Vizuelne umetnosti
vizuelne umetnosti/1.12.2023.

Odgovornost primene VI u rukama umetnika

vizuelne-umetnosti
  • Lela Milivojević
Autor fotografije:

Razgovarala: Lela Milivojević

 

Renomirana Galerija Zadužbine Ilije M. Kolarca je tačka susretanja mladih, ali i etabliranih umetnika, koji svoje umetničke tendencije iskazuju kroz savremenu poetiku. Vizuelne umetnosti su odvajkada donosile pomeranje granica u kulturi i vizionarski kreirale budućnost koja počinje u sadašnjem trenutku.

Da li će tradicionalne obrasce stvaranja u umetnosti koju smo do sada spoznali narušiti digitalna era koju već živimo? Da li će veštačka inteligencija (VI) pomeriti granice kreativnosti ili će kreativni, umetnički čin postati "robotizovan" i lišen ličnog senzibiliteta razgovaramo sa Tijanom Dukom, istoričarkom umetnosti i kustoskinjom Galerije Zadužbine Ilije M. Kolarca.

Tijana Duka / Foto: Lela Milivojević

Sve više je dela u oblasti vizuelnih umetnosti koja su proizvod veštačke inteligencije. Kako vidiš sadašnju situaciju u ovoj oblasti posebno kad se ima na umu da su neka dela već u ponudi velikih aukcijskih kuća?

Svedoci smo ekspanzije vizuelnih sadržaja nastalih upotrebom veštačke inteligencije koji pretenduju da zauzmu i opravdaju svoje mesto u domenu umetničkog stvaralaštva. Predstave generisane upotrebom AI alata ulaze, kako na umetničko tržište, tako i u prostor muzeja, našavši se rame uz rame sa (remek)delima tradicionalne umetnosti. Prvo pitanje koje se postavlja u cilju sagledavanja ovog fenomena vezano je upravo za sam pojam umetnosti, okvire njenog delovanja i kriterijume na osnovu kojih umetničkom delu biva dodeljen taj status. Redefinisanje pojma umetnosti neminovno prati proces njenog razvoja kroz istoriju, međutim, pojava i sve šira upotreba veštačke inteligencije na polju likovnog (vizuelnog) stvaralaštva problemu definisanja granica umetnosti postavljaju novi izazov, uz pretnju da opravdanost postojanja takvih granica u potpunosti obesmisle. Iz navedenog sledi niz daljih pitanja i problema koji zalaze u širi kontekst kulture i društvenog delovanja.

Da li smatraš da veštačka inteligencija može da unese novu dimenziju u umetničke izraze i otvori nove horizonte za umetnike? Da li će VI narušiti integritet stvaralaštva u kulturi i kulturne obrasce koje baštinimo vekovima?

Svakako da razvoj tehnologije umetnicima pruža nove mogućnosti i otvara prostore za istraživanje. U tom smislu, verujem da veštačka inteligencija autorima može biti zanimljivo i korisno sredstvo u preispitivanju i (re)definisanju ličnih poetika, pružajući drugačije iskustvo stvaralačkog procesa. Ipak, ne smatram da VI na bilo koji način može dostići domete tradicionalnog umetničkog stvaralaštva, a time ga ni suštinski ugroziti. Činjenica je, međutim, da veštačka inteligencija uzima sve značajnije učešće u oblikovanju savremenih društvenih i kulturnih obrazaca. Korišćenje VI alata ne zahteva posedovanje naročitih umetničkih veština, čineći njenu primenu široko dostupnom, uz to nudi brza rešenja i skraćuje proces rada. Popularizacija ovakvog vida umetničkog stvaralaštva za posledicu ima ekspanziju vizuelnih sadržaja koji, pored pitanja kreativnosti, originalnosti i autentičnosti, koja se neminovno postavlaju, otvara i etičke i pravne probleme.

Da li postoje razlike u percepciji između tradicionalnih i digitalnih umetničkih dela?

Apsolutno da postoje, a upravo je pitanje tehnologije ključno za razumevanje tih razlika. Digitalna umetnost oslanja se na tehnologiju kao sredstvo umetničkog izražavanja. Korišćenjem softverskih programa menja se pristup umetničkom radu, što dalje utiče na poimanje samog stvaralačkog procesa. Uprkos činjenici da digitalni mediji uveliko osvajaju savremenu umetničku scenu, smatram da digitalnu umetnost treba posmatrati u drugačijim referentnim okvirima u odnosu na one koji se primenjuju na tradicionalnu umetnost.

 


                                         MOŽDA VAS ZANIMA:


Koji su sada izazovi pred stručnom javnošću (i kustosima) kada je reč o korišćenju veštačke inteligencije u umetnosti?

S obzirom na sve veće prisustvo dela koja nastaju kao proizvod veštačke inteligencije, a koja se neretko plasiraju kao autorska ostvarenja, prvi izazov koji se pred stručnu javnost postavlja jeste upravo njihova identifikacija. Iskustvo pokazuje da nije uvek jednostavno napraviti distinkciju između vizuelnih sadržaja generisanih upotrebom alata VI i dela nastalih ljudskom rukom, čak i u slučajevima kada postoji primena digitalnog ili nekog drugačijeg vida tehnologije. Sa druge strane, ukoliko VI posmatramo kao svojevrstan umetnički medijum, postavlja se pitanje na koji način pristupiti analizi, tumačenju, valorizaciji i prezentaciji dela koja “stvara” veštačka inteligencija.

Da li se radi o kreativnom alatu ili pretnji kreatorima i umetnicima?

Isto pitanje postavila je pre više od jednog veka pojava fotografije. U nešto drugačijem kontekstu, smatram da bi i veštačku inteligenciju trebalo posmatrati pre svega kao alat koji, u zavisnosti od načina njegove upotrebe, može ići na korist ili na štetu umetnosti i, uopšte, društvu. VI ne možemo posmatrati nezavisno od čoveka, te odgovornost za njenu primenu leži u ljudskim rukama. Pitanje je, međutim, može li se tehnologijom umetnik kao ljudsko biće dostojno i istinski izraziti, na koji način ovakav kreativni proces komunicira sa mentalnim, emocionalnim i duhovnim stanjem čoveka.

Imajući u vidu da je federalni sud u Vašingtonu ovog leta presudio da umetnička dela koja je stvorila veštačka inteligencija ne podležu zaštiti autorskih prava jer im nedostaje „uključenost čoveka“, sada se otvara i pitanje autorskih prava. Ko je zapravo vlasnik tih prava?

Pitanjem autorskih prava u kontekstu umetnosti generisane veštačkom inteligencijom se tek treba ozbiljno pozabiviti budući da se radi o odnosu koji je nov i koji treba urediti. Ova tema zaslužuje posebnu pažnju i interesuje me na koji će joj se način pristupiti u drugim zemljama. Smatram da nema nikakvog smisla govoriti o autorstvu u kontekstu samog VI softvera, no izazov postavljaju pitanja vlasništva i (načina) upotrebe tog softvera, zbog čega je definisanje zakonskih okvira od presudne važnosti. No, pre toga, bilo bi zanimljivo čuti kakav bi nam odgovor dala upravo veštačka inteligencija.

Kako vidiš budućnost digitalne umetnosti i upotrebe veštačke inteligencije? Kakve promene ili inovacije očekuješ?

Permanentni razvoj digitalnih tehnologija i usavršavanje VI softvera usmerava dalju genezu i kretanja digitalnih umetničkih medija u kojima očekujem sve zastupljeniju primenu alata veštačke inteligencije. Veštačku inteligenciju u kontekstu kreativnog stvaralaštva vidim pre svega kao trend diktiran tehnološkom erom koju živimo.

Da li smatraš da će u doglednoj budućnosti kustosi i kolekcionari morati da se dodatno edukuju da prepoznaju upotrebu VI u stvaralaštvu umetnika?

Sa unapređenjem softvera VI dolaze sve veći izazovi u raspoznavanju granica umetnosti koja nastaje primenom veštačke inteligencije ili se u određenoj meri na nju oslanja. Poznavanje umetničkog, odnosno kreativnog procesa izuzetno je važno, kako za identifikaciju VI u stvaranju umetničkog dela, tako i u njegovom razumevanju. Kada govorimo o kustoskoj praksi u kontekstu umetnosti koja nastaje kao proizvod veštačke intleigencije, zanimljivo je osvrnuti se na činjenicu da se VI alati koriste ne samo u proizvodnji već i u istraživanju i interpretaciji umetnosti.

Gde u vizuelnim umetnostima može biti najkorisnija upotreba VI?

Smatram da veštačka inteligencija može biti korisno sredstvo u podsticanju kreativnog procesa istraživanjem mogućnosti koje ovi alati nude, posebno autorima koji se bave dizajnom, i to u pripremnoj fazi umetničkog rada, ne kao cilj po sebi.

Osvrt na upotrebu VI u kulturnoj baštini (vizuelne umetnosti) - koji su benefiti?

Moram da kažem da, uprkos određenim, prethodno pomenutim, aspektima kojima se upotreba VI može opravdati, ne vidim nijedan razlog za njenu afirmaciju u kontekstu vizuelnih umetnosti i kulturne baštine. Smatram da ovakav vid tehnološkog razvoja vodi dehumanizaciji kulture i društva i navodi na pitanje koji je zapravo smisao VI umetnosti, da li je to novi stupanj u razvoju ili  kraj umetnosti kakvu poznajemo ili to, uopšte, i nije umetnost.


Intervju je deo medijskog projekta magazina Kaleidoskop media "Transformacija kulture u eri veštačke inteligencije".
Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije - Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.


PROČITAJTE I:

DA LI JE VEŠTAČKA INTELIGENCIJA ALATKA U SLUŽBI UMETNIKA?

ALEKSANDAR SEDLAR: ČOVEK JE VEĆI OD VEŠTAČKE INTELIGENCIJE

TRANSFORMACIJA KULTURE U ERI VEŠTAČKE INTELIGENCIJE

NATAŠA DRAKULIĆ O AI: MOŽDA JE NEKADA SREĆA I U SAMOM NEZNANJU


Svi sadržaji na portalu magazina Kaleidoskop media su besplatni, a sajt se finansira isključivo donacijama čitalaca i prijatelja.

Podržite rad našeg magazina OVDE


 

 

POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.