Piše: Dunja Ćirić / Gettyimages
Svetlost. Odblesak. Senke. Prelamanje. Boje. Refleksija.
Nisu li ovo pojave koje su oduvek intrigirale čoveka? Da je priroda čoveku data na upravu, a da je nauka produkt njegove spoznaje, uvideo je i David Brewster, čovek ogromne posvećenosti i energije, revolucionarni pronalazač sićušne spravice koja uvlači u zemlju čuda, kaleidoskopa.
U tmurnom delu Škotske, mali genije rođen je 1781.godine i sa deset godina konstruisao je svoj prvi teleskop. Vrlo je rano savladao materiju koju je moglo da mu pruži osnovno obrazovanje, pa je poslat u Crkvenu školu Škotske, na univerzitet je primljen sa 12 godina, a vrhunac akademskog obrazovanja dostigao je sa 19 dodelom titule Master of Arts. Zbog svojih izuzetnih intelektualnih sposobnosti uživao je veliko poštovanje u krugu naučnika, matematičara, filozofa.
Kolega pisac R. S. Westfall s Univerziteta u Edinburgu, o Brewsteru je rekao:
„On zaslužuje da bude upamćen kao jedan od ponosnih primera čovečanstva. Kakva neiscrpna riznica vitalnosti!”
Konstrukcija teleskopa Davida je od malih nogu usmerila na dva najveća talenta i strasti, optiku i razvoj naučnih instrumenata kojima je posvetio najviše energije. Njegova revolucionarna otkrića na polju optike jednim delom promenila su civilizacijski tok 19. veka. Istraživanja mikroskopa, stereoskopa, binokularne kamere, visezonskog objektiva, dozvolili su svetu da dublje zađe u mikrosvet i tajne koje nam priroda pruža.
Još jedan njegov patent, svakako ne i manje vredan, olakšao ježivot na vodi, konstrukcija iluminatora za svetionik. David je bio svestran čovek, zanimao se za religiju, filozofiju,fotografiju, astronomiju, matematiku, pa čak i život na drugim planetama. Ako posmatramo s ove pozamašne vremenske distance, uviđamo da su njegov mentalni sklop i širok dijapazon intresovanja zasigurno bili okidač u pronalasku ovih revolucionarnih otkrića. Njegova supruga Juliet opisivala ga je kao razdražljivog i nestrpljivog čoveka, ali čoveka snažne ličnosti i građe, s enormnom voljom da ostvari zamišljeno samo kada to želi. Danas njegovo ime nosi zadivljujući ružičasti mineral koji mu je pomogao u radu s optikom, brevsterit, ali i jedan od kratera na Mesecu koji je otkriven zahvaljujući Davidu.
PUTOVANJE U 3D
U svojoj 35. godini David je čovečanstvu pružio nešto potpuno novo, svetlucavu krunu svog rada. Kaleidoskop je zasigurno prvi 3D izum u istoriji čovečanstva. Šareno kamenje, stakla, papirići unutar te neobične spravice, elementi su koji nas svojim prelamanjem uvode u iluzionistički svet, intrigantan gotovo svakom. Malena cev dopušta svetlosti da pravi refleksiju sa staklima postavljenim na drugi kraj pod određenim uglom, stvarajući slike koje se dupliraju ili multipliraju i obrazuju neobične šare i geometrijske obrasce koji neodoljivo podsećaju na istočnjačke mandale. Dopušta nam da vizuelno pobegnemo u sasvim drugačiji, magični svet, svet mašte i dalekih putovanja.
Ser David Brewster sem pohvala nije dobio ništa za svoj svetlucavi izum, a svetu 19. veka pružio je mnogo. Od najviših do najnižih društvenih klasa, svakom detetu je ponudio da upozna svet iz jednog sasvim drugačijeg ugla, potpuno novo iskustvo koje je nesumnjivo proširilo umove stotinama generacija u budućnost.
Posebno poštovanje mu je ukazao prijatelj dr Peter M. Roget za novi patent, kaleidoskop, 1818. godine:
„U znak sećanja na čoveka, ne na njegovo istraživanje ili njegov rad, već na njegovu maštu i razumevanje, koji su proizveli ovakav do sada neviđen efekat.”
Imaginacijo, gde li si?
Ne brini, izvući ćemo te.
PROČITAJTE I:
PALATA SRBIJA: BUKVAR SAVREMENE UMETNOSTI
Svi sadržaji na portalu magazina Kaleidoskop media su besplatni, a sajt se finansira isključivo donacijama čitalaca i prijatelja.
Podržite rad našeg magazina OVDE
Komentari