Muzika
muzika/26.11.2023.

Nema muzike bez čoveka

muzika
  • Petar Mošić, Studio Portofilio
Autor fotografije:

Razgovarala: Ljubica Kubura / Foto: Petar Mošić, Studio Portofilio

 

Veštačka inteligencija (VI) napreduje nezaustavljivom brzinom, a kada je oblast umetnosti u pitanju jedna od grana u kojoj je njeno prisustvo možda najvidljivije je svakako muzika. Nove tehnologije već uveliko komponuju, kloniraju glasove poznatih pevača, organizuju virtuelne bendove, a po svemu sudeći učestvovaće ravnopravno i na prestižnim muzičkim festivalima i takmičiti se u različitim kategorijama sa pravim ljudima.

Iako, pojedini stručnjaci tvrde da je nemoguće da „mašina“ ikada u potpunosti zameni čoveka, pogotovo kada je u pitanju ono što se ne može mehanizovati, a to je „prenošenje naročite emocije“, već se uveliko priča o borbi čoveka i veštačke inteligencije u cilju zaštite integriteta ljudske kreativnosti. Magazin Kaleidoskop media pokrenuo je medijski projekat "Transformacija kulture u eri veštačke inteligencije i na ovu temu razgovaramo sa Marijanom Dujović, samostalnim istraživačem u oblasti nacionalne istorije muzike i menadžerom u kulturi, autorkom knjiga Stanislav Binički i njegovo doba i Energija slobode, Stvaralačka biografija Đorđa Marjanovića, kao i niza muzikoloških studija koje su objavljene u domaćim i stranim naučnim časopisima i zbornicima. 

Pol Mekartni je iskoristio veštačku inteligenciju kako bi završio poslednju pesmu grupe Bitlsi. Šta Vi mislite o veštačkoj inteligenciji kada je u pitanju oblast muzike?

Ne stižem mnogo da razmišljam o tome, iako me dosta interesuje. Informišem se onoliko koliko je većini dostupno. Čekam da me iznenadi na način na koji ne mogu ni da pojmim.

Čini se da je uz pomoć tehnologija sve lakše stvarati muziku, kako mislite da će pojava veštačke inteligencije ovaj proces dodatno promeniti?

Korišćenje tehnologije nije ništa novo u primeni tokom stvaralačkog procesa u muzici. Na VI gledam samo kao na drugačije sredstvo za rad.

Kada su u pitanja autorska prava, šta mislite kakve su zloupotrebe na tom polju moguće?

Sigurno se i to već dešava. Tu postoje dva tipa autorskih prava – kompozitorska i izvođačka. Za kompoziotrska prava, kada su u pitanju plagijati postoje veoma jasna pravila, utvrđena zakonima, do koje mere neki zapis može da se “kopira”, a da ne podlegne statusu plagijata. Ovi zakoni se razlikuju od zemlje do zemlje. Što se tiče autorskih izvođačkih prava, tu sigurno postoji veći prostor za zloupotrebu, ali isto tako sam sigurna da i ova stavka može veoma lako pravno da se reguliše. Mislim da će u ovoj priči izdavačke kuće diktirati dalji tok i da će se strogo kontrolisati procesi snimanja, naročito u oblasti klasične muzike.

Veštačka inteligencija je uspela da izimitira glas jednog kanadskog pevača. Možemo li onda reći da ćemo uskoro slušati pevanje robota, a ne ljudi? U tom smislu, šta mislite o usponu virtuelnih ženskih bendova u Južnoj Koreji?

Mi već odavno slušamo vokale robota, evo uzmimo za primer “auto-tune” i razne druge generisane zvukove. Imitacije boje glasa u primeru koji ste naveli nisu novina i sve dok je za takvu “imitaciju” jasno navedeno da nije ljudsko autorstvo to je u redu, u smislu da nema obmanjivanja publike.

Popularnost virutelnih ženskih bendova u Južnoj Koreji je fenomen koji povezujem sa drugom praksom, a to je NFT, koji je poznat naričito za trgovinu vizualnih, digitalnih dela u kriptovalutama, te smatram da ako postoji virtualno tržište za vizuelne umetnosti, zašto to isto ne bi moglo da se primeni i na muzičku industriju? Ovo polje u muzici, naročito u popularnoj će se svakako dalje razvijati i imaće svoj razvojni put verovatno kao druge metaverse prakse. Sve navedeno nikako neće uticati na dalji tok živog stvaranja. Virtuelno i delovanje uživo će se razvijati paralelno i biće jako zanimljivo pratiti njihove međusobne uticaje.

Marijana Dujović, istraživač u oblasti nacionalne istorije muzike i menadžerka u kulturi

Da li smatrate da veštačka inteligencija može biti u izvesnom smislu korisna ljudima koji se bave muzikom? Ili Vama kao muzikologu? 

Sigurno da može biti od velike koristi u muzičkoj industriji i radujem se unapred takvom potencijalu. Meni kao muzikologu, za sada, u našoj sredini, VI ne čini istraživanja lakšim, jer smo u velikom zaostatku. Naime, iako se u poslednjih desetak godina dosta građe digitalizovalo, ostalo je još mnogo toga u oblasti nacionalne muzike što treba istražiti, pa samim tim zaštiti i digitalizovati. Onog trenutka kada podaci o našoj muzičkoj prošlosti budu bili online pohranjeni, moći ćemo da se nadamo da će veštačka inteligencija biti od koristi u ovoj humanističkoj disciplini.

Koristite li Veštačku inteligenciju u Vašim istraživanjima? I kako ona Vama može eventualno pomoći u radu? 

Verujem da kolege iz nekih drugih zemalja mogu mnogo lakše da pretražuju navode iz literature i samim tim sebi skrate vreme za istraživanje ili pisanje naučnih radova.

Mislite li da će veštačka inteligencija promeniti način na koji doživljavamo muziku danas? Na koji je slušamo i stvaramo?

Ne verujem. Mada, vreme će pokazati. To je moje mišljenje. Što se tiče slušanja i skladištenja muzike u onlajn prostoru, tu može biti promena svakako. Ako pričamo o stvaranju, ni u toj oblasti ne očekujem velike izmene, koje bi znatno promenile ovu umetnost. Mislim da VI može samo da obogati stvaralački proces, a možda čak i da ga ubrza, da ponudi niz instant rešenja, naročito kada je u pitanju aranžman u popularnoj muzici ili pak orkestracija u klasičnoj muzici.

Spomenuti VI bendovi će takođe imati svoju publiku, koja će slaviti virtuelne idole. To se zapravo već sada dešava, tako da će biti zanimljivo pratiti razvoj te publike.


MOŽDA VAS ZANIMA:


Da li je moguće da će se stvoriti neki novi žanr i kao što neki navode “pomeriti granice koje danas u muzici poznajemo”?

Možda će se pre formirati neki pod žanr, ako pričamo o popularnoj muzici, ali ja ipak na celu tu priču ne gledam tako. VI smatram kao sredstvo u radu, a ne kao tvorca. Čak i da VI napravi neko muzičko delo, opet će mu biti potrebne instrukcije nekog autora, odnosno ljudskog bića. Svakako će biti promena, ali objekitnvnu situaciju ćemo moći da sagledamo tek nakon nekoliko decenija intezivne upotrebe veštačke inteligencije, pa ćemo tek mnogo kasnije moći da razgovaramo i debatujemo o potencijalnim žanrovima, stilovima, pravcima i koliki uticaj je AI imao na njihovo formiranje i da li je uopšte uticao.

Objavili ste knjige o Stanislavu Biničkom, Đorđu Marjanoviću, pa i zbog toga pitanje- da li smatrate da će razvoj veštačke inteligencije narušiti integritet stvaralaštva u kulturi i kulturne obrasce koje baštinimo vekovima?

Kulturni obrasci u muzici su promenjiva kategorija u odnosu na epohu, ali i okolinu, odnosno podneblje. Sve što će doneti napredak kulturnom razvoju, mene raduje. Verujem da u radu kulturnih ustanova i radnika u kulturi uopšte, VI može mnogo da doprinese i olakša posao. Navijam da se to desi što pre!

Kada je u pitanju muzičko stvaralaštvo, meni na pamet padaju sva dela znamenitih kompozitora koja nisu dovršena. Vi ste na početku spomenuli primer pesme Bitlsa i rad Pola Mekartnija. Dešava se u svim muzičkim oblastima da dela ostaju nedovršena, pa ih neki drugi autor dovrši. Nekada su ti “završeci” uspešniji, a nekada su potpuni promašaj. Nadam se da ćemo uz upotrebu veštačke inteligencije imati rešena ova pitanja nedovršenih kompozicija i ne samo to, već da će nam VI ponuditi mnoštvo izbora završetaka, pa da sami možemo da odaberemo šta nam se najviše dopada.

Mogu li muzičari u budućnosti, ukoliko probamo da predviđamo, biti zamenjeni u potpunosti veštačkom inteligencijom? 

Mogu se dešavati razne kombinacije u sastavima. Na primer, ritam mašine je uveliko u upotrebi uz muzičare izvođače. Kombinacija će biti raznih kako u audio zapisima, tako i u izvođenjima uživo, ali ima nešto fetišistički u ljudskom biću što će zauvek održati prisustvo živog muzičara izvođača. To divljenje izvođačima, oponašanje, pa poređenje izvođača međusobno…

Zbog toga nam se i nameće naredno pitanje, šta je to što čovek dok stvara muziku ima, a mašina ne može nikada postati?

Mislim da ne treba porediti stvaralaštvo ljudskog roda i tvorevine koje su proizvod mašina kako navodite. Nema potrebe za takvim poređenjima, makar ne u muzici. Upravo je elektro-askustična muzika, pa i elektronska, u oblasti klasične muzike, pre svega, dokaz sadejstva ljudskog bića i tehnologije. Dakle, tehnološki upliv u muzici nije stran i oduvek smo mu se radovali. Zamislite samo kako su bili srećni ljudi s kraja 19. veka kada su imali muzičke automate i mehaničke klavire. Električna struja je znatno doprinela muzičkom stvaralaštvu, pa i celokupnoj muzičkoj industriji. Internet nam je svima promenio život, pa i način na koji nam je muzika dostupna, odnosno kako je konzumiramo. Ja se jako radujem uplivu VI u sferi muzike i jedva čekam da vidim i čujem nešto čemu do sada nikada nismo svedočili.


Intervju je deo medijskog projekta magazina Kaleidoskop media "Transformacija kulture u eri veštačke inteligencije".
Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije - Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.


PROČITAJTE I:

DA LI JE VEŠTAČKA INTELIGENCIJA ALATKA U SLUŽBI UMETNIKA?

ALEKSANDAR SEDLAR: ČOVEK JE VEĆI OD VEŠTAČKE INTELIGENCIJE

TRANSFORMACIJA KULTURE U ERI VEŠTAČKE INTELIGENCIJE

NATAŠA DRAKULIĆ O AI: MOŽDA JE NEKADA SREĆA I U SAMOM NEZNANJU


Svi sadržaji na portalu magazina Kaleidoskop media su besplatni, a sajt se finansira isključivo donacijama čitalaca i prijatelja.

Podržite rad našeg magazina OVDE



POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.