Identitet u amanet
identitet u amanet/27.04.2019.

Crna Gora: Krstionica će biti srušena

identitet-u-amanet
  • Manastir Miholjska prevlaka
Autor fotografije:
Piše: Gordana Tadić



Danas je u manastiru Miholjska prevlaka, pokraj Tivta upriličeno veliko saborno krštavanje u krstionici Svetog Petra Drugog Lovćenskog Tajnovidca. Na jedan od najvećih hrišćanskih praznika, Veliku subotu istovremeno je stigla i informacija da crnogorske vlasti ne odustaju od rušenja Krstionice.

Ministar održivog razvoja i turizma Pavle Radulović u intervjuu Pobjedi je izjavio da je Krstionica na Ostrvu cveća nelegalni objekat i da će biti uklonjena.

„Taj objekat ne samo da je izgrađen bez potrebne dokumentacije, nego ga nema ni u planu. Pričamo o objektu od 11 kvadrata i o upravnom postupku kojim se donose ova akta, koje je u toku i koji obezbeđuje pravnu sigurnost građana“, rekao je Radulović u intervjuu Pobjedi.

Kako je naš magazin već pisao Krstionica nije podignuta nelegalno, jer je, po planu DUP-a iz 2010. godine, ovaj deo ostrva predviđen za gradnju verskih objekata.

Protiv odluke vlasti građani, vernici SPC ne mogu da računaju na pomoć institucija u odbrani svojih prava.

Crnogorske vlasti su se namerile da sruše Krstionicu u manastiru koji je od velikog značaja za vernike i uopšte za Srpsku pravoslavnu crkvu. Time se nastavlja pogoršavanje situacije i života za monahe koji potiču iz Srbije, a zamonašeni su i žive u manastirima SPC u Crnoj Gori.

Predivna krstionica nalazi se na ivci mora i predstavlja obnavljanje stare, izgrađene pre više od 11 vekova u sedištu prve Zetske episkopije Svetog Save, uspostavljene davne 1220. godine. U 15. veku, nakon mletačkih osvajanja, prebačena je u Veneciju, a za vreme NDH 1942. godine preneta u Hrvatsku, gde se i danas nalazi.

Kada je grofica Katarina Vlastelinović 1833. godine kupila deo ostrva znajući za njegovu svetinju, ona je obnovila deo konaka i sagradila Crkvu Svete Trojice i predala je Njegošu.

U sklopu proslave 800 godina od autokefalnosti SPC i osam vekova godina od osnivanja prve Zetske episkopije na Prevlaci urađeni su projekti obnove, na osnovu arheoloških istraživanja na ovom lokalitetu.

U manastiru Miholjska prevlaka svakodnevno se vrše krštenja i sve je više onih koji u letnjom periodu žele da se krste pogružavanjem u more. Zbog toga je i odlučeno da Krstionica bude obnovljena i postavljena na vodi. Neposredno ispod ostataka manastira nalazila se manastirska stara ponta koja je ojačana, a na njoj podignuta mala crkva — Krstionica, posvećena Svetom Lovćenskom tajnovidcu — Petru Drugom Petroviću Njegošu.

Crkva sa Krstionicom ima ukupno 11 kvadrata i po mnogima je i ovako nedovršena ukras obale i devastiranog ostrva. Ona ne samo da je u skladu sa potrebama i obnovom budućeg manastira već i sa arhitekturom 9. veka sa ovih prostora — crkva je osmougaona, na stubovima.

Podsetimo koliki je pritisak i dan-danas da se sruši crkvica na Rumiji. Međutim, najveću traumu još uvek predstavlja rušenje Njegoševe kapele na Lovćenu, gde ni grob ni amanet svetog vladike vlastima nisu bili bitni. 

Upravo u spomen na ovaj tragičan događaj, kao i na rušenje manastira na Prevlaci, Krstionica je i nazvana „Suza Njegoševa“. 

Manastir Svetog Arhangela Mihaila na Miholjskoj prevlaci je od prvorazrednog značaja za naš narod, crkvu i srpske zemlje. Mesto na kome je propovedao sveti apostol Pavle i gde je uspostavljena Crkva Božija u apostolskom vremenu. Sedište Zetske episkopije svetoga Save, prve po važnosti po uspostavljanju Arhiepiskopije u Žiči nakon Nikejskog sabora 1219. godine.

Manastirski život se gasi 1453. godine kada su na slavskoj trpezi potrovani monasi i gosti, a manastir srušen topovskim đuladima sa mletačkog broda. Kontesa Katarina Vlastelinović iz Risna podiže Hram Svete Trojice 1833. godine u kome i danas služi obnovljeno bratstvo od 1997. godine. Nakon skoro šest vekova mučeničkog stradanja prevlačkih monaha obnovljen je monaški život i pokrenuta obnova manastirskog hrama Svetog Arhangela Mihaila.

Manastir predstavlja prvorazredno kulturno dobro. Reč je o pravoslavnom hrišćanskom svetilištu, koje u sebi sadrži materijalnu i nematerijalnu kulturnu baštinu nastalu u bokokotorskom podneblju. Tu su materijalni spomenici predhrišćanske i ranohrišćanske kulture, kao i bogoslužbeni objekti nastali u novovekovnom razdoblju. Pored toga, Manastir na Prevlaci je središte viševekovnog bogosluženja, narodnog okupljanja o svečanostima, kulturnog stvaralaštva, čuvanja narodnih običaja i predanja…) koji neprekidno traje od davnih vremena, do danas.


PROČITAJTE I:

CRNOGORCI RUŠE NJEGOŠEVU CRKVU

ITALIJA PROTIV RUŠENJA KRSTIONICE


POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box
reklama box
reklama box
reklama box