Identitet u amanet
identitet u amanet/13.11.2018.

Kulturno nasleđe kroz svadbene običaje

identitet-u-amanet
  • Miloš Stošić
  • Miloš Stošić
  • Miloš Stošić
  • Miloš Stošić
  • Miloš Stošić
  • Miloš Stošić
  • Miloš Stošić
  • Slobodan Manigodić
  • Slobodan Manigodić
  • Slobodan Manigodić
  • Aleksandrija Ajduković
  • Aleksandrija Ajduković
  • Aleksandrija Ajduković
  • Aleksandrija Ajduković
  • Aleksandrija Ajduković
  • Aleksandrija Ajduković
  • Aleksandrija Ajduković
  • Aleksandrija Ajduković
  • Aleksandrija Ajduković
  • Aleksandrija Ajduković
  • Aleksandrija Ajduković
  • Aleksandrija Ajduković
  • Identitet u amanet
  • Goran Jovanović
Autor fotografije:
Piše: Dunja Ćirić


Za Srbiju je vezano mnogo tradicionalnih običaja, kulturoloških elemenata koji čine jedan deo identiteta srpskog naroda. Ovogodišnji projekat Kulturnog centra Kaleidoskop i magazina Kaleidoskop media, “Identitet u amanet”, ima za cilj da istraži i pomogne u očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije i njenog naroda.

Kako je nematerijalno kulturno nasleđe široko polje, morali smo se obreznuti na jedan segment. Običajne prakse se vezuju za određeni događaj u životu čoveka i nikada ne postoje samostalno, već su u korelaciji sa mnogim drugim elementima živog nasleđa. Zato smo odlučili da ove godine istražimo običajne prakse vezane za jedan izuzetno radosan događaj – svadbe.  

Srbija je geografski podeljena na nekoliko okruga i podokruga, i stoga smo se u toku istraživanja na terenu, a kasnije i analitičkim tekstovima bavili običajima u mestima koja se nalaze u sledećim regionima: Zapadna Srbija, Istočna Srbija, Vojvodina, Kosovo i Beogradski okrug.

„Identitet u amanet“, u svojoj prvoj fazi - svadbenim običajima, je medijski projekat Kulturnog centra Kaleidoskop koji se bavi socijalnom i simboličkom funkcijom običaja vezanih za životni ciklus, kao i njihovim značajem u prenošenju nematerijalnog kulturnog nasleđa.

Svadbene običaje tretiramo kroz četiri žanra: reportaže, istraživačke tekstove, video zapise koji su u službi svečanih događaja i recepte za pripremanje obredne hrane.

Novinarski tim magazina Kaleidoskop media je tokom godine posetio svadbe u raznim delovima Srbije i razgovarao sa stručnjacima etnolozima koji su razjasnili dileme vezane za svadbene običaje koji se tradicionalno pojavljuju na teritoriji Srbije i njihova slojevita značenja koje svaka komponenta nosi u sebi.

Svadba ili venčanje predstavlja značajan događaj u životima ljudi, bilo u ruralnim ili urbanim krajevima. U različitim krajevima naše zemlje običaji se razlikuju, ali se osnova nikad ne menja, a glavni akteri oko kojih se događaj odvija ostaju isti: mlada i mladoženja. Za ovih dvoje u našem bogatom jeziku možemo naći mnogo sinonima. Neki od sinonima za mladu su: (meni najdraži – prim. aut.) – nevesta i jedan manje drag – snaha. Dok za mladoženju možemo reći i verenik, muž, suprug.

Reč svadba potiče iz starocrkvenoslovenskog jezika i znači „rođak“, što nam govori o značenju ovog čina, stupanje i stvaranje srodničkih odnosa. Za naš narod pravoslavna vera i Crkva već vekovima imaju velikog značaja. Brak u očima Crkve predstavlja Svetu tajnu, a supružnici postaju više od srodnika, viši stupanj srodstva i od prvog kolena - jedno telo. Porodice mladenaca ulaze u srodnički odnos, time dobivši i značajnu ulogu u samom činu venčanja, a otud i razni običaji vezani za ove srodničke veze.

Danas, u moderno doba, napravljena je velika razlika između običajne prakse u gradovima i u selima. Tradicionalni običaji i praksa koji su sastavni deo seoske sredine, vremenom su postajali sve manje prisutni u gradu. Na selu i u prigradskim naseljima više se poklanja pažnje tradicionalnim svadbenim običajima, čiji je osnovni cilj da pomoću religijske i magijske prakse stvore uspešan brak, dok je akcenat proslave venčanja u gradu više stavljen na društvene i sociološke odnose i na proslavu budućeg zajedničkog života mladenaca.

Kako je moderno doba prirodno dovelo do drugačijeg načina razmišljanja i života, neki od običaja morali su pronaći svoje mesto u muzejima i knjigama i ustupiti mesto drugačijem načinu života. Svakako ono što svadba ili venčanje podrazumeva ostalo je isto, a to je stupanje muškarca i žene u brak. Isto tako akteri i događaji usko vezani za venčanje ostali su isti, dobivši u današnje vreme novo ruho i manjak davnašnjih “strogih” pravila i rituala.

Kako bi kategorizovali i obuhvatili sve, manje ili više slične običaje i tradicije različitih krajeva, navešćemo zajedničke elemente svadbi u svim krajevima u prošlosti.

Učesnici na venčanjima su skoro uvek isti:

Mlada i mladoženja - muškarac i žena koji stupaju u brak.

Kum – kum je od davnina imao značajno mesto u životima ljudi. Ima funkciju duhovnog posredovanja između ljudi i zbog toga se kumu daje posebna važnost i smatra se delom porodice. U srpskoj kulturi kum zauzima naročito mesto i venčanje se bez kuma ne može obaviti.

Stari svat – često se naziva i pobratimom. Svat uglavnom biva mladoženjin ujak. Kada mladoženjina majka nema rođenog brata, izbor starog svata pada na nekog od rođaka ili bliskog prijatelja i ovom ulogom se daje na vrednosti odnosu sa njim. Njegova funkcija u svatovima je da bude drugi svedok pored kuma na crkvenom venčanju.

Dever – mladoženjin brat. Dever je nevestin pratilac na dan venčanja i ima ulogu da preda mladu pred oltarom. Dever je mladina osoba od poverenja, a ima i zaštitničku ulogu prema nevesti.

Svekar i svekrva – mladoženjeni roditelji.

Tašta i tast – mladini roditelji.

Svakako tu su svatovi sa mladoženjene strane i svadbari sa mladine strane.

Takođe, za pojam venčanja vezano je nekoliko događaja koji se sreću u svim krajevima. Prosidba je događaj u kojem mladoženjeni roditelji sa mladoženjom traže ruku devojke. Muškarac i devojka od tada postaju verenik i nevesta, a za devojčin status se kaže da je prstenovana ruka, dok se muškarac smatra zauzetim i tretira kao oženjen.

Za sam čin svadbe vezuje se čitav niz radnji, pa se za mladu u svim krajevima sreću: odlazak po mladu, kupovina mlade, prenošenje mlade preko praga od strane mladoženje. Postoje običaji koji se odnose na sve svatove kao što su: kićenje svatova, razne vrste darivanja, pucanje u jabuku, tradicionalno svadbeno kolo.

U, ovom, naučnom pogledu na čin venčanja nešto se ne pominje – ljubav. Iako su brakovi u prošlosti često bili ugovoreni po staležom i materijalnom položaju porodica, ipak ne bi trebali zaboraviti ljubav. U ugovorenim brakovima vremenom je dolazilo do nežnih osećanja i ljubavi i međusobne naklonosti između muža i žene, ali to nije baš uvek bio slučaj. Ne treba da zaboravimo da običaji nisu uvek donosili dobro, pa je tako u istoriji ostalo mnogo nesretnih ljubavi koje su baš iz tog razloga tragično završavale, ali i onih koji su svojim buntom prebrodili prepreke običaja i “slučajnom, nepodobnom” velikom ljubavlju, zabeleženom i od strane pisaca tih vremena, pokazali koliko su društveni običaji i norme mali u odnosu na nju.

Kaleidoskop media vam donosi seriju tekstova i priloga podeljenih u geografske celine. Od sutra slede prilozi o svadbenim običajima u Zapadnoj Srbiji. Konkretno, naša ekipa je zabeležila svadbene običaje u Beloj Zemlji, pokraj Užica. Potom ćemo emitovati svadbene običje iz: Kasidola, pored Požarevca, Ripnja, pored Beograda, Sremske Mitrovice i sela Radeša, pokraj Prizrena, u Gori na Kosovu.

Projekat “Identitet u amanet” je podržan od Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

Za potrebe projekta magazin Kaleidoskop media je insertovao novu rubriku "Identitet u amanet", koja će se ubuduće baviti istraživanjem kulturne baštine u Srbiji.

Veliku zahvalnost dugujemo svim našim domaćinima i svadbarima koji su se odazvali da budu deo ovog projekta. Takođe, veliku zahvalnost dugujemo etnolozima Zagorki Nikitović i dr Aleksandru Pavloviću, direktorki Turističke organizacije Užice Danijeli Đorđević Arsić, Draganu Despotu Đorđeviću, organizatoru programa u Centru za kulturu "Veljko Dugošević" u Kučevu, Danijeli Filipović, rukovodiocu Centra za nematerijalno kulturno nasleđe pri Etnografskom muzeju, te zaposlenima u turističkim organizacijama, centrima za kulturu, Etnografskom muzeju u Beogradu i svim građanima koji su nam pomogli da dođemo do informacija o svadbama sa tradicionalnim obeležjima i koji su nam bili dobri domaćini na terenu u toku rada naše ekipe.

Pored integralnih celina iz pet regiona u Srbiji, koje su zaokružene u ovoj fazi, Kulturni centar Kaleidoskop i magazin Kaleidoskop media će nastaviti da se bave  istraživanjem svadbenih običaja u Srbiji. Otvorićemo istraživanja i u drugim sferama kuturnog nasleđa.

Počev od sutra čitaoci će detaljnije upoznati bogatstvo naše nematerijalne baštine, koja u savremeno vreme poprima neke nove oblike, ali i zadržava suštinu koja se prenosi sa kolena na koleno.

Kulturni centar Kaleidoskop i magazin Kaleidoskop media predstavljaju projekat “Identitet u amanet”!

Saradnici na projektu:

Glavna urednica:

Gordana Tadić

Novinari:

Dunja Ćirić

Dragana Nikoletić

Etnolozi:

Zagorka Nikitović

Aleksandar S. Pavlović

Foto tim:

Aleksandrija Ajduković

Miloš Stošić

Slobodan Manigodić

Goran Jovanović

Video tim:

Aleksandrija Ajduković

Vladimir Jović

Nikola Davidov

Darko Milošević

Montaža:

Marko Radibratović

Programer:

Damir Mutap


PROČITAJTE JOŠ NA KALEIDOSKOP MEDIA:

GLAMUR KRALJEVSKE SVADBE IZ 1922. GODINE
 
VENČANJA NOVOG DOBA - ALL ШИК&EXCLUSIVE


POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box
reklama box
reklama box