Zdravlje
zdravlje/20.05.2019.

Lov na ljude zbog boje kože

zdravlje
  • Pixabay
Autor fotografije:
Piše: ZnaTRa / Foto: Amnesty International Australia / YouTube



U senci nedavno održanih izbora u Malavi, potegla se polemika koji je kandidat imao više talija u vidu delova tela albino osoba, ne bi li tako osigurao sigurnu pobedu. I tako u noći predizborne tišine, u 21. veku, zbog verovanja da delovi tela albino osoba imaju magijske moći, sezona lova na ljude  sa albinizmom je ponovo bila otvorena.

Stigmatizacija osoba sa albinizmom, i borba za osnovna ljudska prava, kao što su pravo na život i samointegritet, predstavlja ozbiljan problem sa kojim se ovi ljudi danas susreću zbog svog stanja. Zbog svog fizičkog izgleda ove ljude prati duboko ukorenjena stigma, diskriminacija i nasilje, koje je rasprostranjeno u mnogim afričkim zemljama.

Na meti udara našli su se jer su drugačiji, zbog boje kože, nesposobnosti koje prate njihovo stanje, diskriminaciji u obrazovanju i onemogućavanju zdravstvene nege, i izloženosti opasnim tradicionalnim ritualima, nasilju koje uključuju ubijanja, trgovinu i razmenu delova tela osoba sa albinizmom koji se koriste u magijske svrhe, kao i čedomorstvu i napuštanju dece koja imaju albinizam.

Prema procenama Udruženja osoba sa albinizmom u Malaviju, procenjuje se da u ovoj afričkoj državi živi između 7.000 i 10.000 ljudi koji nemaju pigment. Oni žive u strahu od gubitka života od kriminalnih bandi, koje u nekim slučajevima uključuju i bliske članove porodice.

Konsenzusom za ljudska prava vrši se reafirmacija prava na život, slobodu i zaštitu ličnosti 2015, kada je izabrana prva osoba sa albinzmom, kao zastupnica u borbi za ljudska prava albino osoba.

Albinizam predstavlja retko genetsko stanje koje nastaje zbog mutacije gena odgovornih za pigmentaciju kože, kose i noktiju. Da bi se bolest ispoljila potrebno je nasleđivanje obe kopije  (i od oca i od majke) koje nose izmenjeni gen, pa se zbog toga kaže da se nasleđuje autozomnorecesivno. Verovatnoća ovakvog nasleđivanja nije tako česta, ali se stanje zapaža u svim etičkim grupama i svim populacijama širom sveta (dok je prevalenca najveća u Afričkim zemljama).

Ćelije odgovorne za pigmentaciju naše kože nazivaju se melanociti, koje sekretuju proteinski pigment melanin. Postoje više tipova melanina, tako da razlikujemo eumelanin, braon-crni pigment, koji se može prepoznati kod onih osoba koje lako dobijaju boju (pocrne) i feomelanin, crvenkasti pigment, koji prepoznajemo kod onih svetloputih osoba, koje brzo izgore na suncu.

Melanin se nalazi u folikulima dlake i dužici oka, tako da je odgovoran i za boju kose, očiju kao i pravilnom prelamanju svetlosti koja nam omogućava da dobro vidimo.

Melanociti stvoren melanin deponuju u organele, nalik na kesice, melanozome, koje raznose melanin do ćelija kože, keratinocita. Melanin se ponaša kao prirodna zaštita od sunca, razgrađujući se i kupirajući štetno zračenje.

Međutim kako se ćelije kože stalno troše i zamenjuju, površinski slojevi gde se nalazi melanin se sljušte i menja ih koža bez prisutnog melanina, što objašnjava zašto ne možemo da zadržimo dugo boju od sunčanja.

Kako bi se stvorio melanin potrebna je aktivacija mnogobrojnih gena i pokretanje hemijskih reakcija. U zavisnosti koji je gen difunkcionalan u albinizmu, može doći do potpunog odsustva stvaranja melanina ili stvaranja manjih količina, pa prema tome se razlikuju tipovi albinizma.

Osobe kod kojih nema stvaranja melanina imaju belu kožu i kosu. Njihova koža je osetljivija na izlaganje sunčevoj svetlosti, tako da je važno da izbegavaju sunce koje može da im ošteti kožu i oči. Zbog nedostatka pigmenata u očima, omogućena je prozračnost krvnih sudova u očima, pa se dobija utisak da ove osobe imaju crvene oči.

Različiti tipovi albinizma u zavisnosti od prisustva pigmenta, omogućavaju razliku u boji očiju (od svetlo plavih do zelenih), ali ipak albinizam je udružen sa različitim problemima, najčešće udruženih sa delimičnim ili potpunim oštećenjem vida. Takođe boja kože i kose mogu varirati od prisustva pigmenta od svetlo plave do svetlo smeđe.

Albinizam se pojavljuje i kod životinja i takođe je nasledan. Zapažen je kod sisara, ptica, gmizavaca, vodozemaca, riba, mekušaca i insekata.

Stigmatizacija ljudi sa albinzomom rasprostranjena je širom Afrike. U Tanzaniji rasprostranjeni su različiti nadimci za osobe sa albinizmom, kao što su „ghost“- duh, „mzungu“- beli čovek i „dili“, koji je nastao od engleske reči „deal“- dogovoreno, i odnosi se na na trgovinu delova tela albino ljudi na crnom tržištu.

Poslednji izraz je našao svoju upotrebu  u 21. veku, kada su započeti rituali od strane „tradicionalnih lekara“ (wagamga wa kenyeji), u severo-zapadnom delu Tanzanije, koji su doslovno predstavljali lov na albino ljude, koji su ubijani da bi se njihova krv i kosti koristili za pravljenje različitih amajlija i talija, verovajući da njihovo nošenje donosi dobro zdravlje i sreću. Žene sa albinizmom se suočavaju i sa opasnošću od silovanja zbog verovanja da seksualni odnos sa osobom sa albinizmom leči HIV/ AIDS.

Siromaštvo u Malavi takođe ima za posledicu napade i ubijanje ljudi sa albinizmom, jer napadači veruju da će zaraditi novac trgovinom tela albino osoba.

Ubijanje ljudi sa albinizmom u Tanzaniji je počelo da zaukuplja pažnju tokom 2008. godine, kada su medije i internacionalni časopisi započeli kampanju protiv ubijanja ljudi sa albinizmom. Pod pritiskom Ujedinjenih nacija i Evropske unije, vlada Tanzanije je morala da preduzme mere protiv ubijanja i nasilja nad osobama sa albinizmom.

Pokretanje kampanje imalo je za cilj promenu svesti građana, povećanje svesti o problemu, radi prevazilaženje stigme i diskriminacije osoba sa albinizmom; ali i identifikovanje i kažnjavanje trgovaca belim robljem, i oduzimanje dozvole za rad tradicionalnim vračevima i magovima, međutim od čitavog plana urađena je samo nekolicina konkretnih stvari.

Do sada najviše uticaja na shvatanje i ophođenje prema ljudima sa albinzmom u Tanzaniji su doprinele internacionalne organzacije Kanade „Under the same Sun“ i Ujedinjenog Kraljevstva „Standing Voice“, koje se bore za podizanje standarda života ovih ljudi i borbi sa predrasudama vezanih za njihovo stanje, uključivanju u obrazovni sistem i postizanje adekvatne zdravstvene zaštite. Cilj je prihvatanje ljudi sa albinzmom kao ravnopravnih članova zajednice.

Poslednjih godina napravljen je osvrt na njihove uspehe i dostignuća pojedinaca sa abinizmom, a ne njihovo prikazivanje kao žrtve, kao načina prihvatanja svog stanja i ukazivanja na njihove mogućnosti. Happy Freeland je 2012. kao primer napravio dokumentarni program pod nazivom „Shadow of Sun“.


PROČITAJTE I:

ZABLUDE O LJUDSKOM TELU


Da je lepota u nama samima i u tome koliko smo sposobni da uvažimo različitosti i da im se divimo, primer je osmogodinja albino devojčice Nariyana, zasenivši svet svojom neobičnom lepotom, nazivajući je Sibirskom Snežanom.

Takođe, Diandra Forest je prva devojka sa albinizmom koja je postala zaštitno lice kozmetičke kompanije Wet n Wild  i danas predstavlja jednu od najpoznatijih modela širom sveta.

POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box
reklama box
reklama box
reklama box