Kaleidoskop media / Naslovna foto: Marko Ristić
Velika izložba "Aktivitet: 100 godina nadrealizma", kojom će biti obeležena stogodišnjica nadrealizma u Srbiji i svetu, biće otvorena u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu 19. oktobra u 13 sati, i trajaće do 25. februara 2025. godine. Ova izložba deo je šireg istoimenog projekta u kome uz MSU učestvuju Muzej primenjene umetnosti i Institut za književnost i umetnost.
Autorka koncepta i idejnog rešenja je prof. dr Sanja Bahun sa Univerziteta u Eseksu u Velikoj Britaniji. Uz Sanju Bahun, kustoskinje izložbe iz Muzeja savremene umetnosti su Aleksandra Mirčić, Una Popović i Žaklina Ratković.
Marijana Kolarić, direktorka Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, istakla je da Muzej čuva najopsežniju kolekciju dela naših nadrealista i dokumentacije njihovih aktivnosti. Na izložbi “Aktivitet: 100 godina nadrealizma” biće predstavljeno preko 200 crteža i slika, 20 cadavre exquisa, 50 kolaža i asamblaža, 100 fotografija i fotograma, nadrealistički objekti, instalacije, filmovi i arhivska građa. Izložba repozicionira nadrealizam kao dinamičan pokret koji omogućava umetnicima da zamisle poziciju izvan svoje situacije, nudeći posetiocima svežu, kritičku viziju i razumevanje trajnog značaja pokreta.
Grupa nadrealista Le cadavre exquis, 1930, Muzej savremene umetnosti
Izložba "Aktivitet: 100 godina nadrealizma" obeležava stogodišnjicu nadrealizma u Srbiji i svetu - sto godina od "Prvog manifesta nadrealizma" André Bretona i sto godina od prvih publikacija i aktivnosti Beogradskog nadrealističkog kruga u jesen 1924. Izložba predstavlja našoj i međunarodnoj javnosti bogatstvo produkcije našeg nadrealizma i njegovu simultanu aktivnost i saodnošenje sa drugim globalnim nadrealizmima, te njegov značaj za regionalnu dvadesetovekovnu i savremenu umetnost i relevantnost za nove publike.
Na izložbi će biti predstavljena skoro cela produkcija nadrealističkog kruga u različitim medijima, te odabrana dela iz tzv. "dugog života nadrealizma" (dela stvaraoca beogradskog nadrealističkog kruga nastala nakon perioda kolektivne akcije ili dela umetnika, koja su nastala pod jakim uticajem ili u saodnošenju sa nadrealizmom) i mali broj, strogo izabranih, savremenih odgovore na našu nadrealističku produkciju.
Radojica Živanović-Noe, Priviđenje u dimu, 1932, Muzej savremene umetnosti
Konceptualni okvir izložbe predstavlja ideja „aktiviteta", ključni doprinos našeg nadrealizma svetskoj avangardnoj baštini. Ovaj koncept ima tri odrednice: umetnička dela nastaju kroz interakciju nesvesnog i realnosti i žive kroz aktivnu interakciju između objekta, stvaraoca i primaoca; kreativna interakcija je uvek transformativna i zahteva nove metode za nove publike; stvaraoci i primaoci umetničkih dela trebaju dolaziti iz najšireg društvenog preseka, uključujući decu, seniore i osobe sa invaliditetom.
„Aktiviteti" koje su naši nadrealisti upražnjavali, i čija međunarodna vidljivost ubrzano raste, sadrže individualne i grupne prakse u veoma širokom opsegu medija, umetničkih formi i tipova diskursa: slike, kolaži, objekti dobiveni metodom paranoiačke simulacije, instalacije, grupne proklamacije i participativne društvene akcije, intervencije, fotografije i fotogrami, filozofski traktati i dečija književnost, multimedijalne pesme-slike, antiromani, fanzini, časopisi, ankete, cadavre exquis, polemike i mnogi drugi iskazi i objekti.
Muzej savremene umetnosti ima najopsežniju kolekciju dela naših nadrealista i dokumentacije njihovih aktivnosti u različitim formama i medijima, i predstavlja regionalni centar za dokumentaciju i naučni rad na ovu temu. Predstavljanje ovog korpusa će biti značajno obogaćeno kroz saradnju i razmenu sa Muzejom primenjene umetnosti gde se nalazi najveći deo fotografskog legata naših nadrealista i gde će simultano biti otvorena izložba pod istim krovnim konceptom. S obzirom na multimedijalnu prirodu i posebno blisko saodnošenje pisane reči i vizuelnog artefakata u produkciji naših nadrealista, Institut za književnost i umetnost je prirodni saradnik na projektu, koji će voditi elemente reprinta i naučnog skupa, pod istim krovnim konceptom.
Stevan Živadinović - Vane Bor, Manifest, MSUB
Tematske celine izložbe u MSU su: Uvodna sekcija i Estetika publicistike; Nadstvarnost: nesvesno i javno; San i snevanje; Igra; Pedagogija nadrealizma; Poetika multimedije: tekst, slika, zvuk i pokret nadrealizma; Kinoimaginacija; Zidovi; Revolucija, dekolonizacija, pokret nesvrstanih; La vie mobile: putovanja, međunarodna saradnja i razmena, prevođenje nadrealizma; Kako izlagati nadrealizam.
Umetnici i kolektivi čija će dela biti izložena su: Dušan Matić, Nikola Vučo, Oskar Davičo, Milan Dedinac, Stevan Živadinović - Vane Bor, Radojica Živanović-Noe, Đorđe Jovanović, Đorđe Kostić, Aleksandar Vučo, Julijana Lula Vučo, Jelica Ševa Ristić, Marko Ristić, Solomon Moni de Buli, Dida de Majo, André Breton, Stane Kregar, Miljenko Stančić, Jovan Bijelić, Max Ernst, Andrè Masson, Joan Miró, Pablo Picasso, Man Ray, Yves Tanguy, André Thirion, Ivana Tomljenović-Meller, Krsto Hegedušić, Ljubiša Jocić, Miodrag Nagornim nepoznati nadrealista, Lana Vasiljević, Katia Drenovska, Roberto Echaurren Matta, Bogosav Živković, Nives Kavurić-Kurtović, Jean Lurçat, Wifredo Lam, Pavle Levi i Andrej Dolinka, Predrag Nešković, Nedeljko Neša Paripović, Tomislav Peternek, Bogdanka Poznanović, Vasko Popa, Zoran Popović, Vladan Radovanović, Goran Stojčetović, Zoran Todorović, Miloš Tomić, Georges Hugnet, Erwin Wurm, Ljubica Marić, Natalija Vladisavljević, PerArt, kuda.org, Ivana Momčilović, NEP Nova Evropa, Howard Slater.
PROČITAJTE I:
KRITIČNA PITANJA DANAŠNJICE NA OKTOBARCU
SAVREMENA IKONA U GALERIJI KOLARCA
MAJA UZELAC, INTERVJU: CVETA VI OLIGARHIJA KOJA VLADA PODANICIMA
ZORAN POPOVIĆ, INTERVJU: VEŠTAČKA INTELIGENCIJA - POMOĆ ILI APOKALIPSA KOJA STIŽE?
Svi sadržaji na portalu magazina Kaleidoskop media su besplatni, a sajt se finansira isključivo donacijama čitalaca i prijatelja.
Podržite rad našeg magazina OVDE
Komentari