Razgovarala: Miona Kovačević / Foto: Predrag Mitić
Veštačka inteligencija (VI) u poslednje vreme je tema broj jedan u filmskoj industriji. Oko nje su se „lomila koplja” tokom velikog štrajka američkog Udruženja filmskih scenarista (WGA) prošle godine, kada je postignut presedan: u usvojenim zahtevima štrajkača stoji da VI ne može da zameni čoveka-radnika niti da utiče na smanjenje njegove zarade i radnih uslova, da materijal koji je stvorila VI nije izvorni materijal, te da se VI ne može smatrati piscem /scenaristom.
Sa druge strane, Udruženje filmskih glumaca (SAG-AFTRA) je odlučilo da ponudi predlog po kome će digitalne verzije izvođača biti zaštićene, uključujući i zahtev za dozovolu tog izvođača za stvaranje i korišćenje njegove digitalne replike ili digitalne izmene njegove izvedbe.
Skoro svakoga dana veštačka inteligencija je tema neke vesti iz sveta filma, uglavnom kao kamen spoticanja između onih koji su prihvatili njeno postojanje i onih koji joj se žustro protive. Kako na to gleda iz ovog dela sveta i kakva je situacija kod nas, razgovarali smo sa Ivanom Karlom, v.d. direktora Filmskog centra Srbije (FCS), nekadašnjim selektorom Festa, urednikom filmskih programa RTS i drugih TV kanala, sekretarom za kulturu Grada Beograda.
U velikoj anketi o uticaju veštačke inteligencije na kulturu i medije, koju je sproveo magazin Kaleidoskop media, stavovi anketiranih medijskih i kulturnih radnika su raznoliki i kreću se od entuzijazma zbog novih mogućnosti koje VI donosi, do zabrinutosti zbog potencijalnih negativnih posledica po autentičnost i kreativnost u umetnosti. Kakav je vaš stav po ovom pitanju, kojoj struji više naginjete?
– Nisam entuzijasta, jer je umetnost proizvod ljudskog roda i mozga, ali nisam ni zabrinut, sada sam ravnodušan zato što je to, nažalost, postao nepovratan proces, koji više ne može da se zaustavi. Nadam se da će bar moći da se kontroliše.
Ivan Karl
VI kompanija Runway već drugu godinu zaredom organizuje Festival (kratkih) VI filmova, dok je na ovogodišnjem uglednom Trajbeka filmskom festivalu u Njujorku, cela selekcija bila posvećena kratkom VI filmu, gde je autorima ponuđeno da koriste revolucionarnu, široj javnosti još uvek nedostupnu, SORA tehnologiju (za prenošenje teksta u video-format). Kako vidite odnos filma i VI u budućnosti? Na koji način će ona transformisati industriju?
– Veštačka intiligencija jednako veštački film. I animirani film stvaraju ljudi, a ovde nema ljudske ruke u procesu. Možda će neke procese učiniti bržim, ali želim da verujem da će u procesu proizvodnje celovečernjeg igranog filma imati udeo koji su nekada imali specijalni efekti i da se neće ići dalje od toga.
Na 52. Festu prikazan je i film „Kraj (Veštački fragmenti čovečanstva)” uz koji je stajalo da je Chat GPT scenarista. Da li ste imali priliku da pogledate taj film? Je li ostavio na vas neki utisak?
– Nisam i to svojim izborom.
Tom Henks i Robin Rajt digitalno su podmlađeni za predstojeći film Here, što nije prvi put, ali kažu da je reč o najvernijoj tehnologiji do sada. Koje su prednosti, a koje su mane korišćenja ove alatke kojom se poznatim glumcima pruža mogućnost da igraju likove bukvalno svih uzrasta?
– Nadovezujem na priču o specijalnim efektima. U poslednjem nastavku „Indijane Džonsa” to je imalo smisla, jer je pomoglo scenariju koji je predviđao flešbekove sa glavnim junakom iz mlađih dana. Dakle, ako je u svrhu priče i ako povećava uverljivost iste, s tim da je to odigrao glumac čije je lice u postprudukciji digitalno podmlađeno, onda je u redu.
Kako vidite korišćenje ove tehnologije na preminulim glumcima? Gde su, po Vašem mišljenju, etičke granice?
– Tu nastaje problem jer, ako ovo izmakne kontroli, imaćemo u ne tako dalekoj budućnosti pregršt konfekcijskih nastavaka, recimo „Kazablanku 2” sa digitalnim Hemfrijem Bogartom, „Supermena 5” sa Kristoferom Rivom, neki novi film sa Džejmsom Dinom ili, ne daj Bože, „Maratonce 2”... Upravo je to rubikon koji ne sme da se pređe, da se veliki glumci ne vraćaju iz mrtvih. Onda će sve ličiti na jeftini i patetični horor.
Glumica Dakota Džonson je ubeđena da publika neće želeti da gleda filmove koje bude pravila VI, jer je dovoljno pametna da „namiriše s*anje”. Vaše mišljenje?
– Slažem se sa Dakotom, od reči do reči. Pored čula mirisa koji je metaforično upotrebila, i čulo vida je i dalje oštro da uoči da grimase nisu prirodne.
Da li mislite da VI ima kapacitet da „od nule” napravi filmove koji mogu tako duboko da utiču na publiku kao i oni koje su napravili ljudi?
– Nema i nikada neće imati. Pravljenje filma nije partija šaha između robota i čoveka, ili reč od 12 slova koju u „Slagalici” sastavi kompjuter. Film je kolektivni napor potpuno različitih pojedinaca i njihovih kreativnosti i znanja. Tok stvaranja filma je baš zato često nepredvidiv, a to mašina ne može da izvede.
MOŽDA VAS ZANIMA:
Da li ste upoznati sa nekim evropskim ili srpskim filmskim projektima koji su bazirani isključivo na VI? Da li vam je poznato kakva je situacija u Evropi po ovom pitanju? Evropska unija donela je u aprilu prvi u svetu zakon o VI koji bi trebalo da stupi na snagu za dve godine...
– Nemam saznanja da bi neki naš film bio baziran na VI. Evropa nije Amerika, a dve godine su i blizu i daleko, svašta može ili ne mora da se desi u tom periodu. Videćemo.
Kako se Filmski centar Srbije nosi sa ovim izazovima? Hoće li biti nekih inicijativa za projekte koji koriste VI, da li planirate radionice ili tribine koje bi pomogle filmadžijama da bolje razumeju VI? Preko 80 odsto učesnika u našoj anketi smatra da je potrebna edukacija o primeni VI, ali više od 70 odsto nije imalo prilike da učestvuje u edukativnim programima...
– Pratićemo evropska iskustva i trendove i verujem da bismo već sledeće godine mogli da, uz relevantne goste i sagovornike iz inostranstva i odavde, organizujemo takav skup u Beogradu.
Da li biste se, možda, kao FCS uključili u definisanje nekih smernica i regulativa u vezi sa korišćenjem VI u našoj filmskoj industriji?
– FCS nije zakonodavac. Ono što možemo jeste da aktivno učestvujemo u svim razgovorima unutar esnafa na tu temu ili eventualnim javnim raspravama, ako bi se išlo na regulisanje korišćenja VI na filmu eventualnim zakonskim aktom.
Većina naših anketiranih radnika u kulturi vidi negativne dugoročne posledice VI po umetnost i kulturu, uključujući nesigurnost u pravnu zaštitu autorskih prava, degradaciju umetničkog stvaralaštva i gubitak autentičnosti. Kako bi naše kulturne institucije mogle konkretno da doprinesu da se ovaj preovlađujući utisak promeni?
– Naše kulturne institucije će, kao i uvek, da štite interese svojih radnika koji stvaraju našu kulturu. Što se utiska tiče, pustimo da vreme i iskustva u svetu učine svoje.
Intervju je deo medijskog projekta Possibilities and Challenges of Artificial Intelligence in Culture and Media, magazina Kaleidoskop media, koji se realizuje tokom 2024. Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.kaleidoskop-media.com
Preuzimanje vizuala projekta je dozvoljeno uz prethodnu pisanu saglasnost putem mejla: gordana.tadic@kaleidoskop-media.com
Projekat se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Nezavisno udruženje novinara Srbije. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove NUNS i Ambasade SAD, već isključivo autora.
PROČITAJTE I:
MEĐUNARODNA PERSPEKTIVA VEŠTAČKE INTELIGENCIJE U MEDIJIMA
IZAZOVI VEŠTAČKE INTELIGENCIJE U MEDIJIMA: ŠTA KAŽU MEDIJSKI RADNICI U SRBIJI
PAVLE ZLATIĆ: MEDIJSKI INTEGRITET U ERI VEŠTAČKE INTELIGENCIJE
DA LI ĆE VEŠTAČKA INTELIGENCIJA DEHUMANIZOVATI KULTURU?
Svi sadržaji na portalu magazina Kaleidoskop media su besplatni, a sajt se finansira isključivo donacijama čitalaca i prijatelja.
Podržite rad našeg magazina OVDE
Komentari