Ljudi
ljudi/26.01.2019.

Zoran Kesić:Javnost skršena estradizacijom

ljudi
  • Printscreen / 24 minuta sa Zoranom Kesićem
Autor fotografije:
Kaleidoskop media


Emisija "24 minuta sa Zoranom Kesićem" dobila je nagradu "Konstantin Obradović" za 2018. godinu, saopštio je Beogradski centar za ljudska prava. Autor emisije Zoran Kesić kaže da im nije bila namera da se u emisiji bave ljudskim pravima, jer se ona - podrazumevaju.

"Emisija se pojavila u periodu kada su se u Srbiji slobode i prava građana našli na nizbrdici, kada je došlo do postepenog uništavanja svih nezavisnih institucija, a ljudska prava su opstajala više na papiru nego u realnosti. U takvoj situaciji pojavila se humoristično-satirična TV emisija „24. minuta sa Zoranom Kesićem“. Ona je zablistala svojim očaravajućim humorom i necenzurisanom kritikom gluposti koje su, same po sebi, neodoljivo smešne. Dobili smo jedan potpuno novi fenomen kultivisanog humora koji se nije prilagođavo nikome, ni vlasti ni opoziciji. U ovoj emisiji nema niskih udaraca, nema uvreda, nema neprijatelja, nema uobičajnih banalnosti koje podilaze prostakluku i publici. Najznačajniji doprinos kulturi ljudskih prava emisija „24 minuta sa Zoranom Kesićem“ dala je svojom nepotkupljivošću. U njoj nema laži, nema foliranja, a njeni autori su čvrsto verovali da mogu opstati samo ako nema ni cenzure, ni autocenzure", obrazložio je žiri u saopštenju.

Autor emisije Zoran Kesić rekao je na dodeli nagrade da im, kad su počinjali da rade emisiju "nije bilo u fokusu da se bave ljudskim pravima".

"Ljudska prava nisu nešto ni smešna, i to se desilo usput, neplanirano. Mi smo kao ekipa svesni koliko je naša emisija dragocena i očekivana, i znamo da nas porodično gledaju, skupa svi sa decom i zato je ova nagrada ohrabrujuća za mene. Ohrabrujuće je jer znam da to deca gledaju i da mogu da čuju neke lepe poruke, a to svakako jeste afirmacija ljudskih prava. Postavlja se pitanje kako je moguće da jedna satirična emisija, kojoj je primarni zadatak satirična kritika, uopšte prepoznata i kako to da mi koji stvaramo emisiju uopšte nismo svesni. Možda zbog toga što smo sva sedmorica tokom rada na emisiji postali malko bolji, pošteniji, iskreniji, pravedniji ljudi nego što smo bili pre ove emisije. Ta obaveza koju osećam svakodnevno da ne uprljam, ne razočaram, ni jednim potezom ili rečju ne umanjimo sjaj naše emisije drži nas konstantno budnim, i drži nas pre svega rešenim da stalno govorimo istinu", kazao je Kesić.

Ljudska prava su se za njih, dodao je on, podrazumevala.

"Mi nismo imali nameru da se bavimo ljudskim pravima. Zašto? Zato što su nam se ljudska prava podrazumevala. Tako smo vaspitani. Mi danas moramo javnost (koja je često i površna i plitka i podložna najgnusnijim manipulacijama) da svakodnevno edukujemo, da podsećamo šta je dobro, šta nije dobro, šta valja činiti i reći, šta ne valja činiti i reći. Javnost je danas kao deca, moramo iznova da je vaspitavamo. Ako je i imala kućno vaspitanje, ako je imala svest o ljudskim pravima, to je sistematski skršeno estradizacijom, vrlo organizovanom, pametnom i mudrom, sa namerom. To je skršeno jednim medijskim nevaspitanjem", rekao je Kesić.

Zato je, kaže, njegova jedina poruka - budite dobri i birajte društvo.

"Nemojte sve i nemojte sa svima. Od mešanja glava boli. A može nešto i da se zapati. Naša emisija ostaće baš onakva i nikakva drugačija kakvi smo nas sedmorica sa ovim diplomama, a to znači, pored satire i humora, i beskrupuloznu borbu za ljudska prava", zaključio je Kesić.

¶ NIKOLA KOJO: VUČIĆU, ABDICIRAJ! ¶

Beogradski centar za ljudska prava ustanovio je nagradu "Konstantin Obradović" 2000. godine.

Profesor Konstantin Obradović bio je jedan od najuglednijih stručnjaka za međunarodno javno pravo i jedan od najiskrenijih boraca za ljudska prava i ljudsko dostojanstvo.

Radio je u Institutu za međunarodnu politiku i privedu u Beogradu.

U jugoslovenskoj vladi premijera Milana Panića bio je, od septembra 1992. do marta 1993, zamenik ministra za ljudska prava i prava manjina. Profesor Međunarodnog javnog prava i Međunarodnih organizacija na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu postao je 1995. godine.

Univerzitet je napustio u znak protivljenja Zakonu o univerzitetu Republike Srbije, 1998. godine.

Bio je član Instituta za humanitarno pravo u San Remu i član jugoslovenskih delegacija na skupovima međunarodnih organizacija. Bio je osnivač i član nekoliko nevladinih organizacija, među kojima su Centar za antiratnu akciju i Fond za humanitarno pravo.

Za zasluge u borbi za poštovanje ljudskih prava i humanitarnog prava predsednik Republike Francuske odlikovao je, 1997. godine, Konstantina Obradovića ordenom Viteza Legije časti.

Profesor Obradović je predavao na mnogim univerzitetima u zemlji i inostranstvu. Objavljivao je i na francuskom, italijanskom, engleskom i ruskom jeziku.


PROČITAJTE JOŠ:

MINISTARSTVO DA REAGUJE NA PORNOGRAFIJU
LIBERSION: U BEOGRADU JE SVIMA DOSTA
ODAVNO NAM NIJE SMEŠNO


POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box
reklama box
reklama box
reklama box