Ljudi
ljudi/14.07.2017.

Gorica Grlica: Snagom uma do pobede života

ljudi
  • Privatna arhiva
  • Privatna arhiva
  • Privatna arhiva
  • Privatna arhiva
  • Privatna arhiva
  • Privatna arhiva
  • Privatna arhiva
  • Privatna arhiva
Autor fotografije:
Piše: Nataša Šutuljić

Sva snaga je u umu! Životna priča Gorice Grlice potvrđuje da upornošću i pozitivnim mislima možemo da ostvarimo sve svoje snove. Sa samo 12 godina ona je obolela od raka kostiju i zbog toga ima visoku amputaciju desne noge. Nekadašnju učenicu Valjevske gimnazije telesni invaliditet nije sprečio da postane vrhunska sportistkinja, terapeut i umetnica.

- Rođena sam u Zaječaru. Kada sam imala samo dva meseca moja porodica preselila se u Valjevo, a poslednjih sedam godina sam Novosađanka. Nisam baš sigurna odakle sam. Sa ove planete, a možda i nisam. Po zanimanju sam kulturolog-saradnik i bavim se umetnošću na razne načine. Akrilnim bojama na platnu uglavnom slikam prirodu, radim fraktalne crteže i mandale koje deluju lekovito na prostor i ljude. Oslikavam kamenje, pravim nakit i takozvane “hvatače snova” - počinje priču Gorica.



Ona se ni u sportu nije zadržala samo na jednoj disciplini.
- Sportistkinja sam u duši i u pokretu od rođenja. Nerođeni brat i sestra trenirali su plivanje i motivisali me da krenem sa njima. U reprezentaciju nekadašnje Jugoslavije u plivanju za osobe sa invaliditetom ušla sam 1988. godine. Među mnoštvom takmičenja i turnira najveći uspeh postigla sam u Barseloni 1991. godine. U disciplini kraul-slobodni stil na 400 metra osvojila sam srebrnu medalju. Nagrade ne mogu da se porede sa lepotom koju pružaju putovanja, poznanstva sa drugim sportistima i upijanje njihove vedrine. Velika radost je ojačati sebe druženjem, jer to širi vidike i oslobađa svake stege. Posebna inspiracija bila mi je moja mama, koja je bila uverena da i posle operacije mogu da se bavim sportom. Nastavila sam da vozim bicikl, igram badminton i planinarim - ističe sportistkinja.



Gorica smatra da telesni invaliditet i otežava život i izgradi čoveka, a da u sportu treba izbegavati veliku ambiciju i materijalizam. 
- Nosim protezu i donekle mi je bilo otežavajuće da treniram. Ali, upravo to me i izgradilo. Fokusirala sam se samo na dobre stvari i to me dobro istreniralo i za druge životne probleme. U životu i u svakom danu ima uspona i padova. U sportu ne bi trebalo veličati takmičarski duh i potrebu da se bude najbolji, najbrži, uvek u vrhu, jer su od toga važniji smirenje i dobra forma tokom celog života. Nije dobro ni što novac igra glavnu ulogu u sportu, a prisutna je i neravnopravnost među polovima. Muškarci zarađuju neuporedivo više, ali znam da će se to ubrzo promeniti - tvrdi Gorica.



Nega duha podjednako je važna u njenom životu.
- Praktikujem jogu, reiki i barsi. Tako se otpuštaju sve blokade i kočnice koje imamo. Dan počinjem meditacijom. Posle toga obavezni su limunada i sirovi vegan doručak. Najpre odradim sve obaveze koje mi i nisu baš omiljene. Umetnost, tihovanje u prirodi, šetnja sa macom i kucama, razgovori sa kćerkama i dešavanja u gradu su moje najdraže obaveze - kaže terapeut koja zvučnom masažom tibetanskim posudama pomaže i drugima da otpuste sve negativno iz svog života.



Ona veruje da su svi ljudi uzvišena bića i da teba da slede svoju intuiciju, a ne da se prilagođavaju okolini.
- U svakom od nas krije se svetlost. Ona se nalazi i u prirodi, biljnom i životinjskom svetu, ali i u vazduhu, vodi, kamenu, betonu i mašinama. Sve to satkano je od energije. Najčešće sami zatpavamo svetlost u želji da se prilagodimo drugima. Važno je da se okrenemo sebi i potrebama svog srca i duše, da se smirimo i oslušnemo ih. Tako možemo da oživimo svoje talente, nadogradimo ih i širimo radost u svom okruženju. Nikad nije kasno za promenu. I mladima poručujem da oslušnu svoje unturašnje dete, jer sve dobro već je u nama. Otkrijte svoje talente, ako već niste i radite na njima. Izgradite sebe na najbolji način, na svoj kreativan način, a ljubav, prava prijateljstva i dovoljno novca doći će u svoje vreme - poručuje ta darovita žena.



I njene kćerke Ekatarina i Đurđina su svestrane.
- Završile grafički inženjering, ranije su trenirale karate i kapueru, koja je kombinacija muzike, plesa i borilačke veštine. Svakodnevno voze rolere, bicikl i praktikuju jogu. Ekatarina se bavi atletikom, a Đurđina je atkitvna u parkouru. I one crtaju, slikaju, prave nakit. Prave su umetničke duše i srećna sam što ne prate trendove nego grade svoj svet - ocenjuje ponosna majka.

Pročitajte još: Put do energije ljubavi


Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box