Kaleidoskop media
Rad “Mana” austrijskog umetnika Valtera Kratnera tokom jula je u fokusu onlajn platforme „Na drugi pogled // Auf den zweiten Blick // At Second Glance” na kojoj je izloženo deset radova vizuelnih umetnika i umetnica iz Srbije i deset iz Austrije. Kratnerove prostorne instalacije su, između ostalih, crkva Tabor u Austriji i spomenik (Porajmos) posvećen Romima i Sintima, žrtvama nacizma. Dobitnik je nagrade Carl Djerassi rezidencijalnog programa za 2002. godinu. U poslednje vreme bavi se izbegličkom situacijom u Evropi i na Bliskom istoku.
Valter Kratner
Njegov triptih “Mana” sastoji se od identifikacionih fotografija koje je umetnik obradio grafitom i uljem, što ističe posebno opresivne društveno-političke aspekte. Slike prikazuju kako mi vidimo „druge”, i klišee i predrasude koje koristimo da bi smo ih klasifikovali. Fotografije uhapšenih prikazuju osumnjičene u standardizovanim pozama, dobro poznatim gledaocima zbog fotografija u pasošima, dok su individualni izrazi lica ipak autentično sačuvani i ne mogu biti standardizovani ili podvrgnuti etiketiranju.
Šta vam je bilo interesantno u inicijalnom konkursu za predaju radova? Koliko ste ključne teme konkursa ranije tretirali u svom stvaralaštvu?
Mislim da ova platforma daje mogućnost da se artističkom ekspresijom borimo protiv razmišljanja i stavova zasnovanih na predrasudama. U najvećem delu mog umetničkog opusa bavim se socijalnim, istorijskim, političkim i kulturnim problemima, gradeći okvir za istraživanje društveno-političkih tema. Na nekim svojim izložbama trudim se da dam glas zajednicama koje je društvo utišalo i oduzelo im glas. U tom kontekstu, teme zastupljene na platformi se uklapaju u moju umetničku tačku gledišta.
Kako ste došli do ideje za vaš rad sa platforme “Na drugi pogled” – šta je bila njegova ključna ideja?
Na “Mani” prikazujem retuširane fotografije u kojima društveno-politički aspekt umetničkog rada morate da otkrijete “na drugi pogled”. Potreti u triptihu uopšte nisu ono što deluje da jesu. Fotografija je na površini veoma osetljiva, ali ispod ili iza spoljašnjeg sloja slika ovih anonimnih ljudi otkriva se diskutabilan zakonski sistem. Umetnički pristup mi daje mogućnost da pokažem kako je svaki društveni problem učitan u kontekst međupovezanosti infrastrukture, institucija i kolektivne svesti.
Jedna od ključnih tema konkursa bila je kako vidimo “onog drugog”, u vašem slučaju kako austrijski državljani vide srpske. Koji su to stereotipni odnosi i mišljenja?
Otkako je 1908. Austrougarska odlučila da anektira Bosnu i Hercegovinu kako bi kontrolisala Balkan, postoje tenzije i konflikti između Srbije i Austrije. Svetski ratovi, genocid i masakri su deo istorije obe zemlje. Zvaničnim austrijskim istoričarima bile su potrebne decenije da priznaju kako je Austrija bila aktivan učesnik u Nacionalsocijalizmu. Zapravo, čak i sa krajnjom desnicom u usponu, austrijsko društvo ima liberalni konsenzus i parlament zvanično osuđuje fašističke ideologije. Moj utisak je da na Balkanu besmisleni nacionalizam nastavlja da postoji u svim novonastalim državama, a svaki pokušaj da se promisli o razlozima prethodnih genocida i masakra na nepristrasan način je svuda uglavnom potiskivan. Umetnost je dokazala da može da odigra ključnu ulogu u preispitivanju nacionalizma.
Rad Valtera Kratnera moguće je pogledati na online platformi "Na drugi pogled".
PROČITAJTE I:
Svi sadržaji na portalu magazina Kaleidoskop media su besplatni, a sajt se finansira isključivo donacijama čitalaca i prijatelja.
Podržite rad našeg magazina OVDE
Komentari