Vizuelne umetnosti
vizuelne umetnosti/15.02.2017.

Miša Dudić - Buntovnik istančanog ukusa

vizuelne-umetnosti
  • Miroslav Jeremić
  • Miroslav Jeremić
  • Miroslav Jeremić
  • Miroslav Jeremić
  • Miroslav Jeremić
  • Miroslav Jeremić
  • Miroslav Jeremić
  • Miroslav Jeremić
  • Miroslav Jeremić
  • Miroslav Jeremić
Autor fotografije:
Piše: Nataša Šutuljić

Akademskog slikara Mišu Dudića podjednako inspirišu i realizam i apstrakcija. Najbolje slike uradio je u najtežim okolnostima, skoro pomoću štapa i kanapa i nikada nije uspeo da ih ponovi.
Buntovnik istančanog ukusa ogorčen je što su se kod nas izgubili kriterijumi i što mladi umetnici lako odustaju od snova u potrazi za lagodnim životom. Valjevski Van Gog svoje radove izlagao je u inostranstvu i kod nas, a nadimak je dobio tokom stvaranja radova pred publikom. 



- Bilo je to pre nekoliko godina u galeriji Narodnog muzeja u Valjevu. Posle duge pauze želeo sam javnosti da pokažem zanatski deo posla likovnog umetnika. Nešto me povuklo da pokažem kako se slikaju pejzaž i akt na način na koji je to radio Van Gog. Način rada čuvenog slikara mi je blizak, obojica  mešamo boje na platnu, a ne na paleti i tako su nastali radovi pod nazivom “Radionica za izradu likovnih radova” - počinje Dudić priču o svom stvaranju.


On ima potrebu da stvara apsolutno realno i apsolutno apstraktno.

- Mislim da treba da slikam i jedno i drugo. U umetnosti ne radim samo ono što je meni blisko. Sve je moje, sve je meni drago, ali retko kad je meni blisko. Nisam se nadao da ću otići u apstrakciju, a za to umetnik mora da vlada osnovnim stvarima, da bude vrhunski obarzovan. Kod realizma privlače me pojedici i pejzaž. Ne precrtavam dok radim, već ulažem napor da vidim nešto u čoveku ili prirodi. Kod apstrakcija situacija je potpuno drugačija. Ne mogu tačno da kažem šta me pokreće, jer sam nešto kao posmatrač. Prosto uđem u sliku i gledam šta se dešava. Puštam da me vode emocije - kaže umetnik.



Već na studijama on je nesvesno napravio genijalno umetničko delo.

- Nisam išao na predavanja, imao sam samo potrebu da budem sam. Profesor me obavestio da će me oboriti ako mu ne donesem nešto od svojih radova. Bio sam u selu i raspolagao sam jedino belom, braon i oker bojom, prljavom roletnom i ramom. Razvukao sam roletnu na ram i počeo da se igram bojama. Po mom mišljenju slika nije bila ništa posebno, ali moj profesor Branko Miljuš bio je oduševljen i smatrao je da je moj rad perfektno urađen. Siguran da ni sam ne znam šta sam uradio objasnio mi je da sam ispoštovao zlatni rez do perfekcije. Inspirativan mi je bio i stub za koji je moj deda vezvao svinje za klanje. Bio je veliki minus i baš dubok sneg. Ne znam šta me pokrenulo da izađem napolje i naslikam taj stub umrljan od sasušene krvi. Nikada nisam mogao da ponovim i naslikam bar približno isto - priča Dudić o svojim najdražim delima, davno prodatim.



On pažljivo bira gde će izlagati i kakve izložbe će posećivati. Osim u Beogradu i rodnom gradu, njegovi radovi bili su dostupni nemačkoj, francuskoj i holandskoj javnosti.

- Bez obzira što se kultura i način života umnogome razlikuju, tehnika, ideja, inspiracija, kvalitet radova naših umetnika može da parira svetskim. Međutim, velika je razlika u vrednovanju umetničkih dela. Svugde u svetu vrednost radova određuje se prema formatu, tehnici i motivima, dok je kod nas veoma važno ko je autor. Stav “veliki sam umetnik i moja slika mnogo vredi”, kod nas još uvek dobro prolazi. Isplatvo je biti i trendi umetnik, što znači stvaranje na ogromnom platnu koje se uklapa u enterijer naručioca. Kupac samo treba da objasni koja boja na slici treba da dominira i slikar tu želju ispuni. To trenutno najbolje prolazi - ocenjuje umetnik.



Tokom dugogodišeg rada sa mladima on je primetio da podmladak drugačijie razmišlja. Retki su oni što istrajavaju da ostvare snove i većina trči za novcem i isplativim zanimanjima.

- Novac je postao Bog. Mladi razmišljaju praktično - mogu ili ne mogu da živim od umetnosti.

Mlada umetnica za koju je veliki greh da ne crta odustala je kad je shvatila da retko ko može da zaradi od svojih slika. Mnogi maštaju o životu u inostranstvu, jer ne žive pristojno od svoje umetnosti - naglašava istaknuti slikar. 

Na Akademiji likovnih umetniosti u Beogradu diplomirao je 1989. godine kod profesora Branka Miljuša. Iz ULUS-a je izašao devedesetih godina “kada su se kriterjumi srozali”, a izbegava i likovne kolonije. Osim Van Goga i Rembranta, od impresionista izuzetno ceni El Greka, Tuluz-Lotreka, a fasciniraju ga i radovi Dade Đurića.

Pročitajte još:

Skulpture koje govore


KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box
reklama box
reklama box
reklama box