Reportaža
reklama
reklama
reportaža/13.11.2017.

Venčanja novog doba - All шик & exclusive

reportaža
  • Privatna arhiva
  • Privatna arhiva
  • Privatna arhiva
  • Privatna arhiva
  • Privatna arhiva
  • Privatna arhiva
  • Privatna arhiva
  • Privatna arhiva
  • Privatna arhiva
  • Privatna arhiva
  • Privatna arhiva
  • Privatna arhiva
  • Privatna arhiva
  • Privatna arhiva
  • Privatna arhiva
  • Privatna arhiva
  • Privatna arhiva
  • Privatna arhiva
  • Privatna arhivPrivatna arhivaa
  • Privatna arhiva
  • Privatna arhiva
  • Privatna arhiva
  • Privatna arhiva
Autor fotografije:

Piše: Dragana Nikoletić

Savremeni brak između mladih supružnika po današnjim aršinima, u konkretnom slučaju – 26-ogodišnje Gabrijele Obradović Radovanović i tri godine strarijeg Nemanje Jankovića, otvara niz pitanja, što administrativne, što praktične prirode.

Dakle, od „običnog potpisa na papiru“, brak postaje stvar fenomenologije, a tako je vazda i bivalo, samo se nije dovoljno istraživalo.

Prvo, naš Zakon o porodici ne ostavlja mnogo prostora za kombinacije porodičnog imena ili odrednice za poreklo, kako definiše prezime. Birokratski skučen, zakon ti ne da da vrdneš od uzimanja drugog prezimena ili pridodavanja „tuđeg“ u slučaju mlade. Svako drugačije rešenje se, valjda, smatra sprdnjom, ili autor zakona nije mogao da ga predvidi i ukombinuje.

Ta moderna zajednica problematizuje i instituciju momačke i devojačke večeri. Šta to današnje cure još nisu videle što bi im još bilo ekskluzivno i za večito pamćenje? Isto važi i za mladiće, te se gubi potreba za različitim nadražajima. I polnim podelama u ritualima inicijacije.

Pojam „medenog meseca“ takođe je rastegljiv u ovom, ali i sličnim slučajevima. I podrazumeva aranžman za četiri osobe. Ne, nisu predviđeni kumovi, več detence iz prvog braka i svekrva ili majka, da bude od pomoći na putovanju, na šta se krste ljudi iz turističkih agencija. Navikli na romantičnije zahteve.

Takođe, konjički klub se ne smatra dostojnim mestom za obavljanje ceremonije venčanja. „Kako u štali da postaviš državno znamenje - zastavu i nacionalni grb“, tako razmišljaju opštinski činovnici, pa moraš da im objasniš da klub ima prostor predviđen i za ljudske skupove. I to ne one za klađenje.

I poslednja stavka, ali ne najmanje bitna: kako se ide u WC u venčanici sa krinolinom? Odnosno, koliko je osoba potrebno da pridržavaju skutove?

A možda i najvažnije u vrsti post scriptuma: koliko treba da prođe od početka veze do momenta njenog formalizovanja?

U analizu ćemo ući redom kako je tekla svetkovina sa sve pripremama.

- Udajem se - reče Gabrijela jednog dana svojoj majci Jeleni.

- Opet - majka pomisli, ali joj samo blagonaklono odobri.

Eli, kako od milja zovu mladu, neki đavo ne da mira, hoće da objasni svoju odluku. Ishitrenu, rekla bi većina, jer sa Nemanjom „fura“ tek tri nedelje.

- Sa prvim mužem sam se zabavljala skoro 10 godina, a brak potrajao ni dva meseca“, obrazložila je Ela više sebi nego majci. Suprotnost procesa otklonila bi baksuz, tako je razmišljala.

E, sad, ne zato što joj je ovo druga svadba po redu, već što je naročita, zašto ne bi evoluirala u performans?

- Dojahaćemo na konjima do crkve kao četiri jahača apokalipse - naumila je da iskoristi jednu od privilegija druženja sa najplemenitijim četvoronošcima. Naime, njena majka je pokrenula konjički sport u Aranđelovcu, gde se, inače, sve i događa.

- Koji će sveštenik to da ti dozvoli - bila sam skeptična, pozvana da događaj ispratim medijski.

- Ništa se ne sekiraj, naš pop je jedan od najzaslužnijih za osnivanje konjičkog kluba - samo se nasmejala.

Svojevremeno je, kaže Ela, ovaj popa insistirao da na leđa punokrvne galoperke stavi svoju dvogodišnju ćerku. „To su božja stvorenja“, objasnio je zašto se ne plaši, pun vere u (nat)prirodno razumevanje božjih stvorova.

Tako i bude, kobila je bila mirna, iako na oprezu. Detence je ciktalo od radosti. A pop posle pogurao osnivanje KK „Aranđelovac“. I blagoslovio dolazak četvorke u sedlima.

-Obućiću venčanicu Nemanjine babe - Ela je htela da uključi i porodičnu tradiciju, možda i zato što je prvo venčanje odradila ne posvećujući pažnju takvim detaljima. Međutim, heklana, te pretanka za taj dan na pragu zime, haljina se pokazala nepraktičnom. Ela je je stoga iznajmila klasičnu.

Ali, ovaj relikt nekog starog doba kada su devojke imale sputane (damske) manire, osujećivao joj je pokrete. Pogotovu one navedene, vezane za fiziološke potrebe.

Iz tog razloga se presvlači u trenerku do dolaska matičara. Da bude komotnija, i da ne cima drugarice oko asistiranja.

„Starke“ ne izuva. Njihova funkcija je ionako da stilski spoje dve epohe svadbarskim asesoarima.

Ja i Elin kum iz prvog braka (da oprosti pravopis zbog pogrešnog redosleda), došli smo u Konjički klub među prvima.

Gde su ostali? Trezne se od pijane momačko-devojačke večeri.

- To je bila prilika da na brzinu upoznam Nemanjine sestre, pa smo se igrale igre „Nikad nisam“ - poverila mi je mlada.

Igra se sastoji iz provokativnih pitanja, pretežno o seksu, pa ako već jesi to uradila, moraš da popiješ čašu na iskap.

Saldo alkohola u krvi (neproveravan medicinski), ukazao je da su mnoge granice (normalnog ili uobičajenog) već prekoračene u novopečenom familijarnom ženskom krugu. I time i odnosi relaksirani.

Mladićima je u to vreme već uveliko bilo dosadno. Radili su što i inače – sedeli na gajbi i cirkali. Jedini logičan korak bio je –udružiti se. I, tako i beše.

Zato i dan kasnije nema razdvajanja na „mladine“ i „mladoženjine“ goste. Svi smo „naši“ i nema padobranaca da se pozivaju na ovu floskulu.Tačnije, svi su dobrodošli i ne moraju da obrazlažu poreklo. Da li je neko ćerka prijinog prvog muža, ili je bivši dečko zaove. Da li mu je veza šurnjaja, ili brat od strica dede po očevoj liniji.

Ko se ne zna, upoznaje se spontano, uz žive tonove popularnih melodija.

Gde je, sad, pa mlada? Otišla da odrema, skolana uzbuđenjem, ili više, umorna od terevenke.

Utom stiže matičar, fini gospodin sa aktovkom. Šalom šalu stiže. Ela se u međuvremenu probudila i presvukla u venčanicu. Stala uz svog uskoro zakonitog muža, u konstalaciji predviđenoj za sklapanje braka. U objektu (senici) Konjičkog kluba, daleko dostojnijem isticanja državnog znamenja od većine kafana

I sve je išlo svojim tokom do dela sa prezimenima.

Kad matičar naprasno prestaje da bude duhovit. Zbunjen željom supružnika da i njih razmene. Da Obradović ide uz Janković, i obratno.

Previše zamršeno, pa „ne može“, kaže zakon kroz usta matičara.

Postignut je kompromis s jednim „Janković“, do daljnjeg. Ćeraće se oni još sa administracijom, najavljuju.

- Ja s tim nisam imala problema, Gabrijelin otac nije ni upisan u njenu krštenicu – primećuje Jelena, po malo i podsmešljivo u odnosu na „prevaziđenu instituciju braka“.

Šta je mogla da načini nova generacija kao korak napred, no da se šegači sa prezimenima. I uvede konje u svadbarski program.

Primećujete da nigde ne piše šta je rekao mladoženja. On se sa svim slagao, over-zaljubljen.

Osećanje je obostrano, vidi se. Ali, Elina neukrotiva priroda naprosto dominira. I ne znaš gde će da te odvede.

Dužnosti su, kao, unapred zacrtane. Svako radi šta treba kad na njega dođe red.

I Ilija, Elin sinćić, traži svoje vreme i mesto. Ali mu je, nekako, nepoznato okruženje. Na gužvu je navikao, ali ne i na svoju majku našminkanu, u beloj pompeznoj odori.

Zacenio se od plača, videvši je kostimiranu. Tad je mlada opet pobegla, iz najopravdanijih razloga. Da umiri dečačića ponovnim presvlačenjem.

Nije pomogao ni novi tata, uz sve napore. Ilija, naprosto želi natrag svoju materu.

I njoj je lakše u „civilki“, pa se nadalje od svatova razlikuje po obrnutom principu od uobičajenog. Ne po glamuru, već po potpunoj nonšalanciji. Primerenoj i ponovljenoj prilici.

Nemanja, iako debitant, u sličnom je fazonu. Sad se više ne zna ko tu koga prati, a ko predvodi.

Bračni sklad kulminira bar još jednim nestajanjem sa svadbe, ovaj put zajedničkim. Šta li su radili, gde god da su bili friški supružnici?

Možda su vežbali za „medeni mesec“, bez prisustva svedoka ili ispomoći?

Ni to im ne bi popa zamerio, a ne bi mogao da se pravi mutav apropo Elinog devičanstva. Samo je jedna žena rodila kao virgo intacta.

Stoga prijateljski sprovodi crkveni obred. Konji nisu ušli ni u portu, previše nervozni zbog trubljenja svatova već zamrlim ulicama Aranđelovca.

Noć se već spustila kad su se Janković-Obradović-Obradović-Janković jedno drugom obećali pred Gospodom, koji sigurno zna da računa u kom ih je broju spojio.

Nakon skoro pa apokaliptičnog obreda, ako se gleda propast starog stanja sveta, sledilo je bacanje bidermajera. Zašto da to mlada propusti, kad već mladoženja nije pucao u jabuku? A nije pucao, jer su sve jabuke pojeli konji, ostavljajući šargarepu kao moguću zamenu.

Međutim, simbolika ne bi bila adekvatna zbog estetske veze između šargarepe i znate već čega. To bi nadalje, hipotetički, vuklo promenu stavke u Ustavu o braku, kao zajednici muškarca i žene.

Sluti to administracija, pa sprečava akrobacije i sa prezimenima.

I bidermajer stremi emancipaciji. Usmerio se svom silinom ka mladoženjinom očuhu. Ili se on isprečio, da predskazujući buket cveća ne bi dopao njegovoj za brak još premladoj ćerki. Nemanjinoj polusestri.

Pa sam ja simbol „prve na redu“ iskamčila. Šta bi mi falilo da se ponovo udam?

Avaj, napuštamo veselje u nevreme, tj. u trenutku kada se razbuktava. Bivši Elin kum mi usput priča da će i on da nabavi konja, što skorije. Ko se jednom zbliži sa tim dugovratim bićima, bistrog, pametnog pogleda, gledaće da sve tome nadalje podredi, kao da se pravda.

Skroz ga razumem s obzirom na slično iskustvo, stečeno u KK „Aranđelovac“. Kad je ista ta Klara koja je nosila mladoženju, poslušno zamnom hodila po manježu. A sve u sklopu transformacionog treninga za menadžere čija je svrha da te suoči sa vrlinama i nedostacima.

„Konj u čoveku traži vođu, takva mu je priroda“, objasnila mi je tada Jelena. Međutim, ti ovo moraš i da opravdaš unutrašnjim osobinama, a ne skupim kolima ili „roleksom“, dodala je.

I zaista, Klara me je slušala dogod sam je tretirala kao partnerku, videći u meni alfa jedinku. Ali čim me je ponela slava zbog uspešno obavljenih zadataka (prevođenje preko grede, obilaženje kofa), skapirala je da nisam pouzdana. I otišla da brsti maslačke.

Tako mu nešto dođe i sa brakom, što se u narodu uvrežilo kao pravilo da, ako je muž glava, žena je okreće u funkciji vrata. Pa, i ako se tu nešto i poremetilo od davnina, pa se ne zna ko koga vrti, napredak garantuje samo zajedničko dejstvovanje. A čim brstiš sa strane, nešto je pošlo naopako.

Zato na kraju siguram, kao odgovor na pitanje iz post skriptuma – što se brže venčaš, manje je prostora za nedoumice. Na dileme „gazde“ i konji reaguju odbijanjem saradnje. Kad se naprosto ukopaju.

Ili, prevedeno sa jezika basne na žargon poslovica: gvožđe se kuje dok je vruće, a par još zaljubljen.

PROČITAJTE JOŠ: DAKA, SVETSKA PRESTONICA RIKŠI

 

 

POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.