Strip
strip/9.05.2017.

Strip festival "TRAS!" od 12. do 14. maja

strip
  • Promo
  • Promo
  • Promo
  • Promo
  • Promo
  • Promo
  • Promo
  • Promo
  • Promo
Autor fotografije:

Izvor: Festival TRAS! Press

Strip festival "TRAS!" biće održan od 12. do 14. Maja u Centru za kulturu "Vlada Divljan" na Paliluli.

Strip je tokom svog postojanja izvojevao bitke koje su ga u akademskoj zajednici i konzumerističkoj publici svrstale u ravnopravan vid umetnosti – iako to priznanje nije uvek unisono. Više se ne dovode u pitanje njegov kulturološki uticaj, značaj i kvalitet. Strip je postao predmet proučavanja, galerijskog izlaganja i tribinskih diskusija, i pokazao se kao višegeneracijski umetnički medij sposoban za suprotstavljanje antikulturi, prepun potencijala i sa aktuelnim društvenim vrednostima. Strip kritikuje, ukazuje, društveno se angažuje, postavlja trendove ili ih satirično ogoljava; strip može biti mejnstrim i subkultura, subverzivan i panegirički, konstruktivan i destruktivan, edukativan i dekadentan – on je univerzalno sredstvo komunikacije, upakovan u formu čije je ograničenje isključivo mašta autora.

Pročitajte još: Lavkraft: U lavirintu straha


Ali, strip se u Srbiji još bori za medijski i javni prostor. Živa i aktivna festivalska scena se nameće kao jedan od najdominantnijih vidova promocije stripa, i po pravilu je plod altruističkog zalaganja pojedinaca. Beograd, dvomilionska metropola i kulturni centar, dosad je bio domaćin samo Salonu stripa u SKC-u. Strip festival "TRAS!", koji će se od 12. do 14. maja održati u Centru za kulturu "Vlada Divljan" na Paliluli, nastao je na inicijativu najstarije beogradske strip-knjižare "Alan Ford" i PARALEL-Beogradskog Festivala Subkulture, uz podršku partnera i domaćih strip-izdavača, a u nastojanju da se obogati kultura devete umetnosti i stvori još jedno novo žarište njenog daljeg razvitka. Festivalski program je, kroz izložbene sadržaje, tribinske programe, radionice, i projekcije dokumentarnog i igranog filma, ujedno i tačka susreta autora, izdavača i publike.

Tras je jedna od najčešćih onomatopeja u stripu, sa jasnim značenjem, i ilustruje dramatični kontakt dva fizička objekta – klavira i zemlje, auta i drveta, šake i lica... Ali ilustruje i figurativni kreativni kontakt ova tri esencijalna segmenta stripa – autora, izdavača i publike – kojima je festival "TRAS!" posvećen, kao i kulturološki uticaj koji sadržaji ovog tipa imaju na javnu scenu u promociji kvalitetnih vrednosti.

Domaći autori

Jovan Ukropina (r. 1980, Beograd) se još u mladosti opredelio za strip i ilustraciju. Dobitnik je više nagrada iz ovih oblasti. Radovi su mu objavljivani u "Strip presingu" i "Tink Tanku", i autor je nekoliko kratkih stripova serijala Vekovnici. Debitovao je na međunarodnoj sceni 2011. godine albumom Là ou vivent les morts po scenariju Žan-Pjera Pekoa. Od 2015. sarađuje sa izdavačkom kućom Soleil, za koju je nacrtao dva albuma ukronijskog serijala 1940 – Et si la France avait continuē la guerre, i koautor je desetog albuma Wunderwaffen. Autor je naslovne ilustracije za najnoviji album Les Filles de Soleil. Ukropina sa jednakom lakoćom stvara table realističnog i detaljnog stila, kao i parodične ilustracije ispunjene dinamikom. Stilovi, teme i tehnike za njega nisu ograničavajuć faktor, i koristi ih da ostvari svoj pun potencijal svestranog autora.

Miroljub Milutinović Brada (r. 1962, Loznica) je prve radove objavio u magazinu "Tron" 1993. godine. Sarađuje sa Kreativnim centrom kao ilustrator, a od 2003. godine je prisutan kao strip-autor u Francuskoj. Sarađuje sa Delcourtom, za koji je radio dva albuma serijala Lignes de Front, i Glénatom. Četvorodelni avanturističko-konspirativni L'Expert koji je crtao po scenariju Franka Žiroa za Glénat, čija se radnja odvija od srednjeg veka do modernih vremena, kao i La Druzina po scenariju Žaka Mazoa, koji se odvija u istorijskom kontekstu Prvog svetskog rata u Čehoslovačkoj, pružili su Bradi mogućnost da pokaže umeće u obilju hronoloških narativa. Bradine table stripa odišu lakoćom i fluidnošću radnje, uz izuzetnu grafičku preciznost koja čitaoca smešta u središte događaja.

Štef Bartolić (r. 1967, Zagreb) je animator, ilustrator i strip-autor prisutan na sceni od 1986. godine. Nakon studija na Školi za primjenjenu umjetnost, Štef je na polju animacije sarađivao na dugometražnim filmovima Čarobnjakov šešir, Šegrt Hlapić i Mali leteći medvedići, kao i na većem broju kratkometražnih animiranih filmova. Počeo je da se bavi stripom od 1986. godine, i objavljivao je radove u "Poletu", "Plavom Zabavniku", "Večernjem listu"... Za "Modru lastu" je 14 godina crtao strip Gluhe laste, koje je potom reizdala zagrebačka Fibra u (zasad) dva albuma. Po scenariju Darka Macana je deset godina crtao za hrvatski "Playboy" Dicka Longa, kojeg reizdaje Strip-agent u integralnim albumima (trenutno su objavljena tri). Sa Macanom je sarađivao i na stripu Komarac: Prop'o plan, a 2008. objavljuje album Crni Popaj. Bartolićevi akteri komuniciraju sa čitaocima jedinstvenom mimikom i gestom, žustro i eksplozivno, oslikano neverovatnim talentom jednog od najvećih talenata sa našeg područja.

Siniša Radović (r. 1966, Zagreb) je na diplomirao na Likovnoj akademiji u Moskvi. Stripom se bavi u Srbiji od devedesetih. Sa Milanom Konjevićem je sarađivao na serijalima Generacija Tesla, Borci sumraka i Romero. Autor je Smešne strane srpske stvarnosti po scenariju Mihajla Medenice za "Press", i jedan je od pokretača i urednika "Bagera". Sa Borislavom Stanojevićem kao scenaristom je autor prvog albuma inovativnog strip-serijala Kapetan Nitrat. Za francuski Dupuis je od 2005. do 2007. crtao tri albuma serijala La fille du Yukon po priči Filipa Tirola, a za Soleil je 2012. crtao prvi album Van Helsing contre Jack l'Éventreur po scenariju Žaka Lamontanja. U septembru 2016. godine, u Italiji je objavljena 24. epizoda serijala "Adam Wild" Đanfranka Manfredija, L'alba del novecento, koju je crtao Radović. Njegovi radovi obiluju realističnim stilom, detaljnošću i maestralnim baratanjem ambijentalnosti. U sugestivnim okruženjima, akteri Siniše Radovića se utapaju u radnju režiserskom preciznošću i oživljavaju u maniru filmske radnje.

Strani autori

Alfredo Kasteli (r. 1947, Milano), scenarista, esejista i tvorac Martija Misterije,  u svet stripa je ušao sa 18 godina  kao autor serijala Scheletrino, koji je služio kao dodatni strip u Dijaboliku. Sledeće godine, sa nepunih dvadeset, pokrenuo je prvi italijanski fanzin magazin "Comics Club 104". Potom 1969. godine pokreće i "Horror" magazin, gde osim stripova sakuplja eseje i kritičke tekstove. Kasteli je svojim inovativnim scenarijima, koji osciliraju na tankim granicama avanture, fantastike i horora, sarađivao sa brojnim izdavačima, od Mondadorija do Corriere dei Ragazzi, gde je bio i urednik, da bi na posletku tokom sedamdesetih otpočeo saradnju izdavačkom kućom Boneli. Radom na Zagoru ostaće upamćen po frankeštajnovskoj horor avanturi Molok, povratcima Supermajka i vampira barona Rakošija, kao i drugim pričama ispunjenim mistikom. U sličnom maniru se karakteriše i njegov rad na Mister Nou, gde kombinije natprirodne elemente sa klasičnom južnoameričkom avanturom pedesetih. Krajem sedamdesetih osmišljava Alana Kvotermejna, koji mu služi kao idejni predložak za Martija Misteriju, koga 1980. kreira sa  Alesandrinijem. Od 1982. godine do danas, serijal Marti Misterija neprekinuto izlazi u okviru izdavačke kuće Boneli, a na prostorima bivše Jugoslavije ima kultni status. Avantura i misterija iznad svega, u formi arheologije, zavera na svetskom nivou i skrivene istorije, obogaćeni Kastelijevim eruditskim obrazovanjem, od Martija Misterije su stvorili dugovečan serijal za sve generacije, sa dragocenim edukativnim potencijalom.

Mauro Laurenti (r. 1957, Rim) je, nakon studija na Akademiji lepih umetnosti, stupio u svet stripa saradnjom sa Rencom Barbierijem. Saradnju sa Bonelijem ostvaruje 1993. godine, pričom Kradljivac senki na serijalu Zagor, po scenariju Maura Bozelija. Tokom devedesetih je nacrtao neke od najzapaženijih epizoda Zagora iz tog perioda, sve po scenariju Maura Bozelija, sa kojim nastavlja saradnju redovnim angažmanom na serijalu Dampir. Na Zagoru se posebno ističe pričama Vudu osveta i Povratak Nata Murda (obe su objavljene u ediciji "Zagor: Odabrane priče" Veselog četvrtka).  Ne ostavlja Zagora, i pored većih pauza tokom rada na Dampiru, te realizuje neke od scenarija Diega Kajelija i Morena Buratinija. Autor je svih naslovnih ilustracija za kolekcionarska izdanja "Biblioteke Zagor" Veselog četvrtka, koje crta specijalno za tu priliku. Svojim dinamičnim i eksplozivnim stilom se ističe u izdavačkoj kući Boneli, a posebnu pažnju u stripu privlači ženskim likovima kojima dominira zavodljivost. 

Valter Venturi (r. 1969, Rim) stupio je na scenu putem izrazito antisuperherojskog mini serijala Kapetan Italija, čijih je 12 brojeva sam objavio. Potom je ostvario saradnju sa Robertom Rekionijem na serijalima Lost Kidz, John Doe i Detective Dante. Saradnja sa Titom Faracijem na serijalu Bred Beron obeležava početak njegove saradnje sa izdavačkom kućom Boneli. Realizovao je jednu epizodu i jedan specijal Demijana, prvu priču edicije "Kolor Zagor" po scenariju Jakopa Rauha (Veseli četvrtak "Obojeni program" 2), kolornu krosover priču sa Zagorom i Dragonerom (Veseli četvrtak "Obojeni program" 8), kao i jednu od priča u poslednjem "Kolor Teksu" po scenariju Luke Barbierija i prvu priču u "Teks magazinu" po scenariju Antonia Zamberletija. Nacrtao je i "Zagor Specijal" 27: Kristofer mora umreti. Kao kompletan autor se oprobao na grafičkom romanu Veliki Belconi koji je u Srbiji objavio Phoenix Press. Autor je naslovne ilustracije na najnovijem albumu Ortodox Celtsa, Many Mouths Shut!, iz 2017. godine, na kojoj dominira deo lica koji asocira na Zagora. Venturi se sa lakoćom stilski uklapa u širok spektar žanrova, i pokazao se kao jedan od crtačkih favorita kod velikog broja fanova.

Program Beogradskog festivala stripa TRAS!

Petak 12. maj

19:00 Svečano otvaranje festivala i izložbe „Beskrajna pustolovina“

Subota 13. maj

12:00 – 14:00 "Autori za publiku": Posvete i crtanje za posetioce (Alfredo Kasteli, Mauro Laurenti, Valter Venturi, Jovan Ukropina, Miroljub Milutinović Brada, Siniša Radović, Štef Bartolić)

12:00 – 20:00 Berza stripa

16:00 – 17:00 Tribina sa gostujućim autorima – Mauro Laurenti i Valter Venturi (Sergio Bonelli Editore: Zagor)

17:00 – 19:00 Tribina sa gostujućim autorem – Alfredo Kasteli (Sergio Bonelli Editore: Marti Misterija)

19:30 Marti Misterija pod reflektorima – projekcija kratkometražnih filmova autora Marka Backovića

Nedelja 14. maj

12:00 – 14:00 Dečji maskenbal – kosplej, nagrade za najbolje kostime

14:30 – 15:00 Dokumentarni film o Fredu (Frédéric Othon Théodore Aristidès: Filimon, Mali cirkus)

15:00 – 16:45 "Autori za publiku": Posvete i crtanje za posetioce (Valter Venturi, Jovan Ukropina, Miroljub Milutinović Brada, Siniša Radović, Štef Bartolić)

17:00 – 18:00 Tribina sa gostujućim autorima – Jovan Ukropina (Là ou vivent les morts, France avait continuē la guerre), Miroljub Milutinović Brada (L'Expert, La Druzina), Siniša Radović (La fille du Yukon, Adam Wild), Štef Bartolić (Dick Long, Crni Popaj)

18:00 – 20:00 Svečano zatvaranje festivala i aukcija

Pročitajte još:
Čovek koji je ubio Taličnog Toma



Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box