Identitet u amanet
identitet u amanet/13.11.2018.

Kulturno nasleđe kroz svadbene običaje

identitet-u-amanet
  • Miloš Stošić
  • Miloš Stošić
  • Miloš Stošić
  • Miloš Stošić
  • Miloš Stošić
  • Miloš Stošić
  • Miloš Stošić
  • Slobodan Manigodić
  • Slobodan Manigodić
  • Slobodan Manigodić
  • Aleksandrija Ajduković
  • Aleksandrija Ajduković
  • Aleksandrija Ajduković
  • Aleksandrija Ajduković
  • Aleksandrija Ajduković
  • Aleksandrija Ajduković
  • Aleksandrija Ajduković
  • Aleksandrija Ajduković
  • Aleksandrija Ajduković
  • Aleksandrija Ajduković
  • Aleksandrija Ajduković
  • Aleksandrija Ajduković
  • Identitet u amanet
  • Goran Jovanović
Autor fotografije:
Piše: Dunja Ćirić


Za Srbiju je vezano mnogo tradicionalnih običaja, kulturoloških elemenata koji čine jedan deo identiteta srpskog naroda. Ovogodišnji projekat Kulturnog centra Kaleidoskop i magazina Kaleidoskop media, “Identitet u amanet”, ima za cilj da istraži i pomogne u očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije i njenog naroda.

Kako je nematerijalno kulturno nasleđe široko polje, morali smo se obreznuti na jedan segment. Običajne prakse se vezuju za određeni događaj u životu čoveka i nikada ne postoje samostalno, već su u korelaciji sa mnogim drugim elementima živog nasleđa. Zato smo odlučili da ove godine istražimo običajne prakse vezane za jedan izuzetno radosan događaj – svadbe.  

Srbija je geografski podeljena na nekoliko okruga i podokruga, i stoga smo se u toku istraživanja na terenu, a kasnije i analitičkim tekstovima bavili običajima u mestima koja se nalaze u sledećim regionima: Zapadna Srbija, Istočna Srbija, Vojvodina, Kosovo i Beogradski okrug.

„Identitet u amanet“, u svojoj prvoj fazi - svadbenim običajima, je medijski projekat Kulturnog centra Kaleidoskop koji se bavi socijalnom i simboličkom funkcijom običaja vezanih za životni ciklus, kao i njihovim značajem u prenošenju nematerijalnog kulturnog nasleđa.

Svadbene običaje tretiramo kroz četiri žanra: reportaže, istraživačke tekstove, video zapise koji su u službi svečanih događaja i recepte za pripremanje obredne hrane.

Novinarski tim magazina Kaleidoskop media je tokom godine posetio svadbe u raznim delovima Srbije i razgovarao sa stručnjacima etnolozima koji su razjasnili dileme vezane za svadbene običaje koji se tradicionalno pojavljuju na teritoriji Srbije i njihova slojevita značenja koje svaka komponenta nosi u sebi.

Svadba ili venčanje predstavlja značajan događaj u životima ljudi, bilo u ruralnim ili urbanim krajevima. U različitim krajevima naše zemlje običaji se razlikuju, ali se osnova nikad ne menja, a glavni akteri oko kojih se događaj odvija ostaju isti: mlada i mladoženja. Za ovih dvoje u našem bogatom jeziku možemo naći mnogo sinonima. Neki od sinonima za mladu su: (meni najdraži – prim. aut.) – nevesta i jedan manje drag – snaha. Dok za mladoženju možemo reći i verenik, muž, suprug.

Reč svadba potiče iz starocrkvenoslovenskog jezika i znači „rođak“, što nam govori o značenju ovog čina, stupanje i stvaranje srodničkih odnosa. Za naš narod pravoslavna vera i Crkva već vekovima imaju velikog značaja. Brak u očima Crkve predstavlja Svetu tajnu, a supružnici postaju više od srodnika, viši stupanj srodstva i od prvog kolena - jedno telo. Porodice mladenaca ulaze u srodnički odnos, time dobivši i značajnu ulogu u samom činu venčanja, a otud i razni običaji vezani za ove srodničke veze.

Danas, u moderno doba, napravljena je velika razlika između običajne prakse u gradovima i u selima. Tradicionalni običaji i praksa koji su sastavni deo seoske sredine, vremenom su postajali sve manje prisutni u gradu. Na selu i u prigradskim naseljima više se poklanja pažnje tradicionalnim svadbenim običajima, čiji je osnovni cilj da pomoću religijske i magijske prakse stvore uspešan brak, dok je akcenat proslave venčanja u gradu više stavljen na društvene i sociološke odnose i na proslavu budućeg zajedničkog života mladenaca.

Kako je moderno doba prirodno dovelo do drugačijeg načina razmišljanja i života, neki od običaja morali su pronaći svoje mesto u muzejima i knjigama i ustupiti mesto drugačijem načinu života. Svakako ono što svadba ili venčanje podrazumeva ostalo je isto, a to je stupanje muškarca i žene u brak. Isto tako akteri i događaji usko vezani za venčanje ostali su isti, dobivši u današnje vreme novo ruho i manjak davnašnjih “strogih” pravila i rituala.

Kako bi kategorizovali i obuhvatili sve, manje ili više slične običaje i tradicije različitih krajeva, navešćemo zajedničke elemente svadbi u svim krajevima u prošlosti.

Učesnici na venčanjima su skoro uvek isti:

Mlada i mladoženja - muškarac i žena koji stupaju u brak.

Kum – kum je od davnina imao značajno mesto u životima ljudi. Ima funkciju duhovnog posredovanja između ljudi i zbog toga se kumu daje posebna važnost i smatra se delom porodice. U srpskoj kulturi kum zauzima naročito mesto i venčanje se bez kuma ne može obaviti.

Stari svat – često se naziva i pobratimom. Svat uglavnom biva mladoženjin ujak. Kada mladoženjina majka nema rođenog brata, izbor starog svata pada na nekog od rođaka ili bliskog prijatelja i ovom ulogom se daje na vrednosti odnosu sa njim. Njegova funkcija u svatovima je da bude drugi svedok pored kuma na crkvenom venčanju.

Dever – mladoženjin brat. Dever je nevestin pratilac na dan venčanja i ima ulogu da preda mladu pred oltarom. Dever je mladina osoba od poverenja, a ima i zaštitničku ulogu prema nevesti.

Svekar i svekrva – mladoženjeni roditelji.

Tašta i tast – mladini roditelji.

Svakako tu su svatovi sa mladoženjene strane i svadbari sa mladine strane.

Takođe, za pojam venčanja vezano je nekoliko događaja koji se sreću u svim krajevima. Prosidba je događaj u kojem mladoženjeni roditelji sa mladoženjom traže ruku devojke. Muškarac i devojka od tada postaju verenik i nevesta, a za devojčin status se kaže da je prstenovana ruka, dok se muškarac smatra zauzetim i tretira kao oženjen.

Za sam čin svadbe vezuje se čitav niz radnji, pa se za mladu u svim krajevima sreću: odlazak po mladu, kupovina mlade, prenošenje mlade preko praga od strane mladoženje. Postoje običaji koji se odnose na sve svatove kao što su: kićenje svatova, razne vrste darivanja, pucanje u jabuku, tradicionalno svadbeno kolo.

U, ovom, naučnom pogledu na čin venčanja nešto se ne pominje – ljubav. Iako su brakovi u prošlosti često bili ugovoreni po staležom i materijalnom položaju porodica, ipak ne bi trebali zaboraviti ljubav. U ugovorenim brakovima vremenom je dolazilo do nežnih osećanja i ljubavi i međusobne naklonosti između muža i žene, ali to nije baš uvek bio slučaj. Ne treba da zaboravimo da običaji nisu uvek donosili dobro, pa je tako u istoriji ostalo mnogo nesretnih ljubavi koje su baš iz tog razloga tragično završavale, ali i onih koji su svojim buntom prebrodili prepreke običaja i “slučajnom, nepodobnom” velikom ljubavlju, zabeleženom i od strane pisaca tih vremena, pokazali koliko su društveni običaji i norme mali u odnosu na nju.

Kaleidoskop media vam donosi seriju tekstova i priloga podeljenih u geografske celine. Od sutra slede prilozi o svadbenim običajima u Zapadnoj Srbiji. Konkretno, naša ekipa je zabeležila svadbene običaje u Beloj Zemlji, pokraj Užica. Potom ćemo emitovati svadbene običje iz: Kasidola, pored Požarevca, Ripnja, pored Beograda, Sremske Mitrovice i sela Radeša, pokraj Prizrena, u Gori na Kosovu.

Projekat “Identitet u amanet” je podržan od Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

Za potrebe projekta magazin Kaleidoskop media je insertovao novu rubriku "Identitet u amanet", koja će se ubuduće baviti istraživanjem kulturne baštine u Srbiji.

Veliku zahvalnost dugujemo svim našim domaćinima i svadbarima koji su se odazvali da budu deo ovog projekta. Takođe, veliku zahvalnost dugujemo etnolozima Zagorki Nikitović i dr Aleksandru Pavloviću, direktorki Turističke organizacije Užice Danijeli Đorđević Arsić, Draganu Despotu Đorđeviću, organizatoru programa u Centru za kulturu "Veljko Dugošević" u Kučevu, Danijeli Filipović, rukovodiocu Centra za nematerijalno kulturno nasleđe pri Etnografskom muzeju, te zaposlenima u turističkim organizacijama, centrima za kulturu, Etnografskom muzeju u Beogradu i svim građanima koji su nam pomogli da dođemo do informacija o svadbama sa tradicionalnim obeležjima i koji su nam bili dobri domaćini na terenu u toku rada naše ekipe.

Pored integralnih celina iz pet regiona u Srbiji, koje su zaokružene u ovoj fazi, Kulturni centar Kaleidoskop i magazin Kaleidoskop media će nastaviti da se bave  istraživanjem svadbenih običaja u Srbiji. Otvorićemo istraživanja i u drugim sferama kuturnog nasleđa.

Počev od sutra čitaoci će detaljnije upoznati bogatstvo naše nematerijalne baštine, koja u savremeno vreme poprima neke nove oblike, ali i zadržava suštinu koja se prenosi sa kolena na koleno.

Kulturni centar Kaleidoskop i magazin Kaleidoskop media predstavljaju projekat “Identitet u amanet”!

Saradnici na projektu:

Glavna urednica:

Gordana Tadić

Novinari:

Dunja Ćirić

Dragana Nikoletić

Etnolozi:

Zagorka Nikitović

Aleksandar S. Pavlović

Foto tim:

Aleksandrija Ajduković

Miloš Stošić

Slobodan Manigodić

Goran Jovanović

Video tim:

Aleksandrija Ajduković

Vladimir Jović

Nikola Davidov

Darko Milošević

Montaža:

Marko Radibratović

Programer:

Damir Mutap


PROČITAJTE JOŠ NA KALEIDOSKOP MEDIA:

GLAMUR KRALJEVSKE SVADBE IZ 1922. GODINE
 
VENČANJA NOVOG DOBA - ALL ШИК&EXCLUSIVE


POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box
reklama box
reklama box
reklama box
reklama box