Aktuelno
aktuelno/9.11.2019.

Tri decenije od pada Berlinskog zida

aktuelno
  • Michael Kauer / Pixabay
  • Pixabay
Autor fotografije:

Kaleidoskop media / znanje.org / Foto: Pixabay



Tačno 30 godina je prošlo je od trenutka kada su na hiljade nemačkih demonstranata sa čekićima, dletima i drugim oruđem krenuli u juriš na Berlinski zid, simbol Hladnog rata. Već naredne godine objedinjene su Zapadna i Istočna Nemačka.

Iako se 9. novembar 1989. godine smatra datumom kada je pao Berlinski zid, to nije zaista datum kada je srušena ova barijera koja je nosila i naziv "Gvozdena zavesa". Naime, zid je tada samo simbolično pao, a zvanično rušenje je počelo 13. juna 1990. godine! Između ta dva datuma, pogranična kontrola je i dalje postojala, mada nije bila tako striktna kao ranije.



Berlinski zid je izgrađen 1961, a srušen je  nakon 9. novembra 1989. Bio je simbol Hladnog rata i Gvozdene zavese. Zamislio ga je Wolter Ulbtihta i odobrio ga je Nikita Hruščov. Bio je čvrsta granica između Istočnog i Zapadnog Berlina 28 godina. Zid su sagradili Sovjeti u nameri da smanje odliv radne snage i stanovnika u Zapadni Berlin. U tome su i uspeli jer su smanjili broj iseljenih sa 2,5 miliona (1949-1962) na 5.000 (1962-1989).

Nakon drugog svetskog rata Nemačka je bila podeljena na četiri okupacione zone između Amerike, Britanije, Francuske i Sovjetske Rusije. U početku su sile trebale da vladaju zajedno Nemačkom, ali 1947. dolazi do hladnoratovskih tenzija te Amerika, Britanija i Francuska ujedinjuju svoje zone u Saveznu Republiku Nemačku 1949. isključivši sovjetsku zonu. Sovjetska zona je postala Nemačka Demokratska Republika iste godine.



45 kilometara dugu barijeru oko tri zapadna sektora se počela graditi 13. avgusta 1961. u Istočnom Berlinu. Bez ikakvog najavljivanja istočnonemački vojnici su osigurali zonske granice, prvo su postavljene barijere od žica tako da se auta nisu mogla kretati iz zone u zone, takođe je naređeno vojnicima da pucaju na sve one koji pokušaju da pređu u drugi sektor. Ta barijera je uskoro zamenjena zidom, minskim poljima. Mnoge porodice su ostale zauvek razdvojene preko noći, mnogi koj su ostali u Istočnom Berlinu nisu imali nikakve šanse za finansijsko poboljšanje.

Zid je bio dugačak 155 kilometara, već 1962. rade na drugoj paralelnoj ogradi, tako da su kuće koje su bile između srušene i stanovnici preseljeni. Ova ničija zemlja između dva zida nazivala se staza smrti. Bila je posuta peskom, zbog lakšeg uočavana tragova bjegunaca. Zid je imao 4 generacije i poslednja je bila "najsavršenija", 3,6 metara visoka i 1,2 metra široka. Vrh zida je bio obložen glatkim cevima da se ne može tako lako preskočiti. Bio je ojačan žičanom ogradom, rovovima, 116 kula i 20 bunkera.



Bilo je osam graničnih prelaza između Istočnog i Zapadnog Berlina. Od kojih je najpoznatiji bio Point Charlie. Granica se nije mogla tek tako preći, morali su se imati posebni dokumenti posebno za one iz Istočnog Berlina. Dok stanovnici iz Zapadnog Berlina nisu smeli unositi nikakve zapadnjačke proizvode kao što su koka kola i drugi.

Četiri auto-puta su povezivala Zapadni Berlin sa Zapadnom Nemačkom, jer je Zapadni Berlin bio jedno kapitalističko ostrvo u socijalističkom moru. Najpoznatiji auto-put je bio Helmstedt-West Berlin. Za vreme postojanja zida bilo je 5.000 uspešnih prebega. Najuspešniji su bili oni koji su prelazili dok je bila joz žica, kažu da je poginulo 239 ljudi prelazeći i da je mnogo veći broj povređen.

Mnogi su iskakali iz prozora zgrada koje su bile uz sam zid, međutim ovo je okončano nakon poboljšanja zida. Ljudi su tada pokušavali dugim tunelima, klizanjem niz žicu kroz vazduh, ili letenje jedrilicama. Najpoznatiji je pokušaj bežanja Peter-a Fehter-a koji je pogođen i ostavljen da krvari do smrti. 


 

Foto: Branislav Ješić

Najzanimljivije je da je zid srušen usred nesporazuma između političara. Inače došlo je do smene pojedinaca i zakona. Jedan od tih zakona je bio da će Nemci iz Istočnog  Berlina dobiti vize kojima će putovati u Zapadni Berlin. Međutim na novinarskoj konferenciji neupućeni političar je greškom izjavio da će svi moći preći na drugu stranu, i to od tog trenutka. Sa ovim pogrešnim obaveštenjem desetine Nemaca je krenulo prema zidu. Niko ih nije mogao zaustaviti pa ni vojska koja nije želela upotrebljavati silu. Ovo se dogodilo 9. novembra 1989. Do ujedinjenja Nemačke dođlo je 3. oktobra 1990.

Danas je ostao samo mali dio zida u turističke svrhe. Međutim i ti delovi su donekle oštećeni, jer su mnogi željni suvenira. Ti ostaci su danas prefarbani grafitima koji nisu postojali u vreme pre rušenja zida.


PROČITAJTE I:

BERLIN ZA PONAVLJAČE


Foto: Ingeborg KråkaPixaba

POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box
reklama box
reklama box