Vizuelne umetnosti
vizuelne umetnosti/11.03.2019.

Otkrivena naga "Mona Liza skica"

vizuelne-umetnosti
  • Wikimedia Commons
Autor fotografije:

Kaleidoskop media



U maju se obeležava 500 godina od smrti Leonarda da Vinčija. Tokom čitave 2019. godine širom Ujedinjenog Kraljevstva biće postavljeno čak 12 simultanih izložbi na kojima će ekskluzivno biti prikazana 144 njegova crteža iz kolekcije britanske kraljevske porodice. Ovom obeležavanju na specifičan način će se pridružiti i Pariz. 

Delo poznato pod imenom „Mona Vana”, crtež nage mlade žene rađen ugljenom, koji se vek i po nalazio u sklopu kolekcije muzeja Konde u zamku Šantili i koji je pre dve godine privukao pažnju javnosti, biće izloženo u francuskoj prestonici krajem godine i to najverovatnije kao delo Leonarda da Vinčija.

Nakon detaljnih provera i ispitivanja, stručnjaci Centra za istraživanja i restauraciju muzeja Francuske kažu da je ovaj crtež ugljenom, poznat kao Mona Vana ili „Naga Mona Lisa“, napravljen u Da Vinčijevom studiju, pa čak i da ga je možda nacrtao i sam Leonardo.



Mona Vana

Prvobitno se smatralo da su crtež završili Da Vinčijevi učenici. Stručnjaci su utvrdili da je portret nacrtao levoruki umetnik, što dodatno podržava teoriju da je italijanski genije tvorac.

Metju Deldik, kurator muzeja „Konde“ u zamku Šantiji, u kojem se crtež nalazi od 1862. godine istakao je da je analiza otkrila „mnogo novih elemenata“, uključujući i poteze ugljenom koji odgovaraju levorukim ljudima.

Takođe je otkriveno da je crtež rađen tehnikom „sfumato“, koju je Da Vinči preferirao. Njome se prelazi između boja blede i polako mešaju svetla i senke.

„Postoji velika mogućnost da je Leonardo uradio veći deo crteža. Čitav crtež je delo izuzetnog kvaliteta koji je uradio sjajni umetnik“, naveo je Deldik, dodajući da je crtež skoro sigurno bio pripremni rad za uljanu sliku.

Kako je pisao „Njujork tajms”, skica je već bila već pripisana Da Vinčiju onda kada je 1862. kupljena za pomenutu kolekciju ali to nikada do sada nije bilo nepobitno naučno utvrđeno. U to ime, ovim delom su počeli da se bave stručnjaci iz Luvra i prema saznanjima do kojih su došli, a što su nedavno saopštili, reč je o skici koja je svakako nastala u Leonardovom studiju, pri čemu postoje osnovani razlozi koji govore u prilog tome da je veliki majstor lično ujedno i autor.

Istraživanja su trajala nekoliko meseci, tokom tog vremena u posebnoj laboratoriji rad je detaljno pregledan, datovan je u doba koje odgovara periodu u kojem je Leonardo živeo i stvarao i nakon mikroskopske analize zaključeno je da su potezi povlačeni u maniru levorukog čoveka, što takođe ukazuje na velikog italijanskog slikara koji je jedan od najpoznatijih levorukih stvaralaca. Ovaj crtež neformalno je nazvan „Naga Mona Liza” pošto je jedna od spekulacija i to da je crtež bio, zapravo, predložak za rad na njegovom najčuvenijem remek-delu – „Mona Lizi” – koje se čuva u Luvru i jedna je od njegovih najvećih atrakcija.

Ono što posebno privlači pažnju stručnjaka, kako piše „Gardijan”, jeste pitanje ko je bio model po kojem je Leonardo uradio ovaj rad, budući da se nagađa da je moguće da je reč o muškarcu. „To bi i ličilo na njegov pomalo iščašen smisao za humor”, podseća Džonatan Džons, kritičar ovog lista, sugerišući da je u slučaju „Mona Vane” reč o taštoj dami, donekle parodirano prikazanoj, što se može shvatiti i kao Leonardova prepredena interpretacija njegove omiljene „Đokonde”.


PROČITAJTE I:

OTKRIVENA JEDINA SKULPTURA LEONARDA DA VINČIJA


Podsećajući da su i tu sliku, koju je Leonardo godinama gotovo opsesivno dorađivao i čuvao do svoje smrti 1519, mnogi doživljavali kao prikaz muškarca i da je obavija veo dvosmislenosti – do dana današnjeg suptilnom misterioznošću odišu i njen osmeh, i pogled, ali i krajolik naslikan u pozadini – Džons ističe da ne bi trebalo smetnuti s uma i da je atmosfera u Leonardovom studiju bila daleko od striktno heteroseksualne.

Umetnik je dva puta bio optužen za homoseksualizam, što je bilo kažnjivo u Evropi njegovog vremena, a što može biti jedan od razloga zbog kojih je napustio Firencu da bi nastavio život i rad u Milanu. Upravo je tamo, kako piše Đorđo Vazari, „angažovao pomoćnika Salaija, naočitog čoveka, čak i gracioznog, kovrdžave kose, kojoj se Leonardo divio...” Budući da je leva ruka „Mona Vane” izrazito mišićava i da podseća na ruku Da Vinčijevog polunagog „Svetog Jovana Krstitelja – Bahusa”, izloženog u Luvru, vrlo je moguće da bi upravo Salai mogao da bude osoba koja je u ovom slučaju pozirala Leonardu.

POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box
reklama box
reklama box
reklama box