Ljudi
moja-kafica
moja-kafica
ljudi/14.07.2017.

Gorica Grlica: Snagom uma do pobede života

ljudi
  • Privatna arhiva
  • Privatna arhiva
  • Privatna arhiva
  • Privatna arhiva
  • Privatna arhiva
  • Privatna arhiva
  • Privatna arhiva
  • Privatna arhiva
Autor fotografije:
Piše: Nataša Šutuljić

Sva snaga je u umu! Životna priča Gorice Grlice potvrđuje da upornošću i pozitivnim mislima možemo da ostvarimo sve svoje snove. Sa samo 12 godina ona je obolela od raka kostiju i zbog toga ima visoku amputaciju desne noge. Nekadašnju učenicu Valjevske gimnazije telesni invaliditet nije sprečio da postane vrhunska sportistkinja, terapeut i umetnica.

- Rođena sam u Zaječaru. Kada sam imala samo dva meseca moja porodica preselila se u Valjevo, a poslednjih sedam godina sam Novosađanka. Nisam baš sigurna odakle sam. Sa ove planete, a možda i nisam. Po zanimanju sam kulturolog-saradnik i bavim se umetnošću na razne načine. Akrilnim bojama na platnu uglavnom slikam prirodu, radim fraktalne crteže i mandale koje deluju lekovito na prostor i ljude. Oslikavam kamenje, pravim nakit i takozvane “hvatače snova” - počinje priču Gorica.



Ona se ni u sportu nije zadržala samo na jednoj disciplini.
- Sportistkinja sam u duši i u pokretu od rođenja. Nerođeni brat i sestra trenirali su plivanje i motivisali me da krenem sa njima. U reprezentaciju nekadašnje Jugoslavije u plivanju za osobe sa invaliditetom ušla sam 1988. godine. Među mnoštvom takmičenja i turnira najveći uspeh postigla sam u Barseloni 1991. godine. U disciplini kraul-slobodni stil na 400 metra osvojila sam srebrnu medalju. Nagrade ne mogu da se porede sa lepotom koju pružaju putovanja, poznanstva sa drugim sportistima i upijanje njihove vedrine. Velika radost je ojačati sebe druženjem, jer to širi vidike i oslobađa svake stege. Posebna inspiracija bila mi je moja mama, koja je bila uverena da i posle operacije mogu da se bavim sportom. Nastavila sam da vozim bicikl, igram badminton i planinarim - ističe sportistkinja.



Gorica smatra da telesni invaliditet i otežava život i izgradi čoveka, a da u sportu treba izbegavati veliku ambiciju i materijalizam. 
- Nosim protezu i donekle mi je bilo otežavajuće da treniram. Ali, upravo to me i izgradilo. Fokusirala sam se samo na dobre stvari i to me dobro istreniralo i za druge životne probleme. U životu i u svakom danu ima uspona i padova. U sportu ne bi trebalo veličati takmičarski duh i potrebu da se bude najbolji, najbrži, uvek u vrhu, jer su od toga važniji smirenje i dobra forma tokom celog života. Nije dobro ni što novac igra glavnu ulogu u sportu, a prisutna je i neravnopravnost među polovima. Muškarci zarađuju neuporedivo više, ali znam da će se to ubrzo promeniti - tvrdi Gorica.



Nega duha podjednako je važna u njenom životu.
- Praktikujem jogu, reiki i barsi. Tako se otpuštaju sve blokade i kočnice koje imamo. Dan počinjem meditacijom. Posle toga obavezni su limunada i sirovi vegan doručak. Najpre odradim sve obaveze koje mi i nisu baš omiljene. Umetnost, tihovanje u prirodi, šetnja sa macom i kucama, razgovori sa kćerkama i dešavanja u gradu su moje najdraže obaveze - kaže terapeut koja zvučnom masažom tibetanskim posudama pomaže i drugima da otpuste sve negativno iz svog života.



Ona veruje da su svi ljudi uzvišena bića i da teba da slede svoju intuiciju, a ne da se prilagođavaju okolini.
- U svakom od nas krije se svetlost. Ona se nalazi i u prirodi, biljnom i životinjskom svetu, ali i u vazduhu, vodi, kamenu, betonu i mašinama. Sve to satkano je od energije. Najčešće sami zatpavamo svetlost u želji da se prilagodimo drugima. Važno je da se okrenemo sebi i potrebama svog srca i duše, da se smirimo i oslušnemo ih. Tako možemo da oživimo svoje talente, nadogradimo ih i širimo radost u svom okruženju. Nikad nije kasno za promenu. I mladima poručujem da oslušnu svoje unturašnje dete, jer sve dobro već je u nama. Otkrijte svoje talente, ako već niste i radite na njima. Izgradite sebe na najbolji način, na svoj kreativan način, a ljubav, prava prijateljstva i dovoljno novca doći će u svoje vreme - poručuje ta darovita žena.



I njene kćerke Ekatarina i Đurđina su svestrane.
- Završile grafički inženjering, ranije su trenirale karate i kapueru, koja je kombinacija muzike, plesa i borilačke veštine. Svakodnevno voze rolere, bicikl i praktikuju jogu. Ekatarina se bavi atletikom, a Đurđina je atkitvna u parkouru. I one crtaju, slikaju, prave nakit. Prave su umetničke duše i srećna sam što ne prate trendove nego grade svoj svet - ocenjuje ponosna majka.

Pročitajte još: Put do energije ljubavi


POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box
reklama box
reklama box
reklama box