Evropska organizacija za nuklearna istraživanja, CERN, primila je danas Srbiju kao svoju 23. državu članicu nakon što je primila formalnu potvrdu UNESCO da je Srbija pristupila CERN-ovoj konvenciji, saopštio je Institut za fiziku.
"Ulaganje u naučna istraživanja je važno za razvoj naše ekonomije, a CERN je jedna od najvažnijih naučnih institucija danas. Neizmerno sam ponosna što je Srbija postala punopravna članica CERN-a. To će doneti nove mogućnosti za saradnju naših naučnika i industrije sa CERN-om i zemljama članicama CERN-a", rekla je predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić.
Dok je Srbija bila deo Jugoslavije, jedne od 12 zemalja članica koje su osnovale CERN, srpski fizičari i inženjeri učestvovali su u nekim od prvih CERN-ovih projekata, na sinhrociklotronskom, proton-ciklotronskom i super-proton-sinhroton akceleratorima. Tokom osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, fizičari iz Srbije radili su na DELPHI eksperimentima na CERN-ovom LEP sudaraču.
Kao jedna od republika Jugoslavije, Srbija je bila među osnivačima ove organizacije 1954, ali ju je napustila 1961, iz „ekonomskih razloga". Posle više od 50 godina, u martu 2012. Srbija se vratila u CERN, sa statusom pridružene članice na putu ka punopravnom članstvu.
Šta za Srbiju znači punopravno članstvo u CERN-u i da li je ono skupa i neizvesna avantura mogli smo pročitati pre tri nedelje u autorskom tekstu koji je za Politiku napisao Filip Rake Vukajlović, naučni savetnik Instituta „Vinča” u penziji. Prenosimo ovaj tekst u celini.
Savet Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN) krajem 2018. primio je Srbiju u svoje članstvo. Poslednjih sedam godina Srbija je bila pridruženi član i to je plaćala. Počelo je sa jednim milionom švajcarskih franaka da bi 2017. godine godišnja članarina dostigla 1,94 mil. švajcarskih franaka. Kad, posle ratifikacije, postane punopravna članica CERN-a, Srbija će plaćati 2,5 mil. švajcarskih franaka godišnje i za učlanjenje još toliko.
Za rad na projektima CERN-a, u istom periodu, prosečno je plaćano po 0,15 mil. švajcarskih franaka godišnje. Za svakog doktora nauka, koji se potpisivao na radove kolaboracija s hiljadama autora, plaćano je po 10.000 švajcarskih franaka. Godišnji budžet CERN-a je oko milijardu evra. Da se primetiti da rukovodeći ljudi ove organizacije u prikupljanju novca koriste sva moguća marketinška sredstva i razne trikove. Pridruženim članstvom kao da se kupuje i odgovarajuća franšiza u okviru koje se slične lepe priče nude javnosti i političarima svih zemalja koje je CERN namerio da u svoje članstvo namami.
Životno zainteresovani propagandisti srpskog pristupanja ovom ’kraljevskom naučnom klubu’, iz državne Komisije za saradnju sa CERN-om, su obećavali rajske vrtove: pristupanjem CERN-u obezbediće se pristup savremenoj eksperimentalnoj opremi i tehnologijama, prenosiće se preko potrebna znanja i iskustva, sprečavaće se odlazak mladih talentovanih istraživača u inostranstvo, privreda će dobiti jedinstvenu šansu da se ravnopravno takmiči na tenderima i da solidno zaradi. Predsednik Komisije je više puta javno tvrdio da Srbija CERN-u plaća najmanje od svih.
Da li je učlanjivanje u CERN skup ili jevtin posao i koliko je plaćanje članarine prikladno, ako to uporedimi sa sredstvima koja se izdvajaju za ostala naučna istraživanja?
Kao prvo, najmanja početna članarina razrezana Srbiji je posledica njenog najmanjeg bruto društvenog proizvoda (BDP) od svih stalnih članica. Od 22 takve države 19 država su u EU, a samo su Švajcarska, Norveška i Izrael stalni članovi a da nisu u EU. Ko želi da proceni gde mu je mesto mogao bi to uraditi poredeći BDP po glavi stanovnika Srbije, koji je za 2017. godinu bio 5.900 dolara, s istim pokazateljem za Švajcarsku (80.189 dolara), Norvešku (75.504 dolara) i Izrael (40.270 dolara). Primetimo da Srbija ima izuzetno nizak nivo izdvajanja za nauku: 0,3 – 0,4 odsto BDP.
Kao drugo, nabrojimo nekoliko država koje su pridruženi članovi CERN-a zajedno sa članarinom koju je trebalo da plate 2017. godine, kao i one koje imaju posmatrački status (ili ugovore o saradnji) koji ne podrazumevaju obavezno godišnje plaćanje. Pridruženi članovi su: Indija (12,272 mil. švajcarskih franaka), Pakistan (1,5 mil. švajcarskih franaka), Turska (5,62 mil. švajcarskih franaka), Ukrajina (jedan mil. švajcarskih franaka), Slovenija (jedan mil. švajcarskih franaka) i Srbija (1,94 mil. švajcarskih franaka). Lako je proveriti da je Srbija, ako gledamo na BDP, 10 puta više plaćala od Indije, 9,5 puta više od Pakistana, sedam puta više od Turske, pet puta više od Ukrajine i 2,3 puta više od Slovenije.
Umesto da država odustane od skupog pridruženog članstva i vrati se na prethodni ugovorni status u veoma pristojno društvo zemalja kao što su: Kina, Japan, SAD, Australija, Republika Irska, Belorusija, Iran i Rusija, koje ne plaćaju godišnju članarinu, ona savetovana od strane svoje nesmenjive Komisije srlja u još skuplju i neizvesniju avanturu u organizaciji u kojoj će na nju gledati, verovatno, kao na pretencioznog skorojevića male pameti.
Videsmo da je godišnja članarina za pridruženo članstvo bila nesrazmerna ekonomskoj snazi zemlje. Pogledajmo kako stvari stoje kad sve normiramo na sredstva koja dobijaju ostali istraživači. Za 2017. godinu je za članarinu CERN-u, za rad i potpisivanje na radove plaćeno približno 2,18 mil. evra. Broj ovde zaposlenih istraživača, koji su odlazili i neko vreme radili u CERN-u te godine, bio je oko petnaestak. Ukupan broj istraživača u Srbiji je bio negde oko 12.000 i njima je dato približno 100 mil. evra iste godine. Jednostavnim proračunom dobijamo da je za srpske povremene cernovce 2017. godine bilo plaćano 17 puta više (kao da za nauku izdvaja skoro sedam odsto BDP).
Kukavne rezultate naučne saradnje sa CERN-om, koji se svode na skupo plaćeno koautorstvo na cernovskim radovima za petnaestak istraživača, usput budi rečeno, veoma nekoherentnih i međusobno zakrvljenih (koji ne propuštaju ni najmanju šansu da pobegnu glavom bez obzira u inostranstvo), upotpunjuju slični „uspesi” u privrednoj saradnji.
Preduzeća iz Srbije su imala pravo da se javljaju na javne pozive koje objavljuje CERN. U periodu 2012–2017 srpska preduzeća su dobila poslove prosečne vrednosti 0,24 mil. švajcarskih franaka godišnje. Predsednik državne Komisije je nedavno javnosti to ovako predstavio: „Srbija je u vrhu država koje efikasno koriste svoju članarinu, odnosno vraćaju taj novac nazad svojim radom, dakle, na neki način obogaćuju našu sredinu.”
Odgovornost za sve ovo snosi Ministarstvo prosvete nauke i tehnološkog razvoja (MPNTR), koje je svoje ingerencije prenelo na prestarelu nekompetentnu državnu Komisiju. MPNTR bi trebalo odmah da je raspusti i da pretrese ukupno finansijsko poslovanje: uplate i isplate sa timskih računa Kolaboracija ATLAS i CMS u CERN-u, načina na koji su trošeni znatno uvećani materijalni troškovi za istraživače, manipulacije sa sredstvima za specijalizante (tzv. mrtve duše), ko je i kako dobijao i potrošio inostrane projekte itd.
Dosadašnja saradnja nas je koštala preko 10 mil. švajcarskih franaka a bila je, kad se sve sabere i oduzme, sveukupno štetna. Očigledno je da bi trebalo hitno odustati od punopravnog članstva u CERN-u i vratiti se na status bez plaćanja članarine. Ima li za to pameti i hrabrosti?
Komentari