Kako mi je „Jutros ruža procvetala“

Priredio: Milojko Božović / Foto: Pixabay, Ri_Ya

Da li znamo ko su autori čuvenih narodnih pesama, kafanskih hitova, himničnih refrena sa nacionalnom tematikom? Ko je i kada napisao „Kad sam bio mlađan lovac ja”, „Mito bekrijo“, „Jutros mi je ruža procvetala”, „Ovo je Srbija”, „Nišku Banju“...

Za mnoge pesme smo ubeđeni da poput epske poezije imaju nepoznatog tvorca iz naroda, ali nije  tako. Postoje čuvari srpskog kulturnog nasleđa, poznavaoci muzičke tradicije koji nam otkrivaju bisere iz naše bogate baštine.

Jedna od njih je i Dragana Marinković, urednica kultne jednosatne emisije Radio Beograda 2 „Od zlata jabuka“ koja ide svakog radnog dana od 11 časova pre podne. Za Kaleiodoskop media ona je izabrala deset poznatih narodnih pesama, opisala njihov nastanak i autore. Na kraju ovog svojevrsnog saundtreka kao bonus pesma je „Niška banja“ o kojoj piše Bilja Krstić. Ona je, takođe, dugo mislila da se radi o izvornoj narodnoj pesmi nepoznatog autora... 

Izbor Dragane Marinković 

„Sećaš li se onog sata"

Pesma „Spomen", nama poznata i kao „Sećaš li se onog sata". Bila je izuzetno popularna u svom vremenu (pominje se u delima Bogoboja Atanackovića, Jakova Ignjatovića, Stevana Sremca i Milovana Glišića). Rado se peva i danas, znaju to posebno posetioci Skadarlije.

Prevedena je na nemački i mađarski jezik. Svoje mesto je našla u mnogim pesmaricama, srpskim narodnim lirama, a u 19. i 20. veku uvrštena je u nekoliko antologija.

Autor teksta ove lepe pesme je Spiridon Jović.

„Kad sam bio mlađan lovac ja”

U vojvođanskoj ravnici, koja je u njegovim pesmama disala na specifičan način, rođen je 1873. godine Marko Nešić, čuveni tamburaš i kompozitor. Napisao je neke od najpoznatijih pesama koje su danas zavedene kao starogradske. Neke od najpoznatijih su „Kad sam bio mlađan lovac ja”, „Idem kući, a već zora” i mnoge druge.

„Dodirni rukom žice”

Milan Kujundžić Aberdar, pesnik, filosof, profesor, ministar prosvete Srbije, predsednik Narodne skupštine Srbije, diplomata, akademik, zadužbinar.

Uveo pedagoški rad, osnovao devojačke škole i podigao Bogosloviju na rang više škole. Njegova ljubavna lirika odlikuje se osobenom nežnošću i lepim slikama.

Izdao je dve zbirke pesama kojima je dao naziv - Aberdar, što je koristio kao svoj pseudonim.

Za pesmu „Dodirni rukom žice” znamo ko je autor stihova, ali koga je inspirisla da napiše muziku za nju - ne znamo.

„Mito bekrijo“

Ističemo Radoslava Graića, dugogodišnjeg urednika Televizije Beograd i kompozitora iz čijeg su pera nastale pesme koje su postale popularne i nezaobilazne u mnogim radijskim i televizijskim programima i na koncertima.

Gradske pesme - „Nema starog Beograda", „Eh lane, moje lane" i dr.

Narodne pesme - „Mito bekrijo", „Stani, stani zoro", „Doleteće će beli golub" i dr.

„Krčma u planini”

Pesma koja je bila popularna širom nekadašnje Jugoslavije. Daleke 1968. god. Miroslav Čonkić je napisao tekst o jednoj lepoj Mari, ćerki starog krčmara, koja je našeg poznatog interpretatora, Nedeljka Bilkića, inspirisala da za istu napiše muziku. Legendarna Radojka Živković uradila je aranžman.

Pesma „Krčma u planini” pevala se u svakoj situaciji, i kada je neko neko tužan, i kada je srećan, jer je svako u njoj pronašao neku svoju Maru.   

"Sve behara i sve cveta"

Snimio je veliki broj pesama, najviše sevdalinki, a pored sevdalinki, Zaim Imamović  je radio i novokomponovane pesme, spevane po uzoru na stare izvorne. Često je bio autor muzike i tekstova svojih pesama.

Pesmu "Sve behara i sve cveta" potpisuje tekstopisac Nikola Škrba, a muziku je komponovao Zaim Imamović.

„Jutros mi je ruža procvetala”

Petar Tanasijević je za sobom ostavio zavidan broj komponovanih pesama za koje mnogi misle da su prave, izvorne narodne. Te pesme su našle svoje mesto na preko 12 miliona prodatih ploča gde su se kao interpretatori našli različiti izvođači.

Prvu pesmu napisao je 1952. godine, a njegove kompozicije su uvrštene su među 50 najboljih pesama 20. veka. Njegove su „Godine su prolazile”, „Jutros mi je ruža procvetala”...

„Ej dragi, dragi božurove sadi‘‘

Narodna pesma „Kosovski božuri“ poznata i pod naslovima „Usnila je dubok sanak“, ili „Ej dragi, dragi“, ispevana je neposredno posle Kosovske bitke i  nije samo deo našeg pranasleđa to jest istorije. Ona i dan danas raznosi širom sveta jednu snažnu bezvremenu poruku. Jedan od primera - kako narodna pesma postane deo naše tradicije, a ovde i više, čak, naše istorije.

Nije to bilo baš tako davno – pesmu pod pravim nazivom „Ej dragi, dragi božurove sadi‘‘, napisao je  Dragan Nikolić, tamburaš iz Pančeva.

Prvi put je izvedena na festivalu narodne muzike u Bijeljini 1997. i po odluci stručnog žirija, osvojila je prvu nagradu. Pesmu je otpevao  Jordan Nikolić i doneo joj vanvremensku popularnost.

„Zapevajte pesme stare‘‘

Branislav  Rakić  dugogodišnji urednik šahovske rubrike i zamenik i pomoćnik glavnog urednika „Politike Ekspres", bio je jedan od najboljih tekstopisaca u nekadašnjoj Jugoslaviji.

Jednog dana ga je Petar Sam, šef čuvenog „Plavog ansambla", zamolio da na muziku za pesmu koju je on napisao, i koju bi trebalo da peva Predrag Cune Gojković, napiše reči.

I tako je nastala  pesma „Zapevajte pesme stare‘‘.

„Ovo je Srbija”

Pesma koju danas tako često slušamo „Ovo je Srbija” - nalazi se u udžbeniku muzičkog vaspitanja. I večeri u Skadarliji danas se ne mogu zamisliti bez nota ove kompozicije.

Ona je novijeg datuma, a ime  njenog autora Nikola Grbić. 

Bilja Krstić o pesmi „Niška Banja“

Dugo sam bila uverena da je pesma „Niška Banja“ tradicionalna, duboko ukorenjena u narodnom pamćenju. Međutim, ona ipak ima svog autora - čuvenog glumca Dušana Cvetkovića. Zanimljivo je da, prema nekim tumačenjima, samo prvi stih ostaje isti kao u verziji koju slušamo decenijama, dok je melodija u izvornom zapisu ponešto drugačija.

Imala sam posebnu privilegiju da od čika Ducine unuke dobijem originalni tekst pesme, zajedno sa rukom ispisanim notnim zapisom. Taj dokument čuvam sa velikom pažnjom i poštovanjem. Upravo on me je dodatno podstakao da započnem prikupljanje i drugih njegovih prelepih pesama, sa željom da ih tonski zabeležim i sačuvam  - kao mali znak zahvalnosti ovom velikom umetniku i glumcu.

Prilog je deo projekta Srpska kultura u fokusu UNESKA, kojim Kulturni centar Kaleidoskop obeležava 850. godišnjicu od rođenja Svetog Save i na poziv UNESCO-a se priključuje globalnoj proslavi obeležavanja dvadesetogodišnjice Konvencije o kulturnoj raznolikosti. 

Projekat je sufinansiran od strane Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

PROČITAJTE I:

IKONOPIS DANAS: TRADICIJA U POKRETU

SVETLOST LOGOSA: SUSRET UMETNIKA SVETA

IKONA: OD ZANATA DO SAVREMENE UMETNOSTI