Klik na svetlost
klik na svetlost/26.12.2018.

Na poklon malim Romima

klik-na-svetlost
  • Dragana Nikoletić
Autor fotografije:
Piše: Dragana Nikoletić


Nova godina u meni stvara naročito raspoloženje, uključujući i pripreme, i sam doček, za koji sam intimno ubeđena da će da obeleži narednih 12 meseci. Pa se trudim da bude ekstravagantan, bio radan ili paradan.

Dani koji tome prethode, bespogovorno me uvode u fazon darivanja. Tuđoj deci, pošto nemam svoju, drugarima, jer nemam ni rodbine, partneru... čak i ako u tom trenutku ne ispunjava ni najelementarnije uslove ovog naziva.

Jer, takvi su to dani, prema svima blagonakloni.

Nisam jedina što se prima na Nove godine, jer ne bi se samo meni obraćali proizvođači svega i svačega preko reklama tipa „volimo praznike, jer volimo jedni druge“. Ne bi zvonili praporcima, dovodili na ekran Deda Mrazove, da u psihologiji nije ukorenjeno da smo najšire ruke baš u prednovogodišnjoj euforiji.

Jer, kalendar nam poručuje da ispostavimo saldo dela, pa se trudimo da nadoknadimo propušteno u smislu dobrog i time zabašurimo rđavo, bar kad je moj slučaj u pitanju. A kad damo svoj konkretan doprinos, onda ta dobrota postaje zarazna, kako praksa pokazuje.

Posebnom štimungu doprinosi i kićenje grada, čak i ako smo protivnici bezumnog rasipanja. Sve postaje bolje i lepše, sivilo pokrije bezbroj uličnih ukrasa. Oni svetlucju i teraju mrzovolju, beznađe, sumorne misli i ostali čemer. Beograd se pretvara u bajku u koju svi bar po malo veruju.

Boje svakodnevice ne napuštaju samo naselja koja zovemo nehigijenskim. Za njihove žitelje, uglavnom Rome, svaki dan je isti, i praznik, i tragedija. Mališani iz tih, većini neprijatnih kvartova, igraju se na starinski način – jure se, kriju jedni od drugih, dodaju loptom, ili naskaču na opruge bačenih madraca. Zimi se, naravno, grudvaju međusobno, i „protiv“ šoferki prolazećih vozila.

Deca u ovoj raboti moraju da budu hitra i precizna, jer vozači dodaju gas kako bi što brže mimoišli nemile im prizore siromaštva. Što pre se dokopali svetlosti velegrada, iskobeljali se iz tih civilizacijskih zabiti, kako doživljavaju ove naseobine.

Jedno od tih oko 150 naselja u prestonici, što se politički korektno zovu „neformalnim“, iako „nehigijensko“ bolje opisuje uslove života bez struje, kanalizacije i tekuće vode, jeste Vuka Vrčevića, podno Pančevačkog mosta. Protivno predrasudama i uprkos navedenim uslovima egzistencije, ženice stalno nešto pirkaju, odeću, igračke, tepihe.., što zna svako ko je zalazio u mahale.

One su, naravno, retko usput, već su skrajnute od očiju prolaznika, izložene samo pohlepi investitora za nelegalno nastanjenim zemljištem, i tek povremeno pomoći organizacija civilnog sektora i socijalnih institucija.

„Da li bi se deca iz mahale obradovala Deda Mrazu“, pitala sam iznebuha svog prijatelja Demuša nedavno. Upoznala sam ga radeći reportažu o mladim Romima za Vice. Moram da priznam da me je zaprepastilo koliko je Demuš čist i uredan.

Sve u njegovoj maleckoj kući miriše na omekšivač, koji štrca umesto osveživača prostora. Sve je sređeno pod konac u gomili nameštaja prekrivenog šarenim ćilimima. Zidovi se šljašte od štrasom obogaćene masne farbe. Jastučići u obliku srca jedva da se dodiruju u pravilnom rasporedu.

Demuš se uvek nemušto pravda što je prilaz kući u tolikom „hausu“. Jer, do nje dolaziš preskakanjem hrpa smeća, premošćivanjem jendeka starim letvama, po otpadu zaobilazeći kaljugu.

„Bože, Dragana, a zar se ti ne bi obradovala“, odgovorio mi je kao iz topa na to moje glupo pitanje, kako se ispostavilo. Tako se rodila fix-ideja da dovedemo Deda Mraza u naselje u Vuka Vrčevića.

Kao i sve dobre zamisli, i ovu je bilo lakše skovati no sprovesti. Odmah su stigla upozorenja da sve mora da bude fantastično organizovano, da se ne ljuti onaj ko dobije pogrešan poklon, ili ga uopšte ne dobije. Da se neko dete za dar ne javi dvaput, da svoje sledovanje ne zatraži i neki 18-ogodišnjak, iako uveliko i sam ima potomke.

U tom trenutku, to i nije bila neka muka: ni jednog poklona nije bilo ni u najavi.

Padoše i rasprave ove vrste: ne ide da za Novu godinu Deda Mraz poklanja stare stvari, darovi moraju da budu ujednačeni, bolje sveske i knjige od slatkiša i igračaka, više će im biti od koristi... Nije toliko važan sam čin darivanja, od obličja ceremonije. To mora da bude umetnički akt, inače će ličiti na milostinju, ređali su se „konstruktivni“ komentari i predlozi.

„Gluposti, naša se deca svemu raduju, nisu razmažen, Demuš je ovako razvejao sve nedoumice oko sadržaja paketa i načina isporuke.

Ostala je još samo jedna problematična činjenica: Romi iz ove mahale ne slave Novu godinu. Stoga je bilo nužno Demušov dom dodatno okititi. Bar jedan niz lampica, da deca povežu činioce praznika.

U međuvremenu, moj stan je postao zatrpan raznoraznim darovima, uglavnom igračkama i dečjom garderobom. Kabaste mece i zeke stvarale su iluziju dovoljnog broja poklona, dok je realno i dalje prisutna disproporcija između potražnje i ponude.

Nju rešismo da prevaziđemo po sledećem scenariju: umesto u centar mahale (jer, to bi izazvalo „haus“ i nered), Deda Mraz, alias Jovan Vlašković darove će deliti u Demušovoj kući, za ograničeni broj slavljenika. Tu će deci biti toplo i ušuškano, biraće pesme i pevati ih po principu karaoka. Onda se predstaviti, opsežnije no pukim imenom i uzrastom, za šta će dobiti paketić, nasumično izabran. Pa, ako im nije po volji, neka se menjaju, i tako začine čaroliju.

Ovo još čeka realizaciju, zakazanu za 29. decembar, oko podneva. Videće se kako će se ne baš briljantan plan obistiniti.

Iako se predviđeni termin bliži, akcija prikupljanja traje i dalje. Treba dostići cifru od 36 paketa, sa adekvatnim „nadevom“. Evidentna je tegoba sa slatkišima, jer se pozivu za donacijom odazvao samo bombondžija Bosiljčić, iz ulice Gavrila Principa, izdvajajući za mališane 300 šarenih luša. Drugi su, mnogo krupniji proizvođači, mudro ćutali, prezauzeti ili opterećeni vidljivijim sponzorstvima.

Tako u našim paketima fali čokoladica, pakovanja keksova i sličnih konditorskih proizvoda!

Ako ovo čitate, ne bilo vam teško – priložite! Kao sevap ili „sadkaju“, dobro delo što se mnogostruko vraća radošću primaoca vaših najboljih želja, konkretizovanih u skladu sa mogućnostima. A onaj gore nagrađuje na nebesima, kako Demuš sigura bez kolebanja!

Hvala svima što su već pomogli, i onima što nude podršku u vidu fotografisanja. Unapred hvala i ostalima.


Kulturni centar Kaleidoskop i magazin Kaleidoskop media u 2018. godini predstavljaju projekat “Identitet u amanet”.

Sve reportaže i tekstove sa tradicionalnih svadbi u Srbiji možete pročitati OVDE.

Sve video priloge možete pogledati OVDE.


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box
reklama box