Klik na svetlost
moja-kafica
moja-kafica
klik na svetlost/13.03.2017.

Vršac: Nektar bogova sa sunčanih padina

klik-na-svetlost
  • Turistička organizacija Vršac
  • Turistička organizacija Vršac
  • Turistička organizacija Vršac
  • Turistička organizacija Vršac
  • Oksana Toskić
  • Turistička organizacija Vršac
  • Turistička organizacija Vršac
  • Turistička organizacija Vršac
  • Turistička organizacija Vršac
  • Turistička organizacija Vršac
  • Turistička organizacija Vršac
  • Turistička organizacija Vršac
  • Turistička organizacija Vršac
  • Turistička organizacija Vršac
  • Turistička organizacija Vršac
  • Turistička organizacija Vršac
  • Turistička organizacija Vršac
  • Turistička organizacija Vršac
  • Turistička organizacija Vršac
  • Turistička organizacija Vršac
  • Turistička organizacija Vršac
  • Turistička organizacija Vršac
  • Turistička organizacija Vršac
Autor fotografije:
Piše: Dragana Nikoletić

Vršac je južnobanatski grad za koji i Vikipedija nudi poetične navode, govoreći da  je „očovečen bogatom istorijom i tradicijom, optočen lepotom raznovrsne prirode, osmišljen delima umetničke vrednosti i svim onim što čini smisao svakodnevnice“.


„Svojom patinom i slikovitošću Vršac podseća na proteklo doba, ali zato mnogim novim blokovima kuća, ulica i industrijskim zonama naglašava da ovde buja život novog vremena“, veli dalje popularna enciklopedija.

Lokalna turistička organizacija reklamira ga kao varoš Paje Jovanovića, Jovana Sterije Popovića, Bore Kostića i mnogih drugih možda manje slavnih, ali podjednako zaljubljenih u krasote Vršca.

I sam izlet do tamo, bez naročitog povoda, vrsta je praznika. Ljubak centar, čipkaste očuvane arhitekture XVIII i XIX veka, okružuju nova naselja. Ulice skrivaju brojne konobe – vinske podrume, jer je Vršac na čuvenom Vinskom putu, o čemu ćemo nešto docnije.

Neki ga povezuju i sa paraglajdingom, za kratku stazu sa koje polete sa Vršačkog brega, a onda dugo jezde nad nizijom. Mogu da zamišljaju Panonsko more, i Breg kao ostrvo, a mogu da se prepuste i drugim užitcima. Sve dok ne udari košava ili kakvi drugačiji paraglajdingu neskloni vetrovi sa severa.

Potkovaniji znanjem o gradu navode da je bio stecište udruženja Riklijaneraca, osnovanog 1893, čiji su članovi prepoznali dobar učinak tamošnje ruže vetrova. Pre podne bi se sunčali goli na Sivim stenama Brega, gde se ukršta 7-8 vazdušnih struja, dok su popodneva provodili u šetnji po brdima.

Kasnije je kraljica Marija Karađorđević, žena kralja Aleksandra I, prolazeći ovim krajem zapazila koliko joj prija vazduh, pa je podigla odmaralište Crvenog krsta. “I danas su ovde vazduh i voda najčistiji u celoj Srbiji”, tvrde upućeni.

O zdravlju i dobrobiti stanovništva se toliko vodilo računa u to doba, da je u gradu od 24.000 žitelja bilo četiri apoteke. I vladao propis da se živa ne koristi u kozmetičkim preparatima, kao i da se prihod od balova donira u dobrotvorne svrhe.

Većina na pomen Vršca ipak najpre pomisli na vino kao glavni tamošnji brend. Sa dosta sunca da miluje nežne stabiljke i iz grozdova izvuče dovoljno slada, vršačko vinogorje je bilo naročito cenjeno tokom vladavine dinastije Habsburg, kada su se plemenita vina iz ovog kraja nalazila i na bečkom dvoru. „A sada su prisutna širom sveta“, kaže Jasna Živković iz Turističke organizacije Vršca.

I danas okolne padine prekrivaju uredni redovi vinove loze, kao što je bivalo vekovima. U ovo prolećno doba već su obrezani i okopani, a njima gospodare privatni preduzetnici.

Na njih i na ljubitelje „nektara Bogova“, kako se vinu tepa od antičkih vremena, misli Turistička organizacija Vršca kada dva puta godišnje organzuje festival posvećen ovom opojnom napitku. Jednom, s jeseni, kad se obavi berba, i drugi put s proleća, kad se završe pripremni radovi za napredak rasada.

Ove godine Vinofest će biti organizovan 17-og i 18-og marta, kad će mnogi navratiti u Veliku salu hotela „Srbija“ u centru Vršca. Kako domaći, tako i gosti, za 300 dinara dobiće ukrasnu čašu sa izgraviranim imenom grada u koju će moći da zahvate šta žele iz bogate ponude.

Neće biti ograničani na proizvode iz Banata, već će im biti dostupna i vina sa drugih područja. Iz Rumunije, Mađarske, Hrvatske, Italije, Crne Gore, Ukrajine, Bugarske.., baš kao i u proteklih 11 godina, koliko se gradio Vinofest, pošavši od saradnje sa prvim komšijama.

Iz saziva u saziv, svi proizvođači s nestrpljenjem očekuju da žiri proglasi pobednika. Utešna nagrada je naklonost publike, „običnih“ vinopija.

„Promocija najpoznatijeg vršačkog brenda okuplja vinogradare i vinare kako iz regiona, tako i iz inostranstva, porodične firme, ali i velike kompanije“, naglašava Jasna Živković. Osim degustacije izloženih vrsta, ona obećava i širok asortiman propratnih sadržaja na temu vina i vinarstva.

Jedan od tih događaja je inauguracija vinskih vitezova, posvećenih širenju i popularizaciji kulture ispijanja „Bahusove kapljice“. „Oni su ambasadori vinske tradicije“, kaže Živkovićka.

Samo, da ne ispadne posle da nismo upozorili: i od previše probe i poređenja, zna da zaboli glava. Dakle, držite se jedne vrste vina, ako ikako možete!

Pročitajte još:

Daka, svetska prestonica rikši


POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box
reklama box
reklama box
reklama box