„Srbi su žilaviji, zahvalni za operisanje i brzo se oporavljaju“, primetio je ratni hirurg Arijus Van Tinhoven- valjevski Holanđanin u istoimenom dokumentarno-igranom filmu čiji je autor novinar Slobodan Raković.
U Velikom ratu Valjevo je centar i vojnih i zdravstvenih bitki. U gradu-bolnici od kraja 1914. do sredine 1915. godine sve ulice su „avenije smrti“, ali to je i grad koji je najlepši primer humanizma i međunarodne solidarnosti. Sve sanitetske vojne misije imale su svoje bolnice ili ekipe u Valjevu i upravo tu bila je borba za život svakog čoveka, bez obzira na uniformu, naciju i veru.
Haški lekar Arijus Van Tinhoven postao je poznat kao ratni hirurg u Srbiji tokom Balkanskih ratova i kao šef Hirurškog odeljenja Vojne bolnice u gradu na Kolubari. Dobitnik Ordena Svetog Save četvrtog reda i Crvenog krsta Srbije posle odlikovanja za sebe je rekao da je „sada postao polu-Srbin“. Tokom jednog dana imao je između deset i 15 operacija i neprestano se pitao - kako smanjiti broj amputacija, kako spasiti živote srpskih ranjenika? On tadа nije ni slutio da će njegov život i posvećenost poslu poslužiti kao tema za dobru filmsku priču.
Ratni hirurg iz Haga došao je u Srbiju 1912. godine ubrzo po izbijanju srpsko-turskog rata, kao predvodnik dobrovoljne medicinske misije. Tad je doneo hirušku opremu i rentgen aparat i po odlasku ostavio ga Valjevskoj bolnici.
- U ekranizovanoj pedesetominutnoj priči o Arijusu tragamo za motivima dolaska lekara stranih misija u ratom zahvaćenoj Srbiji, kao i njihovim dilemama, vrlinama i sukobima. Istovremeno podsećamo na sve ratne strahote i zločine austro-ugarske vojske u Mačvi i Podrinju. Arijus je prvi stručno dokumentovao i objavio korišćenje „dum-dum“ municije. Dve godine tragao sam za dokumentima i fotodokumentacijom, a sve fotografije iz tog perioda upravo je snimio Tinhoven. Ovaj film je logičan nastavak filma koji sam pre tri godine snimio o Valjevskoj bolnici - objašnjava Raković.
On ukazuje na činjenicu da je krajem Balkanskih ratova Arijus postao počasni građanin Valjeva. - Kolike su njegove zasluge bile za grad i njegove stanovnike dovoljno govori podatak da je to priznanje dobio pre vojvode Živojina Mišića - priča autor filma i podseća da je prošle godine jedna ulica u blizine zgrade ratne Valjevske okružne bolnice ponela njegovo ime.
Autentični objekti u kojima je boravio holandski lekar savršeno su ilustrovali duh tog vremena.
- Iskustvo iz filma „Valjevska bolnica“ bilo mi je dragoceno i uspeo sam da dočaram atmosferu. Trudili smo se da uđemo u najsuptilnije detalje Arijusovog lika, a tragali smo i da li je on kao i većina osoblja u medicinskim misijama u Srbiju došla iz humanizma, avanturizma, materijalnih razloga ili da stekne stručno iskustvo. Odlična glumačka ekipa doprinela je da sve zamisli autora uspešno realizujemo - ističe reditelj Dušan Popović.
Direktor fotografije Strahinja Pavlović zadovoljan je što je imao priliku da snima film u autentičnim objektima u kojima nije bila potrebna dodatna scenografija i što je kombinacija dokumentarnog i igranog snimana vrhunskom filmskom kamerom.
O Arijusovom liku u filmu govore ljudi koji godinama izučavaju srpski ratni sanitet: profesor doktor Aleksandar Nedok, profesor doktor Mile Ignjatović, istoričar Velibor Vidić i profesor doktor Jelica Novaković Lopušina, koja je prevodeći Arijusove dnevnike veoma dobro upoznala njegov rad.
Glavnu ulogu tumači Janko Cekić, a sestru Dehrote Tamara Tijanić.
Pročitajte još:
Branko Rosić: Buntom kroz život
Komentari