Moda
moda/8.12.2016.

Snaga je u onome što pobeđuje vreme

moda
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
Autor fotografije:

Piše: Sonja Ćirić

Dragana Ognjenović je umetnica, a zatim i poslovna žena. Vlasnica je linija D.O. Softver Beograd i D.O. Home. U svet mode ušla je vrlo mlada, 1992. godine kada je u Srbiji retko kome bilo do mode. Njena osobenost, zaštitni znak, je elegantna i veoma ženstvena odeća crne boje, čistih linija, odeća koja može da se nosi svuda, ne samo na modnoj pisti. O njenim haljinama se priča. Često je pozivana i rado viđena na inostranim renomiranim modnim revijama. Tiha je. O njoj se čuje samo onda kad pokaže nešto novo što je uradila: odeću, nakit, šolje...

Najnoviji aplauz dobila je pre neko veče, 2. decembra, u Muzeju nauke i tehnike za performans.„Otisci/Sklapanje/Rasklapanje/Utisci“. Tokom performansa, na dugačkom stolu sa sedam belih platana, postavljeni su pribor i alat za crtanje, krojenje i šivenje i iskrojeni delovi garderove. Performerke uzimaju sa stola iskrojene delove i postavljaju na svoje telo sklapajući odevnu kombinaciju. Nakon toga, platna sa stolova kače na zid, kako bi otisci procesa konstruisanja odevnih predmeta postali vidljivi za posetioce. Drugi deo performansa zakazan je u Galeriji „Zvono“ gde će od 7. do 11. decembra biti izložena platna nastala tokom događaja u Muzeju nauke i tehnike.

Između ta dva dela ostao je „Utisak“, poslednji element, utisak o pokazanoj reviji Dragane Ognjenović, rezultatu i cilju kome je vodio ovaj performans o umetnosti modnog dizajna. Bio je to i povod razgovoru koji sledi.

Da parafraziram tekst u press materijalu o vašem performansu „Otisci“: elementi performansa su procesi rasklapanja i sklapanja modnog događaja koji se otiskuju na posetioce, kao na belo platno, ostavljajući u njima jedinstveni otisak i utisak koji može da proširi identitet posetioca. Šta to konkretno znači? Zvuči kao težak zadatak s obzirom na to da podrazumeva otvorenost publike, njenu spremnost da se otvori prema umetnosti koju joj nudite.

- Sve što radimo jeste neka vrsta komunikacije. Čak i kada nismo spremni i otvoreni za nju, ona se ponekada desi. Lepota trenutka je univerzalna, ali i vrlo lična i posebna za svakoga od nas. Tako pronalazimo u svom sećanju samo one tačke i otiske nekih događaja i momenata koji su nam bliski. Čak i da nam se nešto ne dopada i to čini otisak na našu memoriju. Ali, ovde govorim o lepim momentima, koji, ako bismo se zagledali dublje u sebe, čine našu strukturu i grade nas svakim pojedinačnim trenutkom.

Izvođenje Bahove Tokate i Fuge u de-molu na početku „Otisaka“ je ilustracija nastajanja modnog dizajna: spajanje više glasova prema zakonima harmoničnosti. Kad se na ovaj način opiše proces modnog dizajna čini se  veoma komplikovano, a kad vidimo neku vašu haljinu, čini se kao da se stvorila sama od sebe, kao da nije delo ljudskih ruku i uma već prirode.

- Hvala Vam. Ovo izvođenje je, pored toga, bilo i objašnjenje za povezanost i univerzalnost u umetnosti i u životu. Načini na koje nastaju određeni predmeti i događaji, kao da imaju univerzalan metod, ma koliko to zvuči komplikovano objasniti ga. Iza komplikovanih formula najčešće se kriju jednostavna i harmonična rešenja koja su stigla iz kontrapunkta.

Insistirate na lepoti čiste linije, odeća koju kreirate je jednobojna - najčešće bela ili crna, vaša haljina se uklapa u bilo koju svakodnevnu situaciju. Kako ste uspeli da u ovom haotičnom vremenu, vremenu punom spoljnih efekata, šljaštećeg sjaja, preterivanja svake vrste, privučete i zadržite pažnju jednostavnom formom? Da li je po vama lepota jednostavnost?

- Za mene jeste, ali, i ako već puno puta rečeno, lepota je ipak u nama. O toj lepoti ljudskog bića je u ovom performansu i bilo reči. Takođe o tome da jedan događaj ne čini samo ono što je na sceni već i publika. Ta komunikacija čini, takođe, umetnost. U vremenu kada je svega previše, kada smo okruženi milionima fotografija, pogrešno otkucanih reči na telefonskim tastaturama, vremenu selfi sticka, negde se ipak krije čežnja za nežnim i istinitim trenucima, koji su nam se zaista dogodili, a ne koje smo kreirali i prezentovali kao naše. Zato je taj, istinski, jednostavan, a tačan, otisak važan.

Kako ubediti ljude da je nešto moderno, da na primer idućeg proleća treba da se odevaju „tako-i-tako“?

- Kome je ubeđivanje potrebno, lako ga je ubediti. Mnoge su tehnike kojima se savremeni svet komunikacije bavi, kako bi potencijalnog kupca ubedio. Što se dizajna odeće tiče, mislim da to nije potrebno, ali se nažalost ipak radi.

Koliko vaše kreacije zavise od mogućnosti naše tekstilne industrije?

- Veoma. Nažalost, naše tekstilne industrije u nekadašnjem smislu više i nema.

Vaše haljine ne zastarevaju, haljina koju ste lansirali, na primer, pre nekoliko godina, aktuelna je i ove sezone. Zar se pojam „večito“ uklapa u modni dizajn, zar moda ne podrazumeva potrošnost i kratko trajanje?

- Na tu temu su se vodile nebrojene rasprave. Po meni, snaga je u onome što traje i što pobedi vreme.

Da li je i svakodnevna odeća kostim? Da li, na primer, smerna učiteljica može da deluje kao vamp ako promeni način odevanja?

- Upravo tako. Odeća je taj prvi zaštitni „oklop” ali i prva komunikacija i često se koristi u te svrhe.

S obzirom da se vrlo često odevamo onako kako možemo, a ne kako bismo voleli ili kako nam pristaje, da li i dalje važi izreka da odeća čini čoveka?

- Mislim de odeća ne čini čoveka, ali da govori o njemu. U pogledu odabira dizajna jeste i deo nečije ličnosti, ali se pre svega briga o sebi i lični stav odslikavaju u odevanju i obrnuto. Često pominjem primer vremena posle strašnog Drugog svetskog rata, kada su ljudi izašli iz jako bolnog vremena, osiromašeni, pa su ipak izgledali prelepo.

Šta mislite o televizijskim programima u kojima modni dizajneri promene život ženi koja se nepravilno odevala tako što promene sadržaj njenog garderobera?

- Tri su stava koja se u tome prepliću. Jedan je da ako je nekome potrebna promena stila i to iskreno želi, i naravno ima poverenja u tog ko mu stil menja i dobrovoljno je pristao da se to javno uradi. To mi se čini prihvatljivim. Drugi je da se promene ne mogu desiti samo spolja, već da je potrebna još i neka druga vrsta promene da bi se to kvalitetno desilo, inače će se taj garderober uskoro napuniti istim stvarima. I treći, u ovom vremenu nagomilavanja, bespotrebne kupovine jednokratnih odevnih predmeta, ponekad nije loše te naše bagaže pročistiti.

Često učestvujete na inostranim, veoma cenjenim modnim revijama. Predstavljajući sebe, tada predstavljate i Srbiju. Da li me vara utisak da kad neki filmski reditelj ode na festival o tome izveštavaju svi mediji, a kad aplaudiraju nekom našem modnom kreatoru – retko ko?

- Moda kod nas nikada nije smeštena u umetnost, pa je tako i na margini izveštavanja. Tretira se kao komercijalna prezentacija.

Ako ste vi nacionalni brend, zašto naše javne ličnosti radije nose odeću inostranih firmi?

- Ima i jednih i drugih. Mislim da smo mi u vremenu tranzicije. Formiranje autonomne ličnosti sa integritetom nije lak put. Zato je jednostavnije osloniti se na nešto što je provereno. Izbor nekog domaćeg dizajnera u isto vreme je stav, ali i pitanje koje je potrebno odbraniti, što se ponekada čini nepotrebnnim i suvišnim.

Političari nam preporučuju preduzetništvo, a česte medijske teme su uputstva kako s malo novca pokrenuti biznis. Da li je tačno da ste sve ovo što ste postigli započeli sa 300 nemačkih maraka?

- Pitanje proizvodnje i tretman domaće proizvodnje i preduzetnišva u društvu u  kome živimo su, zaista, na najnižem mogućem stepeniku. Razlika između tržišne i dogovorne ekonomije je ogromna, a rekla bih da je sve oblikovano prema dogovoru. Promocije preduzetništva su česte i glasne, ali niko ne objasni šta se krije iza tog početka. Mogla bih ovaj intervju popuniti jetkim rečima na taj račun. Dok se zakoni i poreska politika ne prilagode, ne izjednače beneficije za stranog i domaćeg ulagača, domaća proizvodnja će i dalje propadati. A možda je to i cilj. Inače, tačno je da sam počela sa ovim iznosom, ali je put koji sam prošla bio jako „interesantan”, ponekada do granica bola.

Kraj je godine, verovatno ćete uskoro pročitati svoje ime na spisku najmoćnijih žena 2016. u Srbiji. Šta to znači – najmoćnija žena? U ćemu se sastoji njena moć? 

- I ako sam se na tim spiskovima nalazila više puta, suštinski i najiskrenije nemam nikakvu moć. Jer, da je imam, promenila bih odnos prema domaćem preduzetništvu i proizvodnji, prema kulturi i umetnosti.

I za kraj: šta će se nositi idućeg proleća?

- Ono što izaberemo.

 

 Pročitajte još:

Beogradska noć na zemlji


POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box
reklama box
reklama box
reklama box