Ljudi
ljudi/17.03.2019.

Kosovo kojeg nema - 15 godina kasnije

ljudi
  • Gordana Tadić
Autor fotografije:
Kaleidoskop media /Izvor: KoSSev  Foto: Gordana Tadić


Danas se navršava petnaest godina od 17. Marta 2004. godine – najvećeg etničkog nasilja koje se dogodilo na Kosovu i Metohiji od ulaska međunarodnih vojnih i civilnih snaga, juna 1999. Oko 286 srpskih kuća, preko 35 crkava, manastira i grobalja uništeno je i zapaljeno i više od 4.000 Srba sa juga KiM-a je proterano u trodnevnom nasilju ekstremnih Albanaca koji su napali Srbe širom KiM-a. Ubijeno je osmoro Srba i 11 Albanaca – koji su stradali u obračunu sa američkim i francuskim KFOR-om koji je pokušavao da zaustavi nasilje. Međunarodni tužioci i sudije na Kosovu procesuirali su sedam slučajeva uništavanja crkava i 67 osoba osudili na zatvorske kazne od 21 meseca do 16 godina. Ipak, do danas nisu otkriveni nalogodavci za ovo, kako su međunarodni krugovi u više navrata ocenili – organizovano nasilje. 

Obeležavanje sećanja na ovo nasilje nizom aktivnosti organizuje se u Kosovskoj Mitrovici, Gračanici i Beogradu.

U Kosovskoj Mitrovici nastradalim Mitrovčanima biće služen parastos kod spomenika Beli anđeo, u blizini glavnog mosta na Ibru, simbolično u 12:44 časova.

Parastos žrtvama martovskog nasilja biće služen i u manastiru Gračanica u 11 časova, a nakon toga polagaće se cveće ispred umetničke instalacije „Missing“.

Zatim sledi otvaranje izložbe sa Likovne kolonije „Jesen u Prizrenu“ u galeriji Doma kuture u Gračanici dok u podne počinja akademija pod nazivom „Petnaest godina nezaborava!“ na kojoj će biti prikazan film „Stradanje“ autora Ranka Đinovićа.

Godišnjica martovskog nasilja obeležiće se i u Beogradu, u spomen sobi „Kosmetske žrtve“, koje organizuje Udruženje porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji, takođe, u 12:44 časova.

18 časova u parohijskom domu hrama Svetog Save (na Vračaru) biće otvorena izložba „Da se ne zaboravi, sećanje na pogrom nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji“, u organizaciji Akademije SPC za umetnost i konservaciju, dok je za 19 časova u Narodnom pozorištu najavljena komemorativna akademija povodom Dana sećanja na 17. mart. 

Ovim okupljanjima prisustvovaće predstavnici Kancelarije za Kosovo i Metohiju – pomoćnik direktora kancelarije, Dejan Pavićević i zamenik direktora Dušan Kozarev u Gračanici i Kosovskoj Mitrovici, a direktor, Marko Đurić u Beogradu. 

Povod za nasilje davljenje trojice albanskih dečaka; UNMIK naknadno demantovao

Povod za najveće etničko čisćenje Srba i nealbanskog stanovništva na Kosovu i Metohiji od 1999. godine bilo je davljenje trojice albanskih dečaka, 16. marta 2004, iz sela Čabra koje se graniči sa srpskim selom Zupče kod Zubinog Potoka. U kosovskim medijima optuženi su Srbi da su nesrećnu decu navodno pojurili sa psima u reku.

Portparol UNMIK policije, Derek Čepel (Dareck Chappel) je kasnije demantovao da su albanski dečaci nastradali bežeći od Srba. Ipak, to nije pomoglo da se napad ekstremnih Albanaca zaustavi u Mitrovici.

Tada se kao posebno pitanje otvorila uloga kosovskih medija, o čemu je OEBS u Beču izdao poseban izveštaj u kojem je kritikovao „očigledan spin“, „neodgovorno i senzacionalno“ izveštavanje elektronskih medija na albanskom.

„Takođe, treba napomenuti da su mediji, posebno elektronski, pokazali neprihvatljiv nivo emocija, pristrasnosti, nebrige i pogrešno primenili ‘patriotski’ žar. Posebno izveštavanje u veče 16. marta od strane tri glavna kosovska televizijska kanala zaslužuje najjaču moguću kritiku,“ navodi se u OEBS-ovom izveštaju.

Nemiri na mostu

Više hiljada ekstremnih Albanaca narednog dana – 17. marta, krenulo je iz Južne Mitrovice ka glavnom mostu i tadašnjoj zoni poverenja, najpre paleći vozila međunarodne zajednice i rušeći pokretnu ogradu UNMIK-a, da bi potom prešli u severni deo grada i sukobili se sa Srbima koji su se brzo okupili sa severne strane mosta i potisnuli ih ka jugu.

U tadašnjim međunarodnim internim izveštajima, navedeno je da su se u delu oko zgrade opštine, mosta i parka, u Južnoj Mitrovici mogli videti građani sa automatskim oružjem, uperenim ka severnom delu grada, na koji se pucalo u više navrata, a fotografisana su i ambulantna kola koja su prevozila kamenice i oružje, doturajući ih demonstrantima oko glavnog mosta.

Mitrovica: Najmanje sedam osoba poginulo, preko 200 ranjeno

U ovim sukobima u Kosovskoj Mitrovici, ubijeno je dvoje Srba – stariji Borivoje Spasojević i majka dvoje maloletne dece – Jana Tučev. Spasojević je ubijen kao prolaznik na ulici, a Tučev dok je otvarala terasu svog stana.

Bolnički izvori u Južnoj Mitrovici potvrdili su da je u sukobima povređeno 84 Albanaca, dok je bolničko osoblje na srpskoj strani navelo da je povređeno 22-oje Srba, od kojih pet teško, te da su dve srpske žrtve ubijene snajperskim hicima.

U tadašnjem sukobu na mostu, povređeno je i 11 francuskih pripadnika KFOR-a koji su pokušavali da zaustave nasilje.

Kasnije je potvrđeno da je u ovom nasilju najmanje sedam osoba poginulo, dok je preko 200 ranjeno. AP je tada javio da je poginulio četvoro Albanca i troje Srba.

Eskalacija nasilja
 
Nasilje je posebno eskaliralo u Svinjaru, Čaglavici, Lipljanu, Kosovom Polju, Obiliću, Prizrenu, Gnjilanu, i Peći. Obilić i Svinjare su tada potpuno očišćeni od srpskog stanovništva. Spaljene su kuće u Kosovom Polju, kao i kuće u jednom od tadašnjih najznačajnijih povratničkih sela – u Belom Polju. U Gnjilanu su srpske kuće spaljene takođe. Zapaljene su škole i pošte. U Obiliću je napadnuta i zapaljena škola u trenutku kada je oko tridesetak đaka imalo časove. 

Nasilje imalo „stepen organizovanosti“; „spreman plan za nasilje“, „orkestrirano i organizovano“

Neposredno nakon martovskog pogroma – za srpsku stranu, odnosno martovskih nemira – za kosovsku i međunarodnu, otvorilo se upravo pitanje da li je nasilje bilo unapred pripremljeno i organizovano.

Portparol UNMIK policije, Derek Čepel, ocenio je da je nasilje imalo „stepen organizovanosti“.

I tadašnji šef UNMIK-a, Hari Holkeri, rekao je prilikom posete Obiliću, koje je stradalo u ovom nasilju – da su albanski ekstremisti imali „spreman plan za nasilje“.

Tadašnji Generalni sekretar NATO-a, Jap de Hop Shefer, opisao je 17. Mart kao „neprihvatljivo nasilje“, „orkestrirano i organizovano od strane ekstremne frakcije u albanskoj zajednici“.

U svom izveštaju Savetu bezbednosti UN, tadašnji generalni sekretar Kofi Anan izvestio je: „Napad koji su predvodili albanski ekstremisti protiv kosovskih Srba, Roma i Aškalija je organizovana, široko rasprostranjena i ciljana kampanja.“

I više drugih evropskih zvaničnika je imalo slične izjave da je akcija bila unapred pripremljena.

Martovsko nasilje okvalifikovano kao etničko čišćenje 

Admiral NATO snaga, Gregori Džons, pažljivo biranim rečima opisao je tada eskalaciju trodnevnog nasilja – „Ova vrsta aktivnosti zapravo je skoro jednaka etničkom čišćenju i ne može da se nastavi.“


Nemački mediji: Nasilje planirano

U nemačkim medijima su se neposredno nakon nasilja pojavili i izveštaji o tome da je nemačka obaveštajna služba, BND, nekoliko meseci ranije, presrela telefonske razgovore Samedina Džezairija, poznatog i pod ratnim nadimkom „Komandant Hodža“, jednog od najkontroverznijih bivših boraca OVK, saznavši da se nasilje planiralo.


Kosovski mediji: Iza nasilja grupa proistekla iz OVK-a; kriminalna grupa formirana 2001. za nju znala „velika imena“

U kosovskim medijima su se tokom prošle godine u više navrata pojavili natpisi da iza 17. Marta stoji organizovana grupa „proistekla iz OVK-a“, odnosno da je navodno krajem 2001. godine na Kosovu formirana kriminalna grupa za čije su formiranje i aktivnosti znala „velika imena“, a čija je misija bila i da navodno organizuje martovsko nasilje, dok je podršku za to imala od „svih ratnih stranaka“, tajne službe i „velikih porodica“. Za uspešnu „misiju“ obećana im je amnestija, ali je ista grupa navodno i „uništena“ krajem 2004. Ipak, ovi navodi nisu zvanično potvrđeni.

Albanci se „osećali duboko marginalizovani i frustrirani“; posle dva dana nemira „svaka srpska, romska, ili aškalijska kuća bila je spaljena u većini onih zajednica pogođenih nasiljem, ali su susedne kuće etničkih Albanaca ostale netaknute“

Ubrzo nakon 17. marta, međutim, otvorilo se i pitanje „frustracije Albanaca“ usled „nerešenog statusa Kosova“.

Human Rights Watch je u svom izveštaju iz tog perioda naveo da su se mladi Albanci „osećali duboko marginalizovani i frustrirani usled nedostatka mogućnosti i stagnacije ekonomije Kosova“.

„Spontani i organizovani elementi koji stoje iza nasilja delovali su sa zajedničkim ciljem: da se oslobode preostalih etničkih Srba i drugih manjinskih zajednica na Kosovu. Nakon što je nasilje buknulo, raširilo se Kosovom sa skoro kliničkom preciznošću: posle dva dana nemira, svaka srpska, romska, ili aškalijska kuća bila je spaljena u većini onih zajednica pogođenih nasiljem, ali su susedne kuće etničkih Albanaca ostale netaknute,“ zaključuju se u ovom izveštaju.

Promena: „Standardi pre statusa“ u „Standardi i status“

Bio je to jedini događaj o kojem su zapadni mejnstrim mediji tada izveštavali kao o događaju u kojem su Srbi bili žrtve, ali je on i ubrzao proces jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova koje će uslediti četiri godine kasnije. Upravo je opisana „frustracija Albanaca“ poslužila da se dotadašnja politika za Kosovo „standardi pre statusa“ zameni novom – „standardi i status.

POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box
reklama box
reklama box
reklama box