"Od 200 filmova mnogo očekujem u 2026"

Razgovarao: Milojko Božović / Naslovna foto: Maja Medić

O “malim” filmovima koji su obeležili sezonu i već stekli kultni status, o velikom značaju hita “Jedna bitka za drugom” i spektakularnom “baletu” Toma Kruza u poslednjoj “Nemogućoj misiji”, o omiljenim dugim knjigama, filmovima i putovanjima, o izdanjima Filmskog centra Srbije, Kješlovskom i očekivanjima od “Nove filmske godine”…   

Miroljub Miki Stojanović je pre svega dobri duh beogradskog bioskopskog života. Već decenijama važi pravilo da kad njega vidite pred neku projekciju znate da ste na pravom mestu.

“I danas idem tri puta nedeljno u bioskop”, priča mi u Filmskom centru Srbije, gde je zaposlen kao urednik izdavaštva, dok sedimo u njegovoj  kancelariji prepunoj knjiga - ne, ovo nije fraza jer i šoljicu za kafu pažljivo spuštam na knjige koje su naslagane po stolu.

Razgovor sa njim je mala posveta preostaloj eskapističkoj snazi filma i bioskopa…

Foto: Printscreen Youtube, Slobodni Um

Posvećeni ste filmski gledalac koji pronalazi bisere i među ostvarenjima iz, uslovno govoreći, manjih kinematografija ili u pratećim festivalskim programima, šta biste izdvojili iz sezone na izmaku?    

- Kao što je prošlogodišnju sezonu obeležio nepalski film “Crveni kofer”, remek delo reditelja Fidela Devkote, tako bih ove godine izdvojio film “Noćna smena”, koji dolazi iz, uslovno govoreći, manje švajcarske kinematografije. Iako je između prve polovine sedamdesetih do početaka devedesetih imala jedan od najboljih novih talasa na svetu, predvođena Danijelom Šmidom, Klodom Goretom, Alanom Tanerom, Ivom Jersinom, Markusom Imhofom i Mišelom Suterom, Švajcarska, objektivno, nikada ni pre ni posle tog razdoblja nije bila kinematografija na koju bi se tipovalo. “Noćna smena” je čudesan film, daleko superiorniji u odnosu na mnoge izvikane evropske filmove.

Da li je u novije vreme bilo filmova koji prema vašem mišljenju jednog dana mogu poneti status kultni?

- Kako da ne! Ima nekoliko filmova koji su već stekli kultni status, čak, taj status su stekli odmah nakon svoje pojave. Uzmite film “Sirat”, reditelja Olivijea Laksa. Od svoje premijere 2025. u Kanu, “Sirat” je postao famičan, kultni  film.

Kao redovni filmski kritičar gledate sve, pa i najnovije holivudske blokbastere koje će mnogi olako oceniti kao čisto đubre, verovatno većina i jeste, ali i u njima se može pronaći štošta filmofilskog. Recimo vi za scenu ulaska u podmornicu u najnovijem nastavku „Nemoguće misije“, koji smo gledali u 2025. ističete da ste je doživeli kao najlepši balet, zar ne?  

- Apsolutno! “Nemoguća misija: konačna odmazda” je tako važan film, fascinantnih vizuelnih rešenja. Pomenuta scena ulaska u podmornicu je napravljena u maniru Pine Bauš. Takav sam utisak imao gledajući ovu dugu, fascinantnu sekvencu. To je, s jedne strane, ekstremna stilizacija, potpuna artificijelizacija, balet tako reći, a s druge, ne zaboravimo, to je segment jednog tipičnog američkog narativnog filma. Ljuti me kada velika većina ljudi smatra da holivudski blokbasteri ne pokazuju brigu za formom. Ništa netačnije od toga. Eto jednog divnog primera.

Jedno od dela iz prošlogodišnje produkcije za koje kažete da vam je pomerilo pamet je “Jedna bitka za drugom“ Pola Tomasa Andersona, kako treba razumeti najnoviji film reditelja koji je i ranije znao da šokira, ali je uvek ostajao u granicama mejnstrima?

- Pol Tomas Anderson je zakon! I to ne samo u američkom filmu. On je danas jedan od najznačajnijih svetskih reditelja. “Jedna bitka za drugom” je, kao i svi njegovi filmovi, prilično kompleksna tvorevina. Ne znam za film koji više anatemiše rasizam od tog filma. Ne znam za film koji se radikalnije obračunava sa trampizmom. Ne znam za film koji ubojitije sagledava američku savremenost, ali i američko nasleđe nasilja koje je, jednim delom ostalo identitetska oznaka za ”američki način života”.

Na čelu ste izdavačke delatnosti u okviru Filmskog centra Srbije, kako ste zadovoljni produkcijom u prethodnom periodu?

-  Sa osam, devet knjiga koje je Filmski centar objavio 2025. može se reći da je godina bila dobra. Bez ikakve želje da ih vrednujem po redosledu reći ću samo da izdvajam dve knjige koje su dostojne svakog poštovanja i vredne čitanja. Najpre, knjiga “Slobodan Šijan u ogledalu kritike”, monumentalna, fascinantno dizajnirana, prebogata knjiga o jednoj prebogatoj karijeri, te knjiga priređivača Mirka Demića “Stanislav Krakov među pokretnim slikama”.

Šta novo pripremate?

- U narednom periodu bi takođe trebalo da se pojavi nekoliko vrednih izdanja. Tipujem na knjigu mladog Strahinje Savića o Kristoferu Nolanu, kao i na monumentalnu biografiju Erika Romera, autora Antoana De Beka.

Foto: Filmski centar Srbije

Kako vidite svetsku i domaću filmsku kritiku u vremenu u kojem film, ili bar bioskopski život, nisu više “glavna stvar“ kao što je to bio slučaj u prvom veku sedme umetnosti?  

- Prošla su vremena kada se film zbog negativne kritike Džona Sajmona skidao sa američkog filmskog repertoara. Danas kritika ne samo da nema taj značaj, nego je definitivno izgubila sponu sa filmom. Ili film s njom! 

Da li biste nam izdvojili neko kritičarsko ime, časopis ili portal koji rado čitate?

-  Kritičar koji je za mene apsolutni zakon je američki kritičar Džonatan Rozenbaum. Ova umna kritičarska glava “Čikago Ridera” koja ne izlazi iz bioskopa skrenula mi je pažnju na tone nezaobilaznih filmova i autora. Naravno, jedini ispred njega, veliki Toni Rejns, najveći živi poznavalac azijskog filma generalno. Toniju Rejnsu dugujem otkrića genijalnih reditelja kakvi su Šuniči Nagasaki, Lau Kar-Leung ili He Đijanđun ili Indijaca kakvi su Aravindan i Ador Gopalakrišnan.

Koji film s nestrpljenjem očekujete u 2026?

-  “Digger” reditelja Alehandra Gonzalesa Injaritua. To je jedan od 200 filmova od kojih mnogo očekujem u 2026. godini.

Govorićete na predstavljanju knjige o Kšištofu Kješlovskom 16. januara u Jugoslovenskoj kinoteci, o kakvom se delu radi?  

- Knjiga o Kješlovskom je standardna ali fascinantna biografija reditelja kojem evropski film toliko duguje. Ogromna knjiga, sadrži mnogo toga novoga iz života ovog reditelja, sećanja i svedočenja savremenika, saradnika, prijatelja i kolega. Izdavačkoj kući “Red box” svi komplimenti na ovom pravom izdavačkom poduhvatu.

Foto: Izdavačka kuća “Red box”

I za kraj, pošto je poznato da ste veliki ljubitelj dugih višesatnih filmova, knjiga od hiljadu i više strana i dugih neobičnih putovanja, preporučite nam po jedno od to troje...  

- Višesatni film: “Hitler, film iz Nemačke”, režija Hans Jirgen Ziberberg, sedam i po sati trajanja.

- Knjiga od hiljadu i više strana: “Paralelne pripovesti”, pisac Peter Nadaš, 1. 567 strana.

- Duga putovanja: Nju Delhi - Trivandrum (glavni grad južne indijske države Kerale). Put vozom traje 53 sata.

PROČITAJTE JOŠ: 

RAJKO GRLIĆ: S LJUBOMOROM GLEDAM NA SRBIJU

STIVEN ŠAPIRO O DEJVIDU BOUVIJU - FOTOGRAF SA VRHA SVETA

ZORAN POPOVIĆ, INTERVJU: VEŠTAČKA INTELIGENCIJA - POMOĆ ILI APOKALIPSA KOJA STIŽE?

Svi sadržaji na portalu magazina Kaleidoskop media su besplatni, a sajt se finansira isključivo donacijama čitalaca i prijatelja.

Podržite rad našeg magazina OVDE