Klik na svetlost
reklama
reklama
klik na svetlost/9.03.2017.

Sećate li se Osmog marta?

klik-na-svetlost
  • Oksana Toskić
  • Miloš Stošić
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
  • Vesna Tasić
  • Privatna arhiva
  • Privatna arhiva
Autor fotografije:
Piše: Dragana Nikoletić

Šta je, ono, bilo juče? A, da, 8. mart, Međunarodni Dan žena!

Još uvek važan praznik u Srba i vrlo berićetan za prodavce cveća, kao što je od vajkada i bilo. Ili je bivalo prekida?

Al’, danas nije k’o nekad - karanfil, i ćao, već aranžmani u raznim oblicima, raznih egzotičnih sadržaja, od amarilisa, preko frezija, pa do alstromerijai orhideja.

Čitavi delovi trotoara, redovi hauba, četvrti pijaca, svi u težnji da preko noći postanu imperija.

’Ajd, oni su mi jasni, održavaju tradiciju jednokratnog bogaćenja (navel’ko. ba), ali, ovi što kupuju, šta oni kapiraju?

Doduše, zaboravih da pomenem,  ja nisam, što bi se ono reklo, „ljubimac“  rezanog cveća (ne računam ono pokradeno iz lokalnih bašti). Ne iz bogznakakvih ekološki osvešćenih razloga, već što ne znam di da ga turim, tolicna mi je gajba.

A i kad je bila veća, imala sam problema sa vaz(n)ama, ili, tačnije, mestom za iste. U svom tom mom, šatro, kreativnom haosu, samo bi mi je falio neki buket da se suši i osipa, kako se i stvorila averzija.

Tako uz ono „ko“ kupuje, što još nismo rasvetlili, dolazi i „kome“.

Kupuju mladići – devojkama, muževi – ženama, sinovi majkama (pazari i po neka ćerka), šefovi uposlenicama po službenoj dužnosti i iz kase firme. Verovatno se grle i cmaču, čestitaju već po meri intimnosti, ne znam, nisam tome prisustvovala. Posmatrala sam samo tu besomučnu trgovinu u zemlji u kojoj, kao, nema novaca ni za najosnovnije potrepštine.

Ako je žena juče bila te sreće da je se seti i šef, i kolega, i mušterija, i sin, i sestrić, i drugi pripadnici muškog pola koje je zahvatila ova novotalasna euforija, danas ima čitavke naramke klonulih olinjavelih stabiljki. Pametnije su poklone zadržale u celofanu, da ih kasnije lakše bace.

Saksijsko bilje se sasušilo, budući i ono jednokratno.

I čestitke su osvanule na Fejsbuku, a bilo je i onih putem SMS-a, ili korporacijskog i-mejla. One kartonske su zaboravljene u vreme kad se Osmomartovsko slavlje pretvaralo maltene u orgije. Sada toga nema, mislim, tih bahanalija, ili su bar ređe. Možda smo još puni sarmica od Sretenja, a možda nova preduzeća ne planiraju stavku „proslava Dana žena“ u godišnjim budžetima.

Ne znam dal’ se i sad dobija vaučer za potrošnju u nekoj kozmetičkoj firmi, ili je običaj preras’o u uplaćen tretman u sauni, jer sam prokleti honorarac. Takvi se najlakše otpišu kao neobligatni za bilo kakvu stimulaciju. Ali, čisto da znaju – zabole me uvce za kreme, maske i druge preparate, dok me saune podsećaju na dušegupke, premda u potonjim nisam boravila, čim se sad oglašavam. Međutim, prijalo bi mi „da me se sete“, što bi rek’o famozni Ilija Čvorović.

Organizovani su i prigodni koncerti, izgleda da je tradicionalni Željko Samardžić ove godine izostao, dok još tradicionalnijeg Đorđa Marjanovića već dugo nema. Ne mogu da zamislim ko stasava uz Hari Mata Harija, kao osmomartovskog „evangelista“. I gde je taj Balašević da ponovo zapeva damama?

Ne znam, i nije me briga, odavno nisam fan masovnih spektakala.

Kao ni kafana, gde su „izvedene“ neke od mojih prijateljica. Nisam ljubomorna, majke mi!

Praznik je izmamio mnoge namenske kolumne i prikladne tekstove u medijima. I medijima je ovaj datum bitan, da se na njega tematski prikače. E, tu sam reagovala, iako kasno: što ja ne bih rekla koju o Danu žena, makar i post festum. Jer pitanje je, čini se, večno, i čini se, nerešivo.

Javno pokrenuto pre više od veka od američkih feministkinja - sufražetkinja, premda su je žene SSSR-a ideološki oštrije obojile nazivajući ga „pobunom protiv kuhinjske robije“, dobilo je zadovoljenje prihvatanjem simboličnog praznika 1911. u Austriji, Nemačkoj, Danskoj i Švajcarskoj. Premda je poslednja najkasnije od svih evropskih zemalja uvela glasačko pravo ženama.

Od trenutka kada je inicijativu za veća prava nežnijeg pola zvanično pokrenula Klara Cetkin, mnogo se toga promenilo. Porodilje mogu na trudničko bolovanje, (navodno) dobijaju istu platu za isti rad, mogu da budu šoferi tramvaja, odžačarke, da teraju traktor, kombajn, kopaju rudu, da okreću sajlu kad se začepi kanalizacija...

Naravno, mogu da budu i naučnice, književnice, profesorke, umetnice... i ostale „ice“ i „orke“ sa više digniteta.

Mogu da nose pantalone, puše na ulici i idu na glasanje.

Da li se od tada smanjilo „kuhinjsko ropstvo“? I jeste i nije. Muškarci mogu da budu od koristi u kuhinji, ali to ipak još uvek zavisi od njihove dobre volje. Pa kad ručak spremi tata, još uvek je praznik, dok je majčin menu svakodnevica. Slično je i sa pranjem suđa i veša, peglanjem, čišćenjem stana, glancanjem prozora... Osim ako se ne postigne specifičan dil u kućnom Upravnom odboru.

Žene su sve češće na komandnoj poziciji, ali poslovnom elitom i dan danji dominiraju mužjaci. Na to ih tera višak testosterona, koji pojačava agresiju. Pa, kad po zakonu više ne smeju da lemaju, onda im jače izraženi mišići pomažu da se snažnije drže fotelja.

Da li su plate izjednačene? Amerikanke kažu da nisu, Evropljanke su manje-više zadovoljne, ukoliko uopšte smeju da obelodanjuju iznose. Što je još jedan krik mode koji se ovde prenosi kao eho.

Ali, ipak saznajemo da prosečna Francuskinja, recimo, zarađuje 14 odsto manje od Francuza, dok je u Srbiji ova razlika manja za 3 odsto. Što bi značilo da su muškarci negde do novembra dohodovali žensku godišnju nadnicu.

Da li se od nje očekuje manje, s obzirom na drugačija primanja? Naravno da ne! Šta više, tvrde ambicioznije, žene moraju više da se dokazuju. Od tog stresa im polude hormoni pa obrkate i obradave.

Zato bi, možda, firmama bilo bolje da za 8. mart ženskom delu ljudskih resursa dodele vaučer za depilaciju. Ali, kad su menadžeri bili praktični, i kad doprinosili nižim u rangu, pa čak i kao menadžerke?

A da li ih kod kuće dočekuje spremljen obed i sve ostalo? Teško. One su te koje češće zasuku rukave i u domaćem ambijentu.

One se učestalije odazivaju obavezama kao što su roditeljski sastanci. Kao razvedene, hvataju se i po više poslova, da prehrane nejač i sebe. Samohrane majke imaju manje beneficija od mnogo manje ugroženih životinjskih vrsta.  Za seksualno slobodnu ženu i dalje se kaže „kurva“, a za muškarca „švaler“, u običnom narodu.  Estrada prednjači u emacipaciji uloga, upravo zloupotrebivši atribute „dama“. Pametnije su to iskoristile, pa vladaju po principu ženskih obeležja. Stoga, žena je još uvek vrat što okreće glavu – muškarca.

Svakodnevna praksa je ipak modernija od jezika. Tu za ravnopravnost žene nikako da se izbore. Pod točkove tranzicije iz uobičajenog u politički korektan govor, podmeću klipove često i same lingvistkinje. 

Pa prekrajanje reči „psiholog“, „dramaturg“, „fotograf“ i slična u oblike sa nastavkom „(š)kinja“, smatraju silovanjem vokabulara. I ničim pozitivnim po ženska prava.

Ič im ne smeta kad u novinama piše „guverner Narodne banke odlučila je to i to“. Ali bi vid rečenice „direktorka Instituta objasnio je sledeće“, verovatno opet svrstali u jezički nasilne faktore.

Meni je polno korektno tituliranje ušlo u krv, premda nisam borkinja za poništavanje razlika između „gospođica“ i „gospođa“, iako mi je „drugarica“ odgovaralo ponajviše. To „gospođa“ ima težinu svih gorepomenutih razlika i borbe za njihovo praktično ukidanje.
A o gospođama i gospođicama za naš portal pisala je i Ana Radmilović čiji "rodnoravnopravan" tekst možete pročitati OVDE.

Da li sam manje žena što radim po ceo dan, dok onaj moj klipan spava? I jesam i nisam. Jesam, jer nemam vremena ni za svakodnevno tuširanje, depilaciju da ne pominjem (al’ stručnjaci bi znali da primete razliku između muškog i ženskog znoja). Nisam, jer sam svesna svog unutrašnjeg bića sklonog čestim promenama emocija i shodnim, ishitrenim reakcijama. I nikad se, ama baš nikad, ni za sva blaga sveta, ne bih menjala sa današnjim muškarcem.

Dakle, sve je u našoj glavi, za šta ipak moramo da zahvalimo Klari Cetkin, jer bi, da nije bilo nje (i sličnih) zauvek tu i ostalo, da pravi tenziju do eksplozije.

Pročitajte još:

Prve psihoanalitičarke i Frojd





POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box
reklama box
reklama box
reklama box