istoričar Dejan Ristić je posvetio deo knjige “Kuća nesagorivih reči” čime je, kako je svojevremeno naveo, želeo da otgrne imena onih koji su svojim nečinjenjem, kako u miru tako iI ratu, doprineli uništenju Narodne biblioteke.

Knjige su, kao što je i naređeno odnete u podrum, a on je zatrpan peskom.

U opštoj panici i metežu, zgradu biblioteke niko nije gasio, a navodno su neki od nadležnih i pobegli iz Beograda.

Pa ipak, istraživanje Komisije za utvrđivanje uzroka propasti Narodne biblioteke, kojoj su pismene izveštaje podneli upravnik Narodne biblioteke Dragoslav Ilić, činovnik Đorđe Radojičić, inspektor Ministarstva prosvete inž. Radoslav Todorović, prof. Bogoslovskog fakulteta dr Radoslav Grujić, drugi službenici Biblioteke i očevici požara, imalo je, očigledno, za cilj, zadat od okupatorskih vlasti, da se krivica za stradanje srpske kulturne baštine svede u okvire domaće neodgovornosti.

Spaljene knjige otkrivene prilikom obavljanja arheoloških istraživanja na lokalitetu NBS na Kosančićevom vencu sedemdesetih i osamdesetih godina XX veka (iz Zbirke fotografija Narodne biblioteke Srbije)​

U takozvanim UDK tablicama prof. Dr Aleksandre Vraneš stoji da se bombardovanje, skoro, posmatra kao neminovnost, zanemaruje se svesnost zločinačkog akta uništenja nacionalnog sećanja, pa se u izveštaju predsednika Komisije dr Grgura Jakšića, sekretara D. Vojnovića i članova dr J.V. Drajinca i dr Čremošnika, krivica rangira, na prvom mestu, od državne vlasti koja za biblioteku nije obezbedila modernu zgradu sa betoniranim trezorima, preko odluke Ministarstva prosvete, do sticaja nepovoljnih okolnosti zbog kojih odgovorna lica i službenici Biblioteke nisu mogli da spasu njene fondove. 

A kod bivše zgrade Narodne biblioteke na Kosančiću, dugo je stajao plakat sa tekstom Svetlane Velmar-Janković, koji je glasio: 

"Zastanite, za čas, vi koji prolazite! Na ovom mestu se, do nedelje, 6. aprila 1941. godine, nalazila Narodna biblioteka Srbije. Toga dana je, u rano jutro, počelo bombardovanje Beograda.

Prvo je raznesen mir, a zatim je, na Kosančićevom vencu, zaplamtela Narodna biblioteka.

Danima su goreli drevni pisani spomenici, stare i nove knjige, spisi i pisma, dokumenti i novine. Danima je plamen uništavao svedočanstva o postojanju i trajanju jednog naroda. Danima je vatra gutala stoleća istorije, sažete u slova. Plamen se, najzad, preobličio u žar, a žar u pepeo.

Na ovom mestu se, od nedelje, 6. aprila 1941. godine, nalazi pepeo velikog dela istorijskog pamćenja srpskog naroda.

Zastanite, za čas, vi koji prolazite!"

Mesto na Kosančićevom vencu gde je bila Narodna biblioteka do uništenja 6. aprila 1941.

Foto: Mihailo Grbić / Wikipedia


Mondo 

 

POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box
reklama box
reklama box