Film
moja-kafica
moja-kafica
film/22.01.2021.

Mira Furlan: Obična neobična priča

film
  • Mikel Healy
Autor fotografije:

Piše: Dragana Nikoletić / Foto: Mikel Healy

 

 

Jutro 22. januara 2021. godine je osvanulo vešću da nas je u 66. godini napustila jedna od najvoljenijih jugoslovenskih glumica Mira Furlan. Generacije srednjih godina, koje je pamte po upečatljivim ulogama, kako u bivšoj Jugoslaviji, tako i u Srbiji, Hrvatskoj i Americi sa posebnim žalom su primile ovu vest. Jer, kako je rekao njen veliki prijatelj Rade Šerbedžija, Mira je bila velika i pravedna žena, briljantna glumica i osoba. Svi su je voleli, od publike do drugih glumaca i reditelja – što je i dokazala kada je otišla, pobegla od strašnog rata i uspela da u SAD napravi karijeru.

Posle odlaska u Ameriku Mira se u Srbiju vratila 2003. te 2004. godine kada je i vođen ovaj razgovor. Priču Dragane Nikoletić sa Mirom Furlan donosimo integralno, kako je i nastala pre 17 godina.

Foto: Jugoslovenska kinoteka

Večera mi je oduvek bio glavni i najslađi obrok, i to kasna, iz običaja da se opustim tek nakon pozorišne predstave, što je, zapravo, po mišljenju stručnjaka, ubitačno za zdravlje”, kaže Mira Furlan, jugoslovenska i svetska pozorišna, televizijska i filmska diva kojoj dugogodišnji boravak u SAD nije promenio ubeđenja, principe i osnovne životne navike.

Tako joj je podne, kada smo dogovorile razgovor, preuranjeni trenutak i za sočni kolač (cheesecake), a kamoli ručak. Tako i dalje principijelno ne jede uz TV, vodeći zbog toga stalne “male ratove” sa svojim “mladićima”, sinom Markom Lavom i suprugom Goranom Gajićem. Tako i sada, kad je sama, bira knjigu za društvo za večerom.

Knjige su u mojoj familiji oduvek zauzimale sveto mesto, nikada skrnavljene podvlačenjem ili beleškama na marginama. Knjige su moja religiozna orijentacija”, višeslojna je Mirina definicija do čijeg će raspleta doći nešto kasnije u razgovoru koji se sa lakoćom kreće od običnih tema do razmatranja suštine života.

Sklonost ka lepoj reči usađena joj je od malena, prvenstveno zaslugom majke bibliotekarke, osnivača odeljenja za decu zagrebačke Gradske biblioteke koja je svake godine, “celog svog života”, ritualno posećivala Beogradski sajam knjiga donoseći kući pregršti najlepše ilustrovanih izdanja. “Iz toga sam ja, kao dete, najviše profitirala”, naglašava glumica čiji je prvi detinji san, shodno tome, bio da postane spisateljica i prevodilac. I pored kasnije ostvarene blistave glumačke karijere od ovih ambicija nije odustala, pa je razlog zašto je Furlanova u Beogradu (2004. godina - prim. aut.) upravo sajamska promocija njene prve knjige “Totalna rasprodaja” (Samizdat B92). Zapravo zbirke kratkih političkih eseja koje je kao kolumne objavljila tokom 2004. i 2006. u hrvatskom “Feral tribjunu”.

"U raljama života" / Foto: Jugoslovenska kinoteka

Jezike i dalje strastveno uči, pa je savladala i španski s lakoćom nekog ko ima “klikerčić” za lingvistiku. “S druge strane, potpuno sam lišena tehničke inteligencije koju poseduju Goran i naš sin. Marka Lava od najranijeg detinjstva interesuje kako nešto funkcioniše, zašto se vrti, pada, a na mene oduvek utiču slike, utisci, osećaji, misli...”, do srži razložno obrazlaže popularna gošća Beograda.

Ne krije zadovoljstvo zbog toplog dočeka, na koji je doduše i navikla od svog prvog dolaska 2003. (povodom snimanja filma “Diši duboko” Dragana Marinkovića) i nesputanog izliva emocija, a komplimente poput “hvala vam što postojite” tumači prepoznavanjem “ljudskosti”. “Međutim, poznato je da je lepota, kao i sve drugo, u očima posmtarača”, podseća na dvosmernost ovog procesa. Ovo je Beograd koga voli da se seća, i koji je asocira na prve godine veze sa mužem Goranom. A kad o njemu priča, Mira postaje još mlađa, ako je to, u odnosu na silne komentare o mladolikosti, uopšte moguće.

Upoznali smo tokom male letnje turneje zagrebačkog benda Le cinema gde sam bila gost kao i Drago Mlinarec i Vlado Divljan na koncertima na Visu i Hvaru. Goran je došao da snimi muzički video, kao jedan od glavnih reditelja ovog žanra u ex-Yu, i kad sam ga videla visoko gore, kako se jednom rukom drži za jarbol, pomislila sam – to je pravi, jaki muškarac”, kroz smeh priča glumica kojoj je ova morska epizoda donela životnu ljubav i odrednicu “pevačica” u Vikipediji.

Njihova ljubav je istrpela razna iskušenja - odbacivanje obeju domovina, emigraciju, borbu sa gorčinom, razočarenjima i migoljenjem identiteta da bi uplovila u mirnije vode – roditeljstvo, profesionalnu i sigurnost doma u Los Anđelosu, na brdu ispod znaka “Holivud”. Sada je, kao majka, kaže Furlan, suočena sa novim izazovima – kako odgojiti dete u vreme sveopšte krize vrednosti, “da li mu reći - budi politički oportunist, bezobziran, beskrupulozan, snađi se, otmi, laži i biće ti fantastično, ili ga vaspitati kako su nas vaspitavali, a očito nas nisu spremili za realnost koja je stigla”.

Otac na službenom putu / Foto: Jugoslovenska kinoteka

A stvarnost koja nas je snašla, i koja je u nama je još uvek živa jeste “ubiti, opljačkati, silovati” zbog “imena, simbola, zastava”, a suštinski zbog nagonske potrebe za pripadanjem i straha da će nam to “zborno mesto” biti uskraćeno. “Moje unutrašnje ustrojstvo to još uvek ne može da shvati, ne pripadam tom viđenju sveta, ja verujem da je nacija veštačka, naučno neutemeljena kategorija, a ne pristajem ni na rodnu, niti na bilo koju drugu podelu”, izričita je Furlanova.

Međutim, ovakvi razdori se raspiruju upravo da se ne bi razmišljalo “kuda ide Planeta koju smo uništili”, kaže poznata glumica potpuno izlazeći iz voda “lakih nota” u dramatične sfere “rekvijema”. “Kada čitaš ozbiljne eseje, ozbiljnih ljudi koji su dobili Nobelove nagrade, shvataš da mi više ništa ne možemo da uradimo da sprečimo propast, i da je svaki doprinos poput vožnje hibridnih automobila, što je moj slučaj, kao i kontrolisano trošenje struje i pravljenje otpada – sasvim uzaludan”, kaže Mira Furlan priznajući da je po ovom pitanju “prava katastrofičarka”. Naučnici skloni ovakvim tezama, kaže, preporučuju beg u planine, a da li će “njeno brdašce” odoleti potopu, nije baš sigurna.

Od kataklizmičnih i sličnih misli se brani jogom, šetanjem, plivanjem, nekom vrstom izolacuije sa tek povremenim izletima u stvarnost u koje spada i snimanje filmova i serija, sve češće i na našim prostorima. “Relativno često sam radila i sa Goranom (video “Vita jela, zelen bor” u Srbiji pred rat, adaptacija “Antigone” u LA, epizoda u seriji “Vavilon 5” koja je Furlanovu proslavila u Holivudu, epizode u seriji “Vratiće se rode”) i to je pravo zadovoljstvo zato što je on “u rovu” sa ekipom, ima poštovanja prema glumcu i smatra ga delom kreativnog procesa, a to je svakome najlepše u radu. Jer, niko ne voli biti upotrebljen kao najamni radnik, što je najčešće slučaj”, kaže Mira. Biti dobar reditelj je i pitanje brzine donošenja odluka i sigurnosti sa kojom se to čini, jer od toga zavisi strahovito veliki broj ljudi. Zato ona nikada ne bi bila dobra u tom poslu. “Iako bih glumcu umela da dam dobar savet”, kaže, rešena da se od svih umetnosti van glume, drži pisanja.

Podstaknuti činjenicom da je bivša prvakinja HNK, nosilac glavnih i sporednih rola u mnogim jugoslovenskim filmovima koju su bukvalno oterali iz zemlje oduzevši joj čak i stan u Zagrebu (nedavno joj je vraćen) “i posle svega normalna”, kako mnogi s divljenjem komentarišu, i ranijim njenim izjavavama da sve to nije zaboravila, već je prihvatila, pitamo je da li veruje u pokajanje.

Imam jedan tekst o tome”, smeje se, “ali on se završava pitanjem”, kaže, odlučujući da ipak “poveruje” u mogućnost čovekove promene, i to na bazi ličnog iskustva.

A onda, posle kraćeg razmišljanja, pripoveda sledeću priču iz komada Maksa Friša koji je davno gledala, ali joj je ostao u jasnom sećanju. “Ovde jedan čovek dobija priliku da ponovo proživi sve bitne trenutke u svom životu gde je po vlastitom mišljenju krivo postupio. Ali, kada se nađe u istoj situaciji, iako strahovito želi da napravi drugačiji izbor, on ne može, već pravi uvek isti, krivi... Dok, konačno druga osoba iz njegovog života ne odluči promeniti ishod, pa je zaključak da je jedino preko drugog to moguće, da sam ne možeš. Jer, ti imaš samo sebe kao materijal u tim odlukama, i uvek se budi taj isti nagon...”, kaže zamišljeno, a onda dodaje, menjajući raspoloženje, “ali, to je nemoguće isprobati, nije nam data ta šansa da se vratimo natrag i da probamo drugačije...”.


PROČITAJTE I:

FASCINANTNA BIOGRAFIJA MILENE DRAVIĆ


Svi sadržaji na portalu magazina Kaleidoskop media su besplatni, a sajt se finansira isključivo donacijama čitalaca i prijatelja.

Podržite rad našeg magazina OVDE


 

POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.