Identitet u amanet
identitet u amanet/25.10.2020.

Sava Janjić: Albanizacija baštine na KiM

identitet-u-amanet
  • Manastir Visoki Dečani
Autor fotografije:
Piše: Gordana Tadić / Foto: Luka Novaković



„Na Kosovu postoji kolektivna svest svih naroda o očuvanju kulturne baštine i spomenika, a politika pokušava da podeli tu baštinu po nacionalnosti, na srpsko i albansko“, poruka je debate „Kosovo – Nasleđe sećanja“ sa upravo završenog festivala Mirëdita – Dobar dan iz Beograda. Sa debate je upućena i poruka da neće biti problema ako se kaže da su neki objekti samo srpski ili samo albanski, ali do to treba biti polazna osnova za razgovor i diskusiju o kulturnom nasleđu.

Aktuelni događaj Mirëdita – Dobar dan potvrdio je važnost odbrane temeljnog uporišta da je zaštita kulturnog nasleđa na KiM jedna od najvažnijih karika srpskog identiteta, tradicije i istorijskog pamćenja. Aktuelnim temama naš magazin se bavi u serijalu “Identitet u amanet – Čuvari rodoslovlja”.

Manastir Visoki Dečani

A povodom otvaranja teme "kosovske kulturne baštine" na festivalu Mirdita u Beogradu i niza reakcija koje je ovaj događaj izazvao, iguman manastira Visoki Dečani otac Sava Janjić je poručio da je u toku pokušaj revidiranja istorije dok se istovremeno ne poštuju sopstveni zakoni. Otac Sava kaže da takav događaj ne služi pomirenju, već naprotiv stvara još dublje podele.

- Smatram za potrebno da pomenem osnovne principe kojih se već godinama držimo, na osnovu kojih je delegacija SPC učestvovala u Ahtisarijevom dijalogu 2008. godine i iz kog su proistekli neki od postojećih zakona na KiM. Nemam nameru da obeshrabrujem kulturnu saradnju izmedju kosovskih Albanaca i Srba, ona je važna i potrebna, ali bih želeo da naglasim da je pored lepih izjava u Beogradu, važno da se pokaže poštovanje srpske kulture i baštine Srba na KiM, a do sada se praktično nijedna organizacija kosovskih Albanaca nije ogradila od sistematske diskriminacije prema baštini SPC i srpskog naroda koja se godinama sprovodi na očigled svih na Kosovu, posebno preko pojedinih medija na albanskom jeziku. Jedino ko zvanično reaguje su međunarodne institucije i ambasadori zemalja Kvinte, poručuje Sava Janjić. 

Manastir Visoki Dečani

Iako je debata „Kosovo – Nasleđe sećanja“ na festivalu Mirdita trebala da dovede do boljeg razumevanja teme kulturnog nasleđa, utisak je da je ona površno dotakla samo pojedine tačke gledanja na stvari. Pitanje nasleđa je duboka i slojevita tema, kulturna baština je duboko utkana u identitet jednog naroda i ne može se svojatati površnim pristupom kao što je to učinjeno na pomenutoj debati sa koje su poslate poruke opšteg karaktera.

- To bi trebalo da bude zajednička baština i svi treba da imaju pristup njoj, rekao je na debati Durim Abdulahu sa Filozofskog fakulteta u Prištini.

Na pitanje "da li su svesni da se u Srbiji gleda na to da su crkve i manastiri na Kosovu baština Srpske pravoslavne crkve i da to ne pripada Kosovu", Korab Krasnići iz foruma ZFD sa Kosova je rekao da su interpretacije različite i da one otvaraju put razgovora.

- Sve dok postoje dva suprotna narativa tesko je da pronađemo sredinu. Prvi korak treba da bude da naša društva započnu dijalog, da budu fokusirani na istraživanja a ne na političke podele“, kazao je Krasnići.

Otac Sava Janjić kaže da su pokušaji da se baština SPC negira kao srpska i proglasi za kosovsku, direktna posledica strategije albanizacije celokupne baštine na KIM, što je protivno Ahtisatijevim principima, EU i američkim standardima, koji poštuju kulturne i verske posebnosti različitih etničkih zajednica na svojim teritorijama. 

- Pripadnost kulturnih i verskih objekata različitih zajednica u demokratskim sekularnim zemljama i njihovo imovinsko vlasništvo niko ne sme da dovede u pitanje i prava zajednica su zaštićena zakonski ili čak posebnim statusom u nekim zemljama (Italija, Grčka), navodi Sava Janjić.

Manastir Visoki Dečani

On dodaje da otvaranje ove teme na način kako se to radi na festivalu Mirdita u Beogradu suštinski nanosi štetu međunacionalnim i međuverskim odnosima na KiM i, nažalost, ne doprinosi pomirenju jer su sami kosovski Srbi i predstavnici SPC, koja na ovom prostoru poseduje vrednu baštinu, isključeni iz dijaloga, kao da na KiM žive samo Albanci, a da Srbi žive samo u centralnoj Srbiji. 

Iako se na ovom skupu navodno kritikuje politizacija baštine, promocijom ideje “kosovske baštine”, stvara se još veća podela i promoviše novi politički koncept baštine, koji suštinski relativizuje njen identitet i istoriju, koja je obimno dokumentovana u istorijskom i arhivskom materijalu od srednjeg veka naovamo. Zato može da se govori isključivo o "baštini na Kosovu", jer postoje srpska, albanska, osmanska (turska) i druge baštine, kao i tradicije različitih zajednica koji žive na prostoru KiM, koje treba da budu poštovane od strane svih građana i celog društva kao opšte kulturno nasleđe. 

Profestor dr Darko Tanasković, bivši zastupnik Srbije pri UNESKU za naš magazin kaže da privremene institucije vlasti u Prištini imaju strategijski plan opštega karaktera, čiji je cilj potvrđivanje države Kosovo kao subjekta u međunarodnoj zajednici sa svim onim atributima koje jedna država treba da ima. U tom smislu smatraju veoma značajnim, da kako oni kažu, osvoje međunarodne institucije, da uđu u njih, pogotovo one iz sistema UN gde im je iz razumljivih razloga najzanimljiviji i najznačajniji UNESKO, kao jedina specijalizovana agencija UN za obrazovanje, nauku i kulturu. 

Gračanica

Kao segment tog nastojanja oni se posvećuju i kulturnom nasleđu na Kosovu i Metohiji, ali za sada, koliko ja bar znam bez dovoljno jasne koncepcije kojom bi mogli da popločaju taj svoj put u međunarodne organizacije u međunarodnoj zajednici, kaže dr Tanasković.

On navodi da Albancima smeta beleg srpskog viševekovnog prisustva na KiM kroz spomenike i, naročito sakralna zdanja. U odnosu na to oni imaju dvostruki prilaz: u prvom trenutku su smatrali da bi koristeći se situacijom koja je bila potpuno vanpravna i nesređena deo tog kulturnog nasleđa mogli fizički uništiti. 

- Znamo kako su prošle mnoge naše crkve, poneki manastir, groblja. Groblja su i danas najstrašnija sa stanovišta nekog ljudskog odnosa prema dostojanstvu pokojnika. Međutim, sasvim je jasno da oni ne mogu učiniti da ne postoji srpsko kulturno nasleđe, koje je od univerzalnog značaja, čiji je deo čak i na listi kulturnog nasleđa u opasnosti UNESKA. Tu primenjuju drugu taktiku u okviru iste strategije, a to je da sistematski pokušavaju da dokažu da je ovo kulturno nasleđe u suštini albansko, kaže Tanasković.

Profesor objašnjava zašto Albanci nastoje da srpsku kulturnu baštinu na KiM proglase za kosovsku, odnosno svoju. 

- U Prištini smatraju da će ukoliko uspeju recimo da uđu u UNESKO, a pogovoto ukoliko bi bili šire priznati, da ne kažem čak priznati i od Srbije, da bi onda to kulturno nasleđe postalo u teritorijalnom i administrativnom smislu kosovsko kulturno nasleđe, jer bi kao država Kosovo imalo praktično ingerencije nad tim kulturnim nasleđem. U UNESKU se kulturna baština čovečanstva klasifikuje prema teritorijalnoj pripadnosti država, i u tom slučaju ukoliko bi, ne daj bože, Kosovo kao država bilo primljeno u UNESKO celokupno kulturno nasleđe na teritoriji Kosova bi u administrativnom smislu pripadalo tzv. državi Kosovo. To bi oni svakako želeli da ostvare, jer bi im onda bilo omogućeno da raspolažu tim kulturnim nasleđem prema nekim svojim planovima. Drugi vid svojatanja je dugoročniji i ambiciozniji, ali rekao bih čak i manje realističan od ovog prvog, a to je da spomenike kulture koji ne mogu pripadati kosovskim Albancima, a koji su pravoslavni, srpski, što se zna, proglase zapravo sopstvenim kulturnim nasleđem, objašnjava dr Darko Tanasković.

Bogorodica Ljeviška, Prizren

On ističe da Albanci deluju u pravcu da navodno postoji neki neutvrdljivi kontinuitet između onoga što je prethodilo nastanku ovoga sloja naših najznačajnijih sakralnih zdanja i kulturnih i duhovnih spomenika, čime žele da uspostave jedan nepostojeći, veštački kontinuitet između nečega što je navodno prethodilo i bilo albansko, a na čijim su ruševinama izgrađene naše crkve i manastiri.

Dr Tanasković zaključuje da tu ima nekoliko smerova delovanja, a sve u krajnjoj liniji treba da dovede do uspostavljanja jednoga nepostojećeg, sintetičkog, veštačkog i od istorije neoverenog kulturnog identiteta tzv. države Kosovo.

Otac Sava Janjić iz Visokih Dečana poručuje da “put napred treba tražiti u mirnom sapostoanju različitih duhovnih i kulturnih tradicija, očuvanju njihove baštine, toleranciji prema različitosti, poštovanju zakona i sudskih odluka”.

- A upravo o tome se ne govori, posebno ne na Kosovu, gde se i dalje u svakodnevnom životu često toleriše diskriminacija na etničkoj osnovi, protivno zakonima koji formalno garantuju jednakost kultura, jezika, pisma i drugih nacionalnih obeležja. Sekularno građansko društvo nigde u savremenim demokratijama ne negira kulturnu, versku i istorijsku posebnost različkitih zajednica. Upravo je pod vidom nedemokratskog "sekularizma" u vreme komunizma negiran identitet i verske slobode čitavim narodima i zajednicama. Albanija je bila jedan od najradikalnijih primera, gde su svi verski objekti zatvoreni ili pretvoreni u muzeje, a celokupna baština je bila eksproprijacijom pretvorena u državnu baštinu Albanije. Povratak na takve modele je nedemokratski i neevropski, kaže Janjić.

Velika Hoča

On ističe da SPC ostaje na čvrstoj poziciji da pitanje dugoročnog očuvanja srpske baštine, posebno svetinja SPC na KiM treba rešavati u pravcu dodatnih elemenata institucionalne zaštite naše baštine, koju sve češće ugrožavaju same kosovske institucije, ignorisanjem zakona i sudskih odluka.

- Nakon dvadeset posleratnih godina uništavanja svetinja SPC i kontinuiranog diskriminatorskog odnosa, koji nije zaustavljen ni zakonima proisteklim iz Ahtisarijevog plana, neophodni su i novi, specijalni modeli zaštite uz međunarodne garancije, koji treba da baštinu zaštite i od budućih zloupotreba lokalnih institucija i moćnika. Stoga, pitanje srpske pravoslavne baštine na KiM treba da bude zvanično otvoreno na briselskom dijalogu (nezavisno od političkog toka pregovora), uz obavezno učešće predstavnika SPC, naročito sa ovog prostora, gde imamo neposredno iskustvo u ovim problemima, kaže iguman Visokih Dečana.

On zaključuje da kulturna i duhovna baština, bez obzira na svoju različitost, ukolliko se prema njoj svi građani odnose sa tolerancijom i poštovanjem, ne deli ljude, već ih povezuje poštujući njihovu posebnost.

- Srpski pravoslavni verski objekti su bili i ostaće otvoreni za sve ljude dobre volje, kao što je to bilo vekovima, ali se nadamo da će i drugi na KIM poštovati naš identitet i tradiciju. Važno je imati u vidu da se demokratski kvalitet bilo kog društva meri posebno u stepenu poštovanja prema različitim zajednicama, kulturnim i verskim tradicijama. To je važna tekovina razvoja savremene demokratije u svetu, poručuje otac Sava Janjić.


Kaleidoskop media donosi seriju tekstova i intervjua kako bi sagledali na čemu može da se bazira odbrana temeljnog uporišta da je zaštita kulturnog nasleđa na KiM jedna od najvažnijih karika srpskog identiteta, tradicije i istorijskog pamćenja.

Za naš magazin u filmu koji sledi govore istoričarka dr Aleksandra Novakov, bivši zastupnik Srbije pri UNESKU dr Darko Tanasković i novinar i književnik mr Živojin Rakoćević. 


Kulturni centar Kaleidoskop i magazin Kaleidoskop media u 2020. godini predstavljaju projekat “Identitet u amanet - Čuvari rodoslovlja”.

Svi emitovani tekstovi i video prilozi su deo projekta sa ciljem očuvanja kulturne baštine Srbije.

Projekat je podržan i sufinansiran od Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.


Autor projekta: Gordana Tadić

Novinarke: Milica Piletić, Biljana Đogić, Dragana Nikoletić

Foto: Luka Novaković

Snimatelji: Relja Pekić Carić, Edin Alija

Montaža: Zorica Blagojev


POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.