Ljudi
ljudi/27.07.2019.

Kotor se oprostio od Borke Pavićević

ljudi
  • Oksana Skendžić
Autor fotografije:

Kaleidoskop media / Foto: Lela Milivojević / Oksana Skendžić




Uz brojna sećanja i reči poštovanja i odanosti idejama Borke Pavićević Kotor se večeras oprostio od dramaturškinje i direktorke beogradskog Centra za kulturnu dekontaminaciju koja je preminula 30. juna. U njenom rodnom gradu priređeno je veče sećanja „Kotor Borki”, a Galerija solidarnosti u Starom gradu bila je mala da primi sve one koji su došli da iskažu svoje poštovanje i oproste se od velike Borke.

„Kotor Borki” u Galeriji solidarnosti / Foto: Lela Milivojević

Više desetina Kotorana i njihovih gostiju došli su u Galeriju solidarnosti u Starom gradu da, u prisustvu Borkinog sina Jovana Barovića i uz podršku Centra za kulturnu dekontaminaciju, odaju priznanje za postignuća ove Beograđanke koja je detinjstvo provela na kotorskom Trgu od oružja.

Prof. dr Branislav Dimitrijević, teoretičar i istoričar umetnosti, govorio je kao predstavnik Centra za kulturnu dekontaminaciju o tome šta je Borku izdavajalo među drugima.

„To što je imala Borka - ima jako malo ljudi, a to je veza između velikih, snažnih i jasnih ubeđenja i akcije – neposredne primene tih ubjeđenja. U vremenu kad Milošević dolazi na vlast, kada se stvara nacionalistička retorika, sve počinje prekidanjem pozorišnih predstava i onemogućavanjem ljudi koji drugačije misle da nešto kažu. Borka se tada našla u Beogradskom krugu, u toj jednoj grupi intelektualaca koja se nije mirila sa katastrofom ka kojoj je Srbija tada išla, i ne samo Srbija. Zbog svega toga bila je sklonjena iz Beogradskog dramskog pozorišta sa čime se nije mirila i tada je stvorila svoje pozorište, stvorila je svoje mesto. Tako je nastao Centar za kulturnu dekontaminaciju 1995. godine koji postaje ključno mesto za razvoj nečega što se zove nezavisna kultura u Srbiji, postaje ključno mesto za različite oblike umetničkih i drugih događaja, jer je kod Borke veza između umetnosti, politike i života bila isprepletena i ona je, kroz Centar za kulturnu dekontaminaciju, uspela da pokaže tu neposrednu isprepletanost života, umetnosti i politike jer se vi ne možete baviti umetnošću, a da se istovremeno ne bavite politikom" – rekao je Dimitrijević.

„Kotor Borki” u Galeriji solidarnosti / Foto: Lela Milivojević

Da je svoju borbu za drugačijim prilikama sveta Borka Pavićević vodila umetnički i građanski hrabro – smatra profesor produkcije na Fakultetu dramskih umjetnosti na Cetinju prof. mr Janko Ljumović.

„Odlazak Borke Pavićević predstavlja odlazak istinske heroine za drugačijim prilikama sveta, koji se na prelasku iz 20. u 21. vek na balkanskim prostorima lomio u tranzicionom i ratnom okruženju. Uprkos svemu, sa glavom u torbi delovala je Borka Pavićević, pitala i odgovarla. Kada se razume duh vremena, to je jednostavan i lak izbor, kada se misli i kreativno deluje, to je trenutak da izabereš najtačnije ime za delovanje - Centar za kulturnu dekontaminaciju, mesto susreta koje zrači imenom Borke Pavićević" – istakao je Ljumović.

Mr Ksenija Rakočević, koordinatorka „Njegoševih dana" i urednica „Kotorskog kruga", kazala je da je bilo planirano da narednog septembra upravo Borka Pavićević bude učesnica „Kotorskog kruga".

"Bila je među prvim detektorima bujanja paranoja, domaćeg nacionalizma, buđenja pacova, poplave mediokriteta i poluintelektualaca. Još kao šezdesetosmašica, nakon što nije pristala na kompromise i da se od 11 studentskih zahteva ispune samo četiri, dok korača Salom heroja ka govorinici, masa joj skandira da je provokatorka. A vremenom je, kako je govorila, postala i veštica, ženetina, izdajica, komunjara, Jugoslovenka. Borka jeste bila sve to. Provocirala je nacionaliste izgovarajuci i organizujući Mirdita, dobar dan. Izdala je nacionaliste i ratne profitere pokazujući im šta je stav i kako treba živeti. Za potkusurivače i fašiste, za glupake koji su preko partije uspeli da se domognu funkcija, bila je veštica koje su se bojali jer znanje i istinu nije lako u oči pogledati. A Borka jeste bila znanje i istina" – kazala je Rakočević.


Borka Pavićević rođena je 1947. godine u Kotoru. Diplomirala je dramaturgiju 1971. godine na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu gde je i magistrirala 1976. godine. U legendarnom dramaturškom odjeljenju „Ateljea 212” (koje su još činili Kiš, Mihiz i Ćirilov) radila je 10 godina i u BITEF-u 20 godina.

Borka Pavićević / 2016 / Foto: Oksana Skendžić

Osnivačica je teatra „Nova osećajnost”, učesnica pokreta KPGT (Kazalište, pozorište, gledališče, teatar) i „Civilnog pokreta otpora”, bila je umetnička direktorka Beogradskog dramskog pozorišta, članica „Beogradskog kruga” – udruženja slobodnih intelektualaca i osnivačica i direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu (od 1994. godine). Objavila je tri zbirke eseja: „Na eks – Postdejtonska moda”, „Moda” i „Glava u torbi”, kao i članke u brojnim časopisima, zbornicima, dnevnim i nedeljnim novinama.

„Kotor Borki” u Galeriji solidarnosti / Foto: Lela Milivojević

Od 1991. godine učestvovala je u mnogim antiratnim akcijama u Beogradu i drugim jugoslovenskim gradovima u saradnji sa jugoslovenskim organizacijama koje su se zalagale za demokratizaciju i razvoj civilnog društva u Srbiji i regionu. Dobitnica je nagrade „Hirošima fondacije” za mir i kulturu, nagrade „Ruts” Evropske kulturne fondacije, nagrade „Osvajanje slobode” koju dodeljuje fond „Maja Maršićević Tasić” i nositeljka je Ordena Legije časti Republike Francuske.

Program „Kotor Borki” realizovali su OJU „Muzeji” i Fondacija „Kotorski festival pozorišta za djecu” uz podršku Centra za kulturnu dekontaminaciju iz Beograda.


Kako je govorila Borka Pavićević / BBC na srpskom

O srbomrscima: „Od ljudi sa spiska može da se napravi odlična vlada." - Borka Pavićević 2014. o spisku „30 najvećih srbomrzaca i izdajnika među javnim ličnostima" koji je sastavio SNP „Naši".

O Hristu, ženama i homoseksualcima: „Oni koji u izložbi Ecce homo vide problem zapravo jesu fariseji koji su prodali Hrista." - 2012. o izložbi slika Elizabet Olson Valin, na kojima je Isus Hristos predstavljen u ženskoj odeći, u društvu transseksualca, homoseksualaca, a koju je obezbeđivalo 2.000 policajaca.

O Prištini i Ustavu: „Kad sam srela Dinkića na nekom prijemu, i on je pitao zašto se nekim od nas ne dopada Ustav, ja sam rekla - idite deset dana u Prištinu, i nemojte da idete vau-vau Gračanica i sve one posebne posete, budite, posmatrajte oko sebe i onda napišite taj Ustav".

O Srbima, Hrvatima i Muslimanima i ratnom novcu: „Dok smo devedesetih slušali priče o Srbima, Hrvatima, Muslimanima, Svetom Savi, Crkvi, Kosovu, ovom i onom, a imali smo [ratnu] tranziciju eksproprijacije socijalističke imovine. A onda se [posle dvehiljadite] bez zaključenja rata, bez podvlačenja crte, ušlo u tranziciju. U privatizaciju su ušli ljudi koji su imali ratni novac. Tačnije, što nisi pobio, tad si kupio".

O Srbiji i Kosovu: Na pitanje Siniše Kovačevića „da li je Priština u Srbiji", 2008. u emisiji „Utisak nedelje" odgovara - „To je virtualno pitanje".


PROČITAJTE I:

ISPUNJENA POSLEDNJA ŽELJA JOVANA ĆIRILOVA


„Kotor Borki” u Galeriji solidarnosti / Foto: Lela Milivojević



POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box
reklama box
reklama box