Tekst i foto: Miona Kovačević
U srcu Milana, u Kraljevskoj palati (Palazzo Reale), tik uz veličanstveni Duomo, u toku je izložba modne kuće „Dolče&Gabana” čiji eksponati jednako ostavljaju bez daha kao i mermerna „čipkana” katedrala ispred.
Postavka „Od srca do ruku” (Dal cuore alle mani), prva te vrste, posvećena je kreativnosti i genijalnosti dizajnerskog dvojca koga čine Sicilijanac Domeniko Dolče (65) i Milanežanin Stefano Gabana (61).
Podeljena u deset tematskih celina, koje zajedno čine ljubavno pismo Italiji – njenoj umetnosti, kulturi i istoriji – kroz zadivljujuće kreacije visoke mode, izložba nam dočarava kreativni proces ovih modnih dizajnera, od srca, gde se rađaju ideje, do ruku, pomoću kojih te ideje dobijaju svoj materijalni oblik.
A ovde je učestvovalo na stotine ruku raznih zanatlija, čije se umeće prenosi generacijama i s ponosom neguje i danas.
Svaka soba, u koju ulazite kroz teške, crne, somotske zastore – osmišljene da vas do poslednjeg trenutka drže u neizvesnosti čime ćete sledeće nasladiti oči – deluje kao pozorišna scena za sebe, sa drugačijim osvetljenjem, muzikom i scenografijom.
Ovaj grad jeste dom Ambrozijane, „Tajne večere”, Skale, raznih nedelja mode i nedelja dizajna, ali, kako je jedna stanovnica ovog grada prokomentarisala obilazeći izložbu: „Milano ovo nije video!”.
Onda samo možete zamisliti kakva raskoš, kakvo umeće izrade i kakva maštovitost izbijaju iz svakog detalja.
Posetioci imaju nesvakidašnju priliku da izbliza prouče svaki šav, vez, dugme, porub, kopču, traku, kamenčić na cipeli, ručku na tašni, da se, u intimnom susretu sa primerkom visoke mode (po definiciji unikatnim i ručno izrađenim, od vrhunskog materijala) nađu oči u oči sa istinskim umetničkim delom. Da se podsete da onaj pravi luksuz ne čini visoka cena, već umetnička vizija, strast i beskrajni sati posvećeni izradi svakog pojedinačnog komada.
Putovanje „od srca do ruke” započinje već ispred Kraljevske palate nizom digitalnih umetničkih dela vodećih savremenih likovnih umetnika koji su dali svoje viđenje „Dolče&Gabana” kreacija.
Izložba se nastavlja na prvom spratu palate, nakadašnjem dvoru vladajuće dinastije Sforca, kroz deset galerija (soba), gde svaka istražuje ključnu temu za ovu modnu kuću, počev od uvodne postavke koja nam pruža svojevrsni vodič kroz istoriju visoke mode i ručnog rada, uz slike na zidovima umetnice An Duong, inspirisane kreacijama u prostoriji.
Eksponati u prvoj sobi, foto: Miona Kovačević
Druga soba posvećena je umetnosti i tradiciji venecijanskog staklarstva. Haljine su izložene među ogledalima i lusterima najfinije izrade, i same protkane šljokicama i detaljima od kristala.
Druga soba, foto: Michael Adair, promo
Treća soba, nazvana „Gepard”, omaž je istoimenom filmskom klasiku Lukina Viskontija iz 1963, adaptaciji romana Đuzepea Tomazija di Lampeduze. Epska drama o ostarelom sicilijanskom plemiću (u filmu ga tumači Bert Lankaster) uhvaćenom u sociopolitički vrtlog Risorđimenta sredinom 19. veka, sa Alenom Delonom kao njegovim oportunističkim sinovcem Tankredijem i Klaudijom Kardinale, kao njegovom kumom, večita je inspiracija Domenika i Stefana. Posetiocima je dočarana čuvena balska scena.
Treća soba, foto: Michael Adair, promo
Četvrta prostorija, posvećena temi pobožnosti, sva je uronjena u barkonu atmosferu: pod okriljem Svetog srca, ovaj prostor preobraćen je u svetilište, riznicu koja čuva haljine na kojima se smenjuju šarm sicilijanske crne i moć zlatne.
Šarm sicilijanske crne i moć zlatne u četvrtoj sobi, foto: Miona Kovačević
Srce cele izložbe je peta soba, koja posetiocima pruža redak pogled iza kulisa. Ovde su verno rekonstruisani modni atelje, radionica i laboratorija u kojima čudesne kreacije oživljavaju, od skica na papiru, preko krojeva na lutkama, do savršenih gotovih odela koje vidimo na modnim pistama. Skoro da možemo da zamislimo vredne krojače, modelare, švalje i zanatlije kako sprovode viziju Dolčea i Gabane u delo. (Jednom nedeljno, na par sati, pravi „radnici” borave u ateljeu i demonstriraju posetiocima svoje veštine).
Pogled iza kulisa gde posetioci mogu da zavire u proces stvaranja kreacija, foto: Miona Kovačević
Putovanje se dalje nastavlja sa fokusom na arhitekturu i likovnu umetnost, još jednu oblast koja često inspiriše italijanske kreatore. Na zidovima prostorije smenjuju se digitalne slike, od antičkih stubova do renesansnih slika Da Vinčija, Ticijana, Botičelija, Salaija i ostalih italijanskih majstora, čije detalje nalazimo na izloženoj odeći.
Sedma prostorija nas još jednom vraća na Siciliju, ali za razliku od ranije crnine, sada sve vrišti od boja, uz zvuke tarantele. Narodna i zanatska tradicija ove južne regije oživljava preko specijalnih ručno slikanih instalacija majstora majolike i sicilijanskih kočija, kulisa za odeću sa istim, prepoznatljivim motivima limunova, cveća, žanr scena i likova sa karata tradicionalne igre skopa...
Raskoš Sicilije u sedmoj sobi, foto: Miona Kovačević
Istraživanje sicilijanske umetničke tradicije nastavlja se i u osmoj sobi, „Beli barok”, posveti vajaru Đakomu Serpoti, majstoru baroknog perioda koji je svoj opus radio uglavnom u štuko tehnici. Ovde su izložene haljine iz kolekcije Stucchi Alta Moda koja se stapa sa pozadinom u velikoj vizuelnoj simfoniji upotpunjenoj zvukom crkvenih zvona.
Haljine iz kolekcije Stucchi Alta Modasoba u osmoj sobi, „Beli barok”, foto: Michael Adair, promo
„Snovi o božanstvenom” odvode nas u dimenziju mita, obilja i snenog: sa jedne strane grčka božanstva se pojavljuju u vidu eteričnih haljina (kolekcija visoke mode predstavljena u Dolini hramova u Agriđentu), a sa druge, kreacije ukrašene elegantnim pozlaćenim mozaicima koje slave bogatstvo italijanskih vizantijskih bazilika. Muzička pratnja ovde je nežna i uzvišena „Jill's Theme” Enija Morikonea.
„Snovi o božanstvenom” u devetoj sobi, foto: Miona Kovačević
Poslednja, deseta soba, posvećena je jakoj vezi između sveta opere i vizije „Dolče&Gabane”. Ovaj deo Kraljevske palate je pretvoren u foaje italijanskog pozorišta, gde nas grimizne zavese i nizovi kutija uvlače u scenu sa odećom inspirisanom omiljenim operama Stefana i Domenika, poput „Toske”, „Madam Baterflaj”, „Kavalerije Rustikane”, „Norme”, „Turandota”, „Kći Zapada”... Uz zvuke intermeca iz „Kavalerije Rustikane”, ovde nam je, za kraj, duž celog zida, iza izložene odeće kreirana i prava gozba.
I, kao da nam se već ne vrti dovoljno u glavi od sve divote koju smo videli, najupečatljivije su ostavili za kraj – zlatna čipkana haljina sa krunom i velom, inspirisana metalnom kupolom Galerije Vitorio Emanuele i zlatnom Madoninom, Bogorodičinom statuom na vrhu Duoma, simboličnom zaštitnicom grada.
– Dizajni „Dolče&Gabana” često crpe inspiraciju iz raznih kulturnih i istorijskih referenci, od sicilijanske tradicije, preko antike i vizantije, do renesanse i baroka. Ova infuzija kulturnog nasleđa i umetničkih uticaja daje dublji značaj njihovim kreacijama i pretvara ih u nešto više od običnih komada odeće, u sredstva pripovedanja i kulturnog izražavanja – izjavila je Florens Miler, kustos izložbe, za Harpers Bazar.
Ona je otkrila i koji su njoj omiljeni eksponati:
– Balska haljina sa krinolinom koju je Naomi Kembel nosila na reviji na jezeru Komo 2019. Donji deo je remek-delo, u potpunosti izrađeno od perja, koje otkriva cveće i papagaje, dok je gornji deo od antičkog brokata protkanog pravim zlatnim nitima. Dopada mi se i ono što su „prinčevi” tj. manekeni nosili na reviji 2022. u Marzamemiju na Siciliji, iscepani džins sa draguljima na torzoima. Inspiracija za ove „blještave ratnike” je bila legenda o princezi i izgubljenom skrivenom blagu Kalafarine – otkrila je Milerova.
Balska haljina sa krinolinom koju je nosila Naomi Kembel, foto: Miona Kovačević
Izložba je otvorena do 4. avgusta i, ako vas put odvede u Milano, nipošto je nemojte propustiti. Za svega desetak evra (cene karata su od 8 do 17 evra), napunićete oči, srce i dušu takvom lepotom, da ćete još dugo prizivati u sećanje ovu modno-umetničko-muzičku fantaziju koju su nam priredili slavni kreatori.
Nakon Milana, izložba će početkom 2025. krenuti na svetsku turneju.
PROČITAJTE I:
KRISTIJAN DIOR: NA OLIMPU MODE
Svi sadržaji na portalu magazina Kaleidoskop media su besplatni, a sajt se finansira isključivo donacijama čitalaca i prijatelja.
Podržite rad našeg magazina OVDE
Komentari