Ljudi
ljudi/19.10.2016.

Skulpture koje govore

ljudi
  • Privatna arhiva
  • Privatna arhiva
  • Privatna arhiva/Marko Crnobrnja
  • Privatna arhiva
  • Privatna arhiva/Marko Crnobrnja
  • Privatna arhiva
  • Privatna arhiva/Marko Crnobrnja
  • Privatna arhiva/Marko Crnobrnja
  • Privatna arhiva
  • Privatna arhiva
  • Privatna arhiva
  • Privatna arhiva
  • Privatna arhiva
  • Privatna arhiva
  • Privatna arhiva
  • Privatna arhiva
  • Privatna arhiva
  • Privatna arhiva
Autor fotografije:

Piše: Vesna Tasić

 
Marko Crnobrnja je najpoznatiji pedagog na savremenoj srpskoj vajarskoj sceni. Njegova dela mnogi  nazivaju „drvenom pedagogijom“, a među kolegama i prijateljima je znan kao Marko Drvo. Skulpture koje vaja u drvetu nemaju samo estetsku, umetničku funkciju, već im je cilj i da podučavaju. Decu, a onda i njihove roditelje. Njegova dela su deo stalne postavke u Pedagoškom muzeju u Beogradu.

Inspiracija su mu  životne situacije i deca. Pre svih, sopstvena. Ima ih četvoro – Pavla, Kostu, Jovana i Kseniju. Od kad su se rodili, sa njima razgovara skulpturama. Dok su bili mali, prikladni prikazi nepoželjnih situacija su bili na svakom koraku. Kraj stepenica je stajala skulptura koja je deci pokazivala šta se može desiti ako krenu tamo gde ne treba, u kuhinji skulptura koja je objašnjavala da se ne treba igrati nožem i tako redom.

Markova edukativna skulptura, patentirana je kao rešenje za sve verbalne nedostatke jednog optimističnog roditelja, koji veruje da umetnost ne može promeniti svet ali može pomoći u odgajanju nestašnih sinova.

- Neka moja dela su anegdotskog tipa. Recimo, sretnem se sa prijateljima, neko kaže: „E, da čuješ šta je onaj moj napravio u školi...“ Onda uzmem drvo, krenem da radim i napravim scenu rešenja. Tako izlazim na kraj sa svakim problemom. Serija mojih dela pod nazivom „Šta sve ne sme da se radi“, bila je namenjena mom najstarijem sinu, Pavlu. Reagovao je na njih kao da sam mu rekao šta  se sve ne sme. Skulpture su bile slika pedagoških normi koje nisam bio spreman verbalno da iskažem. Uglavnom, odradile su svoje! Dok su deca bila mala, skulpture su u kući bile raspoređene kao senzori. Gde god neko od dece krene, dočeka ga poruka „No, no!“ – objašnjava umetnik svoju inspiraciju.

Ali, zaključio je, deca mnogo brže rastu od njegovih skulptura. Od dece, okrenuo se roditeljima. A poruka im je – da pripaze šta rade. Tako je nastala skulptura „mamin novi dečko“. Na njoj su majka sa autom u ruci, koji nudi sinu, njen dečko sa koferom, i dečak koji sedi, tužnog lica, nezainteresovan za muškarca koji  ulazi u njegov život, nezainteresovan i za igračku. Drvena ilustracija teške životne situacije...

- Kad su moja deca krenula da se bave sportom, a ja ih poveo na sportske aktivnosti, našao sam se u društvu roditelja sa kojima se nikada ne bih družio. Oko mene su bli ljudi prepuni ambicija, koji su  neumereno hvalili ili kudili svoju decu i trenere. Pretočio sam to u skulpturu vezanu za opterećujuće  roditeljske ambicije. Malo dete, smoreno i nezadovoljno, sa reketom u ruci, čije su ruke vezane roditeljskim ambicijama.

Crnobrnjine skulpture se rađaju brzo. Probao je, kaže, da ih radi polako, strpljivo, planski, bez ikakve žurbe, ali rezultatom nije bio zadovoljan. Zato se vratio svom starom, brzom načinu koji ga podseća na divan rukopis njegovog učitelja, koji je ispisivao ceo red sveske za nekoliko sekundi.

Nekada su njegova deca uživala u njegovim delima. Mnoga su im bila igračke. A onda su mu, pre nekoliko godina, rekli da je krajnje vreme da „prestane da pravi decu“. Bio je  zbunjen, nije mu bilo jasno da li im je dojadila stalna, prevelika gužva u kući, pa misle na to da neće još braće ili sestara.

- Nastavak je bilo pitanje kakav sam ja to vajar, što ne radim kao „ovaj“ ili „onaj“ i preporuka da radim „nešto drugo“. Mislili su na moje prijatelje, vajare- jedan odlično radi apstrakciju, drugi je hiperrealista. Moj izraz je drugačiji. Za mene je vajanje smisao, duša, poezija, ali i pedagogija. Radim i sa drugm materijalima, ali  rad sa drvetom je moja potreba od detinjstva. Još kao klinac, bio sam vešt sa njim. Samo drvo pruža mogućnost različitosti materijala. Različite su teksture, obradivo je na razne načine, ima toplinu, meko je. Potreba za saopštavanjem u umetnosti nije nužno vezana za materijal, ali ja najbolje komunicram sa drvetom i ne moram usiljeno da ga teram da „progovori“. Odlično se slažem sa njim i nije čudo što me mnogi zovu Marko Drvo.

U Crnobrnjinom domu u Zemunu je izuzetno živo. Kako sa osmehom kaže, iz daljine je romansirano, klinci i roditelji sami sebi liče na  uzbudljivu seriju prepunu dešavanja. Iz blizine, nije baš tako slatko i daleko je od bajke. I Markova supruga Vesna je vajarka. Deca su im talentovana, ali za sad, svoje talente za likovnu umetnost suzbijaju. Više vole nešto dinamičnije. Tati u ateljeu ponekad pomažu, tu su kad nešto treba da se pridrži, zalepi, doda.

Umetnik je imao nekoliko samostalnih i grupnih  izložbi, a njegovi radovi su i u Pedagoškom muzeju. Vodio je radionice za rad sa drvetom u Austriji i Sloveniji. Njegova dela sa prve izložbe u Austriji su sva prodata i to je za mladog umetnika bio vetar u leđa. Letos, na 35. internacionalnom simpozijumu skulpture „Terra“ u Kikindi, na kojoj učestvuje svetska vajarska elita, otvorila su mu se mnoga vrata. Dobio je pozive da dodje u Tursku, Japan, Poljsku. Inače, radio je scenografiju za pozorišne predstave i filmove.

Koliko za vajara danas u Srbiji ima uopšte posla?Posla ima toliko da može lepo da se živi, ako je čovek strpljiv. Dogodi se da je porodici brzo potreban novac, a posla nema u tom trenutku. Vajar u Srbiji može da deluje na dva fronta, u tržišnom smislu. Jedan je umetnički rad, autorsko delo. Drugi front je pružanje usluga na filmu, u pozorištu, u raznim enterijerima. Treba samo  okrenuti ogledala ka suncu i biti spreman na izazov, na posao. Muka je ako čovek nije spreman da se modifikuje, a ja sam uvek spreman i oran za rad i izazov.

 

Samostalne izložbe:

  1. Prevelika ljubav, Artevida gaerija, Ljubljana, Slovenija
  2. Ulično vaspitanje, Arte galerija, Beograd
  3. Edukativna skulptura, Kolarac, Beograd
  4. Skulpturice, CZK Sopot
  5. Siemens Art_Lab galery, Beč, Austrija
  6. “Doba nevinosti” Galerija Zvono, Beograd
  7. “Ambalaža” Galerija Singidunum, Beograd


Grupne izložbe:

  1. OUT, Graz, Austria
  2. Bienale Istanbul, Turska
  3. ++ , Galerija savremene umetnosti Smederevo
  4. Oktobarski Salon u Beogradu
  5. How2send a message, Pissanelo-Crnobrnja, Narodni Muzej u Beogradu.
  6. “Asamblaž” Galerija Singidunum, Beograd
  7. Oktobarski salon, Šabac

Stalna postavka u Pedagoškom muzeju u Beogradu.

Čitajte još:
Ana Radmilović  
Teofil Pančić   
Mihailo Medenica   
Dragoljub Draža Petrović   
Milica Piletić

POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
User
Mara
14.10.2016.

Predivna prica i ideja!

reklama box
reklama box
reklama box