Piše: Dragana Nikoletić / Foto: Oksana Toskić
Pikaso je moj umetnički alter- ego, i neko čiji bih i životni stil rado da podražavam, ali nemam uslova. To je subjektivan stav, ali i objektivno, Pikaso je čisti genije, maestralni crtač, briljantan i u ostalom, od keramike, skulpture, scenografije, dizajna... sve do slikarstva, gde se usudio da prelomi formu i (sa Žoržom Brakom) utemelji kubizam. Tapiserijom se ponajmanje bavio, smatrajući ograničenim fundus boja ugrađenih u vlakna vune i tkanine.
Mnogi preferiraju njegovu Plavu fazu, kad se znalo gde je glava, gde su uši, oči, usta i ostatak. Za kasnije radove, takvi kažu da ih ne razumeju, ili da bi tako nešto moglo da naslika i dete, nesvesni svega šta je prehodilo pojednostavljavanju oblika. Sažimanju realnosti na kocku, kuglu i valjak.
Ja ga možda i nekritički obožavam, diveći se njegovom urođenom talentu, i obaška ludačkom radu. Taj manijak, u najboljem smislu reči, za života je napravio oko 13.500 slika, 100.000 grafika, 34.000 ilustracija za knjige i 300 skulptura, od sedme godine kad je naslikao svoje prvo ulje na platnu. Takođe je jedan od začetnika redi-mejda. Mislim da tu ubedljivost Glave bika od delova bicikla ne bi mogao da pobije ni Paja Jovanović.
Umeo je i da proda sve što napravi, pa je za duboko poštovanje i njegova poslovna sposobnost (ukupna vrednost njegovog rada je 1973. godine, kad je umro, bila procenjena na 750 miliona dolara).
Na sve to se i prefinjeno oblačio, šmekerski, ne pompezno k’o Dali, već više u stilu našeg Tita ili kakvog holivudskog glumca. Vozio je dobra kola, dobre jahte, živeo po najelegantnijim vilama (i čak zamkovima) sa velelepnim ateljeima.
Ko mu za to ne bi skinuo kapu?
Voleo je žene, i obrnuto, sve bi tu vrcalo od strasti, ljubomore, a kažu i brutalnosti, uz burne raskide. Menjao ih je k’o košulje (pošto tamo u Andaluziji čarape i nisu potrebne). Opisno rečeno: kad iz jedne okusi sve sokove, to umetnički provari i izbaci, on je zameni drugom.
Sve se to može videti na grafikama iz kolekcije Vollard Suite, predstavljene maltene u celosti na izložbi u beogradskoj Kući legata, realizovanoj u saradnji sa slovenačkom galerijom „Kos“. Postavka sadrži 82 grafička dela od ukupno 97, nastalih u okviru ove serije, kojoj je na kraju Pikaso pridodao i tri portreta svog kolekcionara Amroaza Volara, zaslužnog za nastanak serije. Volar je, naime, Pikasu dao dve slike Sezana i Renoara u zamenu za pristanak da uradi Vollard Suite.Volar je i odabrao najboljih sto radova od 400, koliko se izrodilo iz poslovnog dogovora.
Grafički listovi su podeljeni u tematske celine – Ljubavna bitka, Skulptorov atelje, Minotaur i Slepi Minotaur. U njima obiluju neoklasični elementi što je posledica Pikasovih putovanja u Rim, Firencu, Napulj i Pompeju. Tako i ovaj deo opusa genija može da se svrsta u dnevničke zabeleške. Jer, Pikaso je zapravo u sve radove prenosio segmente svog burnog života.
U portretima, pa i Volarovim, oslikana je psihologija modela, ali i njegov odnos sa umetnikom. Sve je to mogao Pikaso uz pomoć jednostavnih linija, da prikaže i nežnost, i sumnju, strah, snoviđenje, poverenje, i sve međufaze u ovim i drugim emocijama. Na većini grafika u tehnikama akvatinte, bakropisa i suve igle, predstavlja i skulpture navodno neoklasičnih majstora, karakteristično prilagođene njegovom stilu: istaknutog nosa, očiju malo sa strane. Kod aktova nije dirao ništa, pa su obline sasvim prepoznatljive, isijavajući strast.
Snaga njegovog erosa vidi se u Minotauru, sa kojim se Pikaso poistovećuje. Ima tu i tanatosa, tamne sile protivne životu koji čini zanimljivim i napetim ono između.
Svaki rad je pojedinačno malo remek-delo, ali su posebno vredni kao serija, zajedno. Galerija „Kos“ ih je otkupila sukcesivno, veći deo od naslednika Volara, iznenada preminulog u saobraćajnoj nesreći, a ostatak od skoro pa cele Vollard Suite, od drugih kolekcionara koji su grafike kupili na aukciji.
Na domaćim forumima uveliko se spekuliše da se vrednost jednog lista iz serije kreće oko 100 evra, što Galerija opovrgava. Ukoliko uopše mogu da se nađu, jedna akvatinta, bakropis ili suva igla, koštaju od 800 do par hiljada evra. I naglašava da je dragocenost upravo u njihovoj zbornosti.
PROČITAJTE I:
VIDEO ¶ VAN GOG: DIGITALNA ŠETNJA
PRONAĐENA PIKASOVA UKRADENA SLIKA
Komentari