svetlost logosa/21.02.2026.

Andrei Mušat: Između kanona i inovacije

Marko Rupena

Autor fotografije:

Razgovarala: Biljana Đogić / Foto: Marko Rupena, Nemanja Boškov

Dr Andrei Mušat je istaknuti rumunski umetnik i profesor na Univerzitetu u Bukureštu, specijalizovan za crkveno slikarstvo i savremenu ikonografiju. Pripada krugu modernih rumunskih majstora koji stvaraju unutar vizantijskog kanona, ali ga promišljaju iz savremene perspektive.

Otvoreno je kritičan prema upotrebi veštačke inteligencije u sakralnoj umetnosti, smatrajući da je bez duhovnog utemeljenja svaka tehnička intervencija profanacija.

Njegova karijera obuhvata crkvenu umetnost, restauraciju i umetničku fotografiju, a u poslednje dve godine gostuje kao profesor na master klasu slikanja u okviru izložbe „Svetlost Logosa“ u Beogradu.

Vaš umetnički put obuhvata i svetovnu i sakralnu umetnost. Kako je teklo to obrazovanje i na koji način su se ta iskustva prožela?

Pre nego što sam se u potpunosti posvetio sakralnoj umetnosti, delovao sam kao vizuelni umetnik. Zapravo, studirao sam dve različite oblasti. Najpre sam završio osnovne studije iz umetnosti, a zatim i osnovne studije sakralne umetnosti na Bogoslovskom fakultetu. Potom su usledile master i doktorske studije. Doktorirao sam u Berlinu, na institutu koji se bavi istorijom umetnosti i vizuelnim studijama.

Ta dvojnost, iskustvo savremene vizuelne prakse i duboko teološko obrazovanje, pokazala se izuzetno plodotvornom. Omogućila mi je da u crkvenu umetnost unesem širinu likovnog jezika, ali bez napuštanja kanonskog i duhovnog okvira.

Šta ste slikali na master klasu „Svetlost Logosa“?

Radio sam na temi Preobraćenja Svetog Longina. Reč je o rimskom vojniku koji je, prema predanju, probo Hristov bok kopljem u trenutku Raspeća. Upravo u tom trenutku izgovara: „Zaista, ovo beše Sin Božji“. Taj trenutak kada iz Hristovog rebra poteku krv i voda za mene je snažan teološki i vizuelni izazov.

U razgovoru sa kolegama o temi „Svetlosti Logosa“ zapitao sam se: kako predstaviti svetlost koja se rađa u času preobraćenja? Lik Svetog Longina činio mi se izuzetno inspirativnim za tu osetljivu temu unutrašnje promene.

U kompoziciji sam, vrlo suptilno, citirao zapadnu tradiciju poznatu kao Arma Christi - prikaz predmeta Hristovih stradanja: koplja, sunđera sa sirćetom, uže i drugih instrumenata muke. Kao svedok dramatičnih događaja Golgote, Longin u sebi nosi celokupnu težinu tog iskustva.

Kompozicija namerno deluje pomalo kriptično, gledalac u prvom trenutku ne razume u potpunosti šta se dešava. Ali ako se poznaje jevanđeoski tekst i osnovi teologije, postaje jasno zašto je upravo ovakvo rešenje bilo neophodno.

Ovo Vam nije prvi dolazak u Beograd. Kakvi su utisci sa izložbe i master klasa?

Ovo mi je drugi put u Beogradu i svaki povratak doživljavam sa radošću. Osećam se ovde kao kod kuće. Stekao sam nova poznanstva, obnovio stara prijateljstva i, što je najvažnije, osetio iskrenu toplinu.

Iako svaki kulturni događaj ima svoj protokol, ovaj je rastao organski. Srpski studenti i umetnici, bilo da su na početku ili već zreli stvaraoci, dele entuzijazam na način koji je izuzetno dirljiv. Mnogo sam putovao, ali retko gde sam osetio ovakvu bliskost i gostoprimstvo kao u Srbiji.

Posetioci su bili oduševljeni što su uživo upoznali umetnike iz Rumunije o kojima su slušali na fakultetu. Da li se u Rumuniji na sličan način izučava srpska umetnost?

Takozvani „zlatni“ 14. vek srpske umetnosti nije izborna tema za rumunske studente, to je obavezna referenca. Nasleđe paleološke epohe, posebno spomenici južne Srbije, predstavljaju temelj za razumevanje vizantijske tradicije.

Nakon devedesetih godina, rumunska crkvena umetnost prošla je tri faze: prvo teorijsko učenje, zatim intenzivnu praksu, a potom period eksperimenta i samostalnog traganja. U toj prvoj fazi, prirodna odredišta bili su Grčka i Srbija.

Zato je danas zaista dirljivo videti istorijski luk: nekada su rumunski umetnici učili na srpskim i grčkim freskama, a sada smo ovde i vodimo živ dijalog sa srpskim kolegama koji nas pitaju o tehnikama freskopisa. To je razmena koja nije samo stručna, već i duhovna - razgovor ispunjen entuzijazmom i uzajamnim poštovanjem.

Prilog je deo projekta Srpska kultura u fokusu UNESKA, kojim Kulturni centar Kaleidoskop obeležava 850. godišnjicu od rođenja Svetog Save i na poziv UNESCO-a se priključuje globalnoj proslavi obeležavanja dvadesetogodišnjice Konvencije o kulturnoj raznolikosti.

Projekat je sufinansiran od strane Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.