Aktuelno
aktuelno/22.10.2020.

Ministar kulture u ratu sa novinarima

aktuelno
  • MKI
Autor fotografije:

Kaleidoskop media



Ministar kulture i informisanja Srbije Vladan Vukosavljević danas je izneo optužbe na račun nedeljnika Vreme i Nin za “bestidne napade” povodom tekstova o reakcijama njegovog Ministarstva na uništavanje izložbe strip grupe Momci u Staroj kapetaniji.

Ministar se posebno obrušio na novinare Teofila Pančića, Filipa Švarma iz nedeljnika Vreme, ali nije zaobišao ni Sandru Petrušić i Milana Ćulibrka iz NIN-a.

Saopštenje odlazećeg ministra kulture prenosimo u celosti, i kao odgovorna za javno prenesenu reč redakcija Kaleidoskop media se ograđuje od salvi uvreda koje je Vladan Vukosavljević uputio kolegama novinarima.

Vladan Vukosavljević poručuje:

Iako je Ministarstvo kulture i informisanja u svom prekjučerašnjem saopštenju objavilo da želi da prekine polemiku u vezi sa događajima na izložbi stripa i crteža u Staroj Kapetaniji, novi bestidni napadi NIN-a i Vremena iznuđuju javni odgovor, ovoga puta ne Ministarstva kulture i informisanja, već moj lično. Pored ostalog i zato što ni u jednom od ta dva lista to saopštenje Ministarstva kulture i informisanja nije objavljeno.

Kada me dva niskotiražna nedeljnika, jedan nekada davno ugledan, sada ni senka svoje nekadašnje senke, školski primer neuspešne privatizacije i protraćenog ugleda,  a  drugi tugaljivi medijski mehur naduvavan i sponzorisan iz inostranstva, na skoro identičan način kleveću i neprestano na apsurdno neistinit i pogan način manipulišu pojmovima nacizam i sličnim, onda zaslužuju da dobiju i primeren odgovor.

Tokom dugog vremena, iz Zagreba u Beograd, mnogo češće tim putem a skoro nikada suprotnim smerom, dolazila je čitava galerija različitih ličnosti. Od tzv. običnog sveta, najčešće prognanih ili begunaca od Pokolja pa do ljudi različitih profesija, pesnika, pisaca, glumaca, političara, itd. Kao što to uvek biva, prihvatani su kao rod rođeni, sa gostoprimstvom i ljubaznošću a uzvraćali su svojoj novoj sredini uglavnom na isti način, kako je ko znao, umeo i mogao.

Jedan od najkoloritnijih dublova koji je iz Zagreba stigao u Beograd devedesetih godina je novinarski kentaur koga čine Teofil Pančić i Damir Kalember (koji iz nekog razloga voli da se predstavlja kao Filip Švarm). Bezmalo trodecenijski novinarski rad ovog nerazdvojnog dueta, predstavlja pravu malu istoriju jeftinog, revolveraškog, polupismenog, patetičnog, često autošovinističkog i neretko srbofobičnog žurnalizma, obilato naručivanog i plaćanog sa različitih a sličnih adresa iz inostranstva, uglavnom poznatih domaćoj javnosti. Nikada niko u novinama nije sa manje znanja, talenta i nadahnuća a toliko nepismeno, neobavešteno i pretenciozno pisao o politici i književnosti kao što su to činili Pančić i Kalember/Švarm.

Šampioni u naduvavanju, a često i tendencioznom prikazivanju srpske uloge u ratovima devedesetih, ova dva agramerska drugarića su, čašćavana sponzorskim novcem poput kafanskih pevaljki, postali neka vrsta medijskog džuboksa sa jednom te istom melodijom u različitim, trapavim ali otrovom natopljenim aranžmanima. Ubacite nešto sitniša i naručite pesmičuljke u kojima se Srbi predstavljaju kao glavni krivci za sva zla ovog sveta.

I u novom broju svog sponzorisanog nedeljnika, ovi Zagrepčani duhom i shvatanjem sveta, a Beograđani i Novosađani adresom,  nastavili su da me vređaju u svom starom, jadnom skribomanskom stilu, brbljajući poput narkomana na lošem heroinu o „nacizmu“ i sličnim glupostima. Lako ali s gađenjem bih mogao da se spustim u kanalizaciju njihovog stila i da im odgovorim na sličan način. Kalember/Švarmu na bolesnom maštom vođenu opservaciju o tome da bi saopštenja Ministarstva na nekakvom mitingu slušali „raspomamljeni smeđekošuljaši“ i slično, na primer primedbom, uz samo malo kreativnosti, da bi njegove članke pisane tokom trideset godina najradije slušali oduševljeni  crnokošuljaši na Jelačić placu 1942., pre nego krenu u svoje, tih tragičnih godina omiljene aktivnosti.

A nesrećnom Pančiću koji me je u dobrom primeru svog nenadahnutog i prizemno-pijačarskog smisla za humor nazvao Her Flikom, mogao bih da odgovorim da je Pera Ždera sumnjivog higijenskog statusa ili možda da je, kako ga je zaista duhoviti i iskričavi Momo Kapor nazivao, „netalentovano groblje hamburgera“. I da stvar u njihovom stilu dovedem do paroksizma, ako smo moje kolege iz Ministarstva kulture i informisanja i ja nacisti ili naši stavovi podsećaju na „nacističke“, onda svi oni koji tako govore, za mene mogu biti ustaše i njihovi postupci me mogu podsećati na ustaške.

Naravno, ja to neću učiniti, ovo je bila samo ilustracija kako bi mogli da izgledaju ludilo i profesionalno beščašće dubla Pančić/Kalember-Švarm u iskrivljenom ogledalu stvarnosti.

Dovoljno je što ću ponoviti da su obojica, već decenijama sitnim novcem sponzorisani, zlonamerni a netalentovani kvazinovinari, skloni izgovaranju ogavnih kleveta i besmislica, te da tiraž i ugled njihovog nedeljnika uglavnom jesu njihova slika, prilika i zasluga.

Što se tiče NIN-a, Sandre Petrušić, Ćulibrka i njihovih sagovornika, teško je išta novo reći. Pisac kome je žiri na čijem je čelu Teofil Pančić, dodelio u prašinu skrhanu Ninovu nagradu, pokušava da iskoristi pet minuta svoje lažne slave, ne bi li govorio još besmislenije i tupavije nego što piše, što je uprkos teško ostvarivom cilju i uspeo, na čemu mu čestitam.

Ono što je ostalo od nekada veoma važnog i uglednog NIN-a jeste samo logotip. Ostatak je nestao u vihoru privatizacije i očajne kadrovske politike, iz inostranstva vođene i naručivane uređivačke politike i retko loše selektovanih urednika, toliko loše da to podseća na plan nekog namernog uništenja nekada najuglednijeg nedeljnika na čitavom Balkanu. List kome su najveća kreativna dostignuća bile dve grozomorne naslovne strane, jedna sa zloupotrebom Aušvica u bedne dnevnopolitičke svrhe a druga sa slikom snajperske puške uperene u predsednika, ima i tiraž i pažnju publike koji mu pripadaju. Dakle, bliske nuli.

I da zaključim. Kada i Ministarstvo kulture i informisanja i mene, ovakav tip novina i autora povezuju sa nacizmom, najstrašnijom pojavom dvadesetog veka, ili na bilo koji način naše/moje aktivnosti upoređuju s tim, onda je, osim prizora bede ljudskog duha i sunovrata novinarske profesije, jasno da posla imamo s jednim poraženim i široko prezrenim profesionalnim i ukupnim pogledom na svet. Biti kvalitetan, pismen, stručan, intelektualno potkovan, častan i dobronameran novinar, očigledno je prevelik zalogaj za lica pomenuta u ovom tekstu.

I ja im to, sa razočarenjem i nevoljno, ali iznuđeno, ovom prilikom i u svoje ime saopštavam. 

Vladan Vukosavljević


PROČITAJTE I:

PRIJAVE PROTIV PORNOGRAFSKIH TABLOIDA

MINISTAR KULTURE: PRIDEV HRVATSKI UZ NIKOLU TESLU NELOGIČAN


Svi sadržaji na portalu magazina Kaleidoskop media su besplatni, a sajt se finansira isključivo donacijama čitalaca i prijatelja.

Podržite rad našeg magazina OVDE


POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.