Identitet u amanet
identitet u amanet/25.10.2019.

Neprimereno do Miroslavljevog jevanđelja

identitet-u-amanet
  • Wikimedia
Autor fotografije:
Kaleidoskop media / Izvor: NIN / N1 / Foto: Wikimedia



Redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, Nenad Makuljević, govoreći o razmeni sedam Rerihovih slika za nedostajuću stranicu Mirosavljevog jevanđelja, kaže da javnost nije upoznata da li je pokrenuta predviđena zakonska procedura, te da je krajnje nejasno na osnovu čega slike čuvenog umetnika mogu da se otuđe iz Narodnog muzeja.

Pirlikom posete premijera Rusije Dmitrija Medvedeva Beogradu, potpisano je više bilateralnih sporazuma između Rusije i Srbije. Jedan od njih je posvećen kulturnim dobrima, a u pitanju je razmena nedostajuće 166. stranice Miroslavljevog jevanđelja iz Ruske nacionalne biblioteke u Sankt Peterburgu za sedam slika Nikolaja Reriha iz beogradskog Narodnog muzeja.

Nikolaj Konstantinovič Rerih, uticajni umetnik, emigrirao je posle Oktobarske revolucije, a bitne periode emigrantskog života proveo je u SAD, kao i u Indiji gde je i umro. Bio je povezan sa ruskom emigrantskom zajednicom i Kraljevinom Jugoslavijom. Kalmičkom budistilkom hramu poslao je kip Bude, a Narodnom muzeju, kako navodi Vreme, poslao je na poklon šest svojih slika 1932. godine.

Muzej je za ove slike spremio specijalnu sobu. U istom peridou Rerih je poklonio Muzeju savremene umetnosti dvadeset četiri svoja rada, uglavnom nacrta, planova i skica za pozorište.

Iskazivanje poštovanja Nikolaju Rerihu potvrđeno je 1932, kada ga je kralj Aleksandar Karađorđević odlikovao Ordenom Svetog Save prvog reda.

Poklanjanje Rerihovih slika iz Narodnog muzeja u zamenu za jednu stranicu Miroslavljevog jevanđelja neprihvatljivo je iz više razloga - etičkih, istorijsko-kulturnih i ekonomskih, piše u autorskom tekstu za NIN profesor Makuljević.

"Ove slike predstavljaju lični dar umetnika, zbog čega je krajnje neuobičajeno i najblaže rečeno neprimereno da se iz muzejske kolekcije odstranjuju darovana dela. Rerihove slike su od neprocenive kulturno-istorijske važnosti. One imaju svetski značaj, a tesno su povezane i sa jugoslovenskom i srpskom kulturom između dva svetska rata. Ovim činom razmere, Srbija se lišila ne samo finansijski potpuno nedostupnih umetnina, već i dela sopstvene istorije i kulture. Svi veliki svetski muzeji trude se da pruže što reprezentativniju globalnu sliku umetničkog nasleđa, što bi trebalo da bude i cilj Narodnog muzeja, koji nije posvećen isključivo srpskom nasleđu. Pri tome, izuzetna novčana vrednost Rerihovih slika nije možda najvažnija, ali ni nju ne treba zanemariti", piše Makuljević.

On dodaje da je od posebne važnosti pitanje zakonitosti čitavog postupka. Javnost nije upoznata da li su pokrenute zakonske procedure, kao ni sa zvaničnim obrazloženjem odluke o razmeni, te ostaje nejasno na osnovu čega mogu da se otuđe Rerihove slike iz Narodnog muzeja.

"Razmena sedam Rerihovih slika za nedostajuću stranicu Miroslavljevog jevanđelja ne predstavlja čin bratske saradnje Rusije i Srbije. Ovo je mnogo više izraz samovolje vrha države, koja se iz svojih političkih interesa opredelila da napravi i sprovede krajnje nekorektan dogovor i trajno doprinese osiromašenju kultrunog bogatstva Srbije. Prijateljski i pravedni čin ruske države bio bi da se pokidani list vrati u manastri Hilandar, gde ga je iz Miroslavljevog jevanđelja uzeo Profirije Uspenski", napisao je Makuljević za NIN.


PROČITAJTE I:

DAĆU TI NEŠTO MOJE ZA NEŠTO TAKOĐE MOJE


POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box
reklama box
reklama box