Od kada su sile Antante potpisale primirje sa Nemačkom i time okončale Prvi svetski rat, 11. novembra 1918. godine u Francuskoj, u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foča u blizini grada Kompienja, taj se dan obeležava kao Dan primirja. On se slavi u svim zemljama koje su potpisale sporazum.
Prvi svetski rat trajao je od 1914. do 1918. godine, a u njemu su učestvovale 32 nacije. Iako je po opsegu bio svetski, uglavnom se vodio na evropskom tlu. Završio je potpuno novom teritorijalnom podelom i promenom političke slike Evrope, u kojoj su nestala Austrougarsko, Otomansko i Nemačko carstvo, a u Rusiji se rodila revolucija.
Sile Antante potpisale su primirje sa Nemačkom 11. novembra 1918. godine u 11.00 časova, u železničkom vagonu kod francuskog grada Kompijena i time okončale Prvi svetski rat. Primirje je bilo na snazi sve do zaključivanja konačnog mirovnog sporazuma u Versaju 28. juna 1919. godine.
Zaraćene strane u Prvom svetskom ratu mobilisale su oko 70 miliona vojnika, a, prema nekim procenama, stradalo je približno 20 miliona ljudi.
Srbija je, kao sila pobednica, izgubila 1.247.000 ljudi u Prvom svetskom ratu, a srpski narod je proporcionalno broju stanovnika bio jedan od dva najstradalnija izgubivši 60 odsto muške populacije.
Ovo su važni momenti Prvog svetskog rata:
† Neposredan povod za izbijanje Prvog svetskog rata bio je Sarajevski atentat u kom je Gavrilo Princip usmrtio austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda i njegovu ženu Sofiju koji su bili u poseti Sarajevu. Međutim, pravi uzrok leži u zategnutoj vojno-političkoj situaciji između velikih evropskih sila kojima je samo bio potreban razlog da zapucaju.† Nedeljko Čabrinović, osamnaestogodišnji pripadnik organizacije Mlada Bosna, jedan je od sedam članova koji su spremali atentat na Franca Ferdinanda. Prvi atentator koji je sreo povorku sa automobilima bio je Muhamed Mehmedbašić, međutim nije preuzeo nikakvu akciju jer je, kako je kasnije tvrdio, iza njega stajao policajac i plašio se da će biti uhvaćen. Red je došao na Nedeljka koji je bacio ručnu bombu, međutim, vozač trećeg automobila, u kom je bio carski par, primetio je to i naglo ubrzao, a bomba je deset sekundi kasnije eksplodirala ispod točka četvrtog automobila i ranila dva čoveka koji su bili pratnja. Tada je Čabrinović progutao cijanid i skočio u reku Miljacku međutim, njegov pokušaj da oduzme sebi život nije bio uspešan: cijanidu je istekao rok, a Miljacka je bila duboka desetak centimetara. Ubrzo je uhapšen i navodno je izgovorio: Ja sam srpski heroj. Gavrilo Princip možda ne bi imao priliku da puca na Franca Ferdinanda da je vozač prestolonaslednika i njegove supruge bio obavešten o promeni putanje. Par je nastavio ulicom Franca Jozefa kad ih je spazio Gavrilo koji je stajao u blizini jedne kafane. Vozač je shvatio da treba da ide drugim putem i krenuo da okrene auto, a Princip je to iskoristio i sa metar i po udaljenosti pucao pištoljem u Franca Ferdinanda i Sofiju. Carski par ostao je na mestu mrtav.
Nedeljko Čabrinović, Danilo Ilić i Gavrilo Princip u sudnici
† Prva žrtva u Prvom svetskom ratu bio je šesnaestogodišnji Dušan I. Đonović, učenik drugog razreda Kraljevske trgovačke akademije koji se s puškom u rukama pridružio četnicima Jovana Babunskog i stradao od neprijateljskog metka u Savamali koja se tada nalazila na granici sa Austrougarskom.
† Najmlađi učesnik u Prvom svetskom ratu i najmlađi podoficir svih vremena bio je Momčilo Gavrić iz Trbušnice kod Loznice koji je u rat ušao sa osam godina. Njegovu porodicu pobili su pripadnici hrvatske domobranske 42. divizije, a on je smrt izbegao jer u to vreme nije bio kod kuće. Nakon što je ostao bez ikoga, pronašao je srpsku vojsku koja ga je prihvatila u svoje redove.
† Srpska heroina Milunka Savić otišla je u rat maskirajući se u muškarca, a njen pol je otkriven tek kad je ranjena. Prvi svetski rat Milunki je doneo titulu najodlikovanije žene u istoriji ratovanja.
† Prva pobeda Saveznika u Prvom svetskom ratu odigrala se oko planine Cer u avgustu 1914. godine. Za pobedu srpske vojske najzaslužniji je general Stepa Stepanović, komandant Druge srpske armije koji je nakon bitke unapređen u čin vojvode. Ubrzo nakon ove bitke kompozitor Stanislav Binički napisao je čuvenu srpsku patriotsku pesmu Marš na Drinu.
† Cerska bitka ostaće upamćena i kao prva bitka koja se vodila i u vazduhu. Dotad su se borbeni avioni koristili najviše u izviđačke svrhe i za bacanje granata na trupe na zemlji, a Cerska bitka bila je savršena prilika da se isproba vazdušna borba. Srpski avijatičar Miodrag Tomić poleteo je sa aerodroma u selu Jevremovac da bi se iznad Mišara sreo sa austrougarskim pilotom. Neprijatelj je počeo da ispaljuje vatru, a kako Tomić nije bio naoružan, morao je da se spasava naglim poniranjem. Posle tog događaja svi avioni srpske i austrougarske vojske bili su opremljeni mitraljezima, čime je otvoreno novo poglavlje u istoriji rata.
Miodrag Tomić, komandant aerodroma Beograd, Ilustrovani list 1928.
† Kolubarska bitka koja se odigrala u novembru i decembru 1914. godine zabeležena je u istoriji ratovanja kao jedinstven primer da se vojska, kojoj je predviđen potpun slom, za kratko vreme reorganizuje, pređe u kontraofanzivu i nanese neprijatelju odlučujući poraz. Taktika pregrupisanja samo I armije i koncentrisanog udara na IV armiju (koja je bila razvučena po širokom frontu) koju je izveo Živojin Mišić danas se izučava na vojnim školama širom sveta.
† Srbija je veliku pobedu u Prvom svetskom ratu skupo platila. Procenjuje se da je u ratu izginulo od 1.100.000 do 1.300.000 ljudi što je činilo jednu trećinu ukupnog stanovništva ili 60 odsto muške populacije.
† Kraj Prvog svetskog rata doneo je i kraj četiri velike sile: Austrougarske monarhije, Otomanskog carstva, Ruskog carstva i Nemačkog carstva.
† Od 2012. u Srbiji se 11. novembar obeležava kao Dan primirja u Prvom svetskom ratu. Tog dana 1918. godine generali dveju zaraćenih strana potpisali su u jednom železničkom vagonu u francuskom gradu Kompijenu primirje, čime je u praksi završen Veliki rat. Ovaj datum obeležava se specijalnim amblemom koji se sastoji od zelene trake koja podseća na Albansku spomenicu i jednog ljubičastog cveta imena Natalijina ramonda. Natalijina ramonda je retka i ugrožena vrsta koja raste samo u Srbiji, Makedoniji i severnoj Grčkoj. Ovu biljku je u okolini Niša pronašao dr Sava Petrović 1884, a opisao ju je Josif Pančić. Cvet, koji je ime dobio po kraljici Nataliji Obrenović, ima jednu odliku: čak i kad se potpuno osuši, dovoljna mu je kap vode da bi oživeo, baš kao što je bio slučaj sa Srbijom u Prvom svetskom ratu.
PROČITAJTE I:
KULTURNO NASLEĐE JE KIČMA JEDNOG NARODA
ZENICA OKA MOG GNEZDO JE LEPOTE TVOJE
Svi sadržaji na portalu magazina Kaleidoskop media su besplatni, a sajt se finansira isključivo donacijama čitalaca i prijatelja.
Podržite rad našeg magazina OVDE
Komentari