Piše: Mihailo Medenica
Vala, jes' ovaj Novak Đoković đubre od čoveka kakvo se retko sreće!
Ej, bre, sve smo mu pružili; sve žrtvovali zbog njega; tetošili mu; titrali i "loptice" i "reket"; pljivali po televizoru kad gubi; celivali ekran kad pobeđuje; onoliku decu naterali da se pošto- poto bace na treniranje tenisa, iako realno nisu ni za "između dve vatre" i ovako da nam vrati na kraju- da abdicira, prepusti tron, padne na ponižavajuće drugo mesto, preda svetsku krunu i to sa smeškom jer lako je gospodinu da se smeška, nije sebe obrukao, razočarao i ponizio- već nas, bre, nas!
Nas- nebeski narod, naciju i državu koja mu nije pružila ništa ali mu je dala sve tako da obesčasti i unizi, prosto da se ovog ponedeljka častan i pošten Srbin ne pogleda u ogledalo od stida i srama!
Mislim, ne bi mene lično bilo toliko sramota, niti bih se naročito ljutio na Novaka nezahvalnog da mi Vladica, ortak koji iz kladionice izlazi samo za detetov rođendan i kad prima nekakvu porodičnu penziju, nije razložno objasnio zbog čega treba biti razočaran, ljut i ponižen: kad ti se život sastoji od ličnih neuspeha (jer dupetom ne mrrdaš da išta promeniš u njemu) ostaje ti jedino da se poistovetiš sa tuđim uspesima!
Nije Vladica baš tim rečima objasnio, ali sam kroz psovke Noletu i familiji ukačio da je to negde suština.
I u pravu je, znam ga najmanje 20 godina, za te dve decenije nije zaradio 200 dinara mimo kladionice i poker aparata, očinstvo ne smatra nekim naročitim uspehom, jer, realno, igrao je na siguricu ali ga je kondom prodao u poslednjim minutima nadoknadnog vremena, tako da s punim pravom krivi Noleta za sve što ga je od juče snašlo i sve što će ga snaći u danima budućim!
Jeste, pokušao sam malo da amortizujem situaciju ali argumenti mršavi ko prosečni srpski penzioner!
Zalud objašnjavam da je mali jednog trenutka morao da posustane, posrne, zastane, padne, ali da će se isto tako vazneti jopet (da citiram Ivanu Žigon), no džaba- ko da je izgubio Vladičinih 100 evra a ne svoju titulu, koja, uzgred, očigledno nije samo njegova već naša?!
Tačnije, nije uopšte njegova već samo naša, jer to što on trenira do iznemoglosti, igra, živi životom askete, prevazilazi granice svojih mogućnosti nije ništa naspram onoga što mi preživljamo uz TV, zavaljeni u fotelju s jednom rukom na flaši piva a drugom u gaćama...
Jesmo li ga poslali u taj beli svet da nas proslavi, da uspe, da bude najbolji, da ne da titulu po cenu da reketom slomi onom bedniku Mareju ruku na dvoje- jesmo!
Dobro, nismo, sve je sam postigao, ali ništa postigao ne bi da nije bilo naših ispraznih života koji su dobijali smisao samo kroz tuđe uspehe!
I taman kad smo se raskomotili na tom tronu, navikli na lagodan život i na to da nam za sve kontraargument bude: "Mi imamo Novaka, a vi... i on tako?!
Đubre, bre, kažem lepo al teško da će ove reči naročito istangirati Đokovića, s obzirom na iskazani sebičluk i samoživost!
Zna li uopšte koliko je porazom unazadio Srbiju i zahvalno- nezahvalni narod?!
Ne zna, naravno, jer neće da čuje, a prijaju mu oni aplauzi kad ga dočekujemo na raznoraznim terasama i pred skupštinama, naloženi ko da je zbog našeg držanja palčeva i ponekog Očenaš dobio meč, turnir, bodove i naravno- lovu!
Lovu za koju se, inače, stiso ko najgora stipsa, umesto da svaki dinar vrati u one koji su ulagali u njega, bez razlike što je to jedino činila porodica, ali valjda mu i mi dođemo nešto?!
Valjda mu i Vladica dođe kao treći brat, jer kad na nekog uložiš 500 dinara koje nisi zaradio, a taj neko te "proda" ko Kalabić- Dražu, najmanje što zaslužuješ je da pogne glavu i izvini se uz obećanje da će se pod hitno popraviti i vratiti na taj jebeni tron, koji nam rođenjem pripada i na koji se mali nikad ne bi uspeo da mu nismo kolektivno držali "lopovske"...
Sramota, moj Novače, sramota!
Na tebi je samo da prebacuješ tu lopticu, a i to ti je izgleda postalo mrsko i teško, zaboravljajući kako je nama i šta smo sve učinili za tebe?!
Meni, evo, ne dođeš ništa, sve ti opraštam mada ti ništa nisam ni zamerao, samo nemoj da mi se javljaš ako se sretnemo na ulici, ali Vladici dođeš najmanje 100 evra, ponos, dostojanstvo i smisao života!
Ne očekuješ valjda da sad, u poznim četrdesetim, počne da traži neki drugi, ili ne daj bože učini nešto sa životom što ne podrazumeva hodočašća po kladionicama i žickanja love za klađenje?!
Shvataš, li, bre, da si mu dete ostavio bez nade i perspektive, a Vladica je imao takve planove za malog, samo kad na "kladži" uzme sto- dvesta hiljada evra ulažući svoje neuspehe u tvoj uspeh!
Tvoje je samo da igraš taj smešni tenis, sve ostalo je na nama, ali jok, morao si da padneš, morao si da nas obrukaš, morao si da izgubiš od Hrvata, ej!
Od Hrvata, brate Srbine, kao da nije dovoljan sam poraz, već mora da bude od "ustaše", aman?!
Neka ti služi na čast!
Sve što smo činili bacio si niz reku kao u pesmi Indeksa i pošao u neki drugi svet ostavljajući nas da čamimo u ovom koji smo posvetili tvojim uspesima živeći i postojeći još jedino kroz njih!
Onako, bre, da predaš krunu a da se ni sa kim od nas ne konsultuješ šta mi mislimo o tome i čime da nadoknadimo tu prazninu koji su stvorio onako podmuklim smečom čitave nacije!
Nebeske, moj Novače, nebeske nacije koju si prizemljio i porazio!
Upameti se, mali! Dobićeš još jednu šansu ali ovog puta pazi šta činiš- toliko smo ničega uložili u tebe, nečim moraš da nam uzvratiš!
Da ti je samo da vidiš Vladicu, bestidniče, upropastio si mu život terajući ga da razmišlja: "šta sad?!"
Da se vrati kući i posveti porodici, da pokuša eventualno, ne daj bože, o sramote, nešto da radi posle toliko godina bačenih na tebe?!
Ni slučajno!
Ako nećeš zbog sebe uozbilji se zbog njega i tolikih njemu sličnih!
Ne volimo te mi samo kad pobeđuješ, već te volimo kad pobeđuješ naše poraze!
Nije, Đokoviću važno biti prvi, slažem se, ali je itekako važno biti ispred drugog!
Šta tek da radimo sa onolikom decom upisanom na tenis?!
Zar sad, na brzinu, da ih prebacujemo na vaterpolo, recimo, a taman podigli kredite da im pokupujemo opremu ko da će sutra na Vimbldon?!
Zapravo, i trebala su, očekivali smo s pravom to od njih, ali sve si upropastio pa sad mi treba da im objašnjavamo zašto...
Ma, ne vredi tebi govoriti!
Da si hteo da slušaš kad smo urlali u televizore shvatio bi koliko nam ništa ne dugujući- duguješ sve, no...
I još od Hrvata, ej! Od Hrvata, nesrećo...
Pročitajte još:
Mihailo Medenica: Zagore, hvala za sve!
Vala, jes' ovaj Novak Đoković đubre od čoveka kakvo se retko sreće!
Ej, bre, sve smo mu pružili; sve žrtvovali zbog njega; tetošili mu; titrali i "loptice" i "reket"; pljivali po televizoru kad gubi; celivali ekran kad pobeđuje; onoliku decu naterali da se pošto- poto bace na treniranje tenisa, iako realno nisu ni za "između dve vatre" i ovako da nam vrati na kraju- da abdicira, prepusti tron, padne na ponižavajuće drugo mesto, preda svetsku krunu i to sa smeškom jer lako je gospodinu da se smeška, nije sebe obrukao, razočarao i ponizio- već nas, bre, nas!
Nas- nebeski narod, naciju i državu koja mu nije pružila ništa ali mu je dala sve tako da obesčasti i unizi, prosto da se ovog ponedeljka častan i pošten Srbin ne pogleda u ogledalo od stida i srama!
Mislim, ne bi mene lično bilo toliko sramota, niti bih se naročito ljutio na Novaka nezahvalnog da mi Vladica, ortak koji iz kladionice izlazi samo za detetov rođendan i kad prima nekakvu porodičnu penziju, nije razložno objasnio zbog čega treba biti razočaran, ljut i ponižen: kad ti se život sastoji od ličnih neuspeha (jer dupetom ne mrrdaš da išta promeniš u njemu) ostaje ti jedino da se poistovetiš sa tuđim uspesima!
Nije Vladica baš tim rečima objasnio, ali sam kroz psovke Noletu i familiji ukačio da je to negde suština.
I u pravu je, znam ga najmanje 20 godina, za te dve decenije nije zaradio 200 dinara mimo kladionice i poker aparata, očinstvo ne smatra nekim naročitim uspehom, jer, realno, igrao je na siguricu ali ga je kondom prodao u poslednjim minutima nadoknadnog vremena, tako da s punim pravom krivi Noleta za sve što ga je od juče snašlo i sve što će ga snaći u danima budućim!
Jeste, pokušao sam malo da amortizujem situaciju ali argumenti mršavi ko prosečni srpski penzioner!
Zalud objašnjavam da je mali jednog trenutka morao da posustane, posrne, zastane, padne, ali da će se isto tako vazneti jopet (da citiram Ivanu Žigon), no džaba- ko da je izgubio Vladičinih 100 evra a ne svoju titulu, koja, uzgred, očigledno nije samo njegova već naša?!
Tačnije, nije uopšte njegova već samo naša, jer to što on trenira do iznemoglosti, igra, živi životom askete, prevazilazi granice svojih mogućnosti nije ništa naspram onoga što mi preživljamo uz TV, zavaljeni u fotelju s jednom rukom na flaši piva a drugom u gaćama...
Jesmo li ga poslali u taj beli svet da nas proslavi, da uspe, da bude najbolji, da ne da titulu po cenu da reketom slomi onom bedniku Mareju ruku na dvoje- jesmo!
Dobro, nismo, sve je sam postigao, ali ništa postigao ne bi da nije bilo naših ispraznih života koji su dobijali smisao samo kroz tuđe uspehe!
I taman kad smo se raskomotili na tom tronu, navikli na lagodan život i na to da nam za sve kontraargument bude: "Mi imamo Novaka, a vi... i on tako?!
Đubre, bre, kažem lepo al teško da će ove reči naročito istangirati Đokovića, s obzirom na iskazani sebičluk i samoživost!
Zna li uopšte koliko je porazom unazadio Srbiju i zahvalno- nezahvalni narod?!
Ne zna, naravno, jer neće da čuje, a prijaju mu oni aplauzi kad ga dočekujemo na raznoraznim terasama i pred skupštinama, naloženi ko da je zbog našeg držanja palčeva i ponekog Očenaš dobio meč, turnir, bodove i naravno- lovu!
Lovu za koju se, inače, stiso ko najgora stipsa, umesto da svaki dinar vrati u one koji su ulagali u njega, bez razlike što je to jedino činila porodica, ali valjda mu i mi dođemo nešto?!
Valjda mu i Vladica dođe kao treći brat, jer kad na nekog uložiš 500 dinara koje nisi zaradio, a taj neko te "proda" ko Kalabić- Dražu, najmanje što zaslužuješ je da pogne glavu i izvini se uz obećanje da će se pod hitno popraviti i vratiti na taj jebeni tron, koji nam rođenjem pripada i na koji se mali nikad ne bi uspeo da mu nismo kolektivno držali "lopovske"...
Sramota, moj Novače, sramota!
Na tebi je samo da prebacuješ tu lopticu, a i to ti je izgleda postalo mrsko i teško, zaboravljajući kako je nama i šta smo sve učinili za tebe?!
Meni, evo, ne dođeš ništa, sve ti opraštam mada ti ništa nisam ni zamerao, samo nemoj da mi se javljaš ako se sretnemo na ulici, ali Vladici dođeš najmanje 100 evra, ponos, dostojanstvo i smisao života!
Ne očekuješ valjda da sad, u poznim četrdesetim, počne da traži neki drugi, ili ne daj bože učini nešto sa životom što ne podrazumeva hodočašća po kladionicama i žickanja love za klađenje?!
Shvataš, li, bre, da si mu dete ostavio bez nade i perspektive, a Vladica je imao takve planove za malog, samo kad na "kladži" uzme sto- dvesta hiljada evra ulažući svoje neuspehe u tvoj uspeh!
Tvoje je samo da igraš taj smešni tenis, sve ostalo je na nama, ali jok, morao si da padneš, morao si da nas obrukaš, morao si da izgubiš od Hrvata, ej!
Od Hrvata, brate Srbine, kao da nije dovoljan sam poraz, već mora da bude od "ustaše", aman?!
Neka ti služi na čast!
Sve što smo činili bacio si niz reku kao u pesmi Indeksa i pošao u neki drugi svet ostavljajući nas da čamimo u ovom koji smo posvetili tvojim uspesima živeći i postojeći još jedino kroz njih!
Onako, bre, da predaš krunu a da se ni sa kim od nas ne konsultuješ šta mi mislimo o tome i čime da nadoknadimo tu prazninu koji su stvorio onako podmuklim smečom čitave nacije!
Nebeske, moj Novače, nebeske nacije koju si prizemljio i porazio!
Upameti se, mali! Dobićeš još jednu šansu ali ovog puta pazi šta činiš- toliko smo ničega uložili u tebe, nečim moraš da nam uzvratiš!
Da ti je samo da vidiš Vladicu, bestidniče, upropastio si mu život terajući ga da razmišlja: "šta sad?!"
Da se vrati kući i posveti porodici, da pokuša eventualno, ne daj bože, o sramote, nešto da radi posle toliko godina bačenih na tebe?!
Ni slučajno!
Ako nećeš zbog sebe uozbilji se zbog njega i tolikih njemu sličnih!
Ne volimo te mi samo kad pobeđuješ, već te volimo kad pobeđuješ naše poraze!
Nije, Đokoviću važno biti prvi, slažem se, ali je itekako važno biti ispred drugog!
Šta tek da radimo sa onolikom decom upisanom na tenis?!
Zar sad, na brzinu, da ih prebacujemo na vaterpolo, recimo, a taman podigli kredite da im pokupujemo opremu ko da će sutra na Vimbldon?!
Zapravo, i trebala su, očekivali smo s pravom to od njih, ali sve si upropastio pa sad mi treba da im objašnjavamo zašto...
Ma, ne vredi tebi govoriti!
Da si hteo da slušaš kad smo urlali u televizore shvatio bi koliko nam ništa ne dugujući- duguješ sve, no...
I još od Hrvata, ej! Od Hrvata, nesrećo...
Pročitajte još:
Mihailo Medenica: Zagore, hvala za sve!
Komentari