Teatar
teatar/2.07.2024.

Molijerovo pozorište na 58. Bitefu

teatar
  • Bitef/Nata Korenovskaia
  • Bitef/Nata Korenovskaia
  • Bitef/Nata Korenovskaia
Autor fotografije:

Piše: Lela Milivojević / Foto: Nata Korenovskaia

 

Ovogodišnji 58. Beogradski internacionalni teatarski festival (Bitef) biće održan od 25. septembra do 4. oktobra, pod sloganom „Lepota (ne)će spasiti svet”, a na festival prvi put dolazi čuveno Molijerovo pozorište Komedi fransez (Comédie-Française) iz Pariza.

Slogan ovogodišnjeg Bitefa upućuje na misao Dostojevskog u „Idiotu” da će lepota spasiti svet, rekao je na konferenciji za novinare u Narodnom pozorištu umetnički direktor Bitefa Nikita Milivojević.

„Mi smo stavili zagradu kao znak pitanaja, jer želimo da promislimo da li će lepota zaista spasiti svet ili neće, da li ovakvom svetu uopšte ima spasa, da li ga uopšte i vredi spasavati. Činjenica je da u ovom trenutku hiljade ljudi širom sveta, bar nas koji se bavimo umetnošću i promišljamo svet kroz umetnost, pokušavaju da poprave ovaj svet na razne načine. Hiljade predstava nastaje sa željom da ovaj svet bude bolji, ali svet je svakog dana sve gori i gori. U tom smislu, predstave koje su na repertoaru Bitefa ove godine postavljaju, svaka na svoj način, pitanje da li će lepota spasiti svet“, rekao je Milivojević.

Ovogodišnji Bitef predstaviće umetničke radove koji se, na tematskom planu, bave neophodnošću preispitivanja (arhetipova) ženskosti i tumačenja poznatih mitova i priča iz novih, savremenih perspektiva. Formalni fokus ovogodišnjeg festivala u najširem smislu povezan je sa različitim oblicima pripovedanja i pripovedačkog, a posebna pažnja data je formatu predavanja-performansa, koji će biti zastupljen kroz nekoliko radova.

Festival će otvoriti plesna predstava „Mekšanje“, koju će na sceni Opera-teatra Madlenianum izvesti kompanija Dens on ansambla iz Berlina, u koreografiji Hristosa Papadopulosa. Reč je o svojevrsnom duhovnom spektaklu koji izvode plesači stariji od 40 godina. Predstava minimalističkim i izrazito suptilnim sredstvima artikuliše ideju pobune i opiranja strogim konvencijama.

Posebno mesto na ovogodišnjem Bitefu, kako je istaknuto, ima „Hekuba, ne Hekuba”, predstava čuvenog pozorišta Komedi fransez iz Pariza, koje će se ovom prilikom prvi put od svog nastanka predstaviti regionalnoj publici, u režiji istaknutog portugalskog umetnika Tijaga Rodrigeša, odnedavno umetničkog vođe prestižnog pozorišnog festivala u Avinjonu.

Rodrigešov umetnički rad odlikuje često reinterpretiranje klasika i kombinovanje fikcije sa istinitim pričama, koje je duboko ukorenjeno u ideji pisanja za glumce i sa njima i/ili sa publikom, čime on traga za poetskom transformacijom stvarnosti pomoću pozorišnih sredstava. U svom najnovijem radu, „Hekuba, ne Hekuba”, čija je svetska premijera nedavno bila na Avinjonskom festivalu, Rodrigeš takođe poseže za pomenutim strategijama i kao polaznu tačku svog rada uzima mit o Hekubi i njenoj deci, koju je izgubila u Trojanskom ratu, koristeći, takođe, Euripidove tragedije „Trojanke”i „Hekuba”. Međutim, Rodrigeš proširuje ovaj kontekst savremenom istinitom pričom o specijalizovanoj ustanovi za decu sa autizmom u Ženevi i majci koja, u želji da zaštiti svoje dete, tuži tu instituciju nakon što je u javnost izašla priča o zlostavljanju štićenika. Istražujući univerzalne teme patnje, pravde i majčinske ljubavi, ova predstava postavlja pitanje da li svet u kome deca ovako i ovoliko stradaju uopšte zaslužuje da bude spasen?

„Antigona u Amazonu” Mila Raua, takođe kombinujući antičke drame i dokumentarnu građu, pruža savremenu interpretaciju dveju mitskih heroina, kao i predstava „Budućnost” Žige Divjaka koja preispituje odnos ljudi prema prirodi, ali u ovom slučaju problematizujući naš antropocentrični pogled na svet. Tu je i predstava „Pukotina” u režiji mladog slovenačkog autora Jana Krmelja koja se, osim temom propasti sveta usled pandemije i ekološke katastrofe, bavi i pitanjima nadzora i kontrole krećući se sve vreme između dokumentarnog i fiktivnog baš kao i predstava „Palmasola - zatvorsko selo” Kristofera Frika, zasnovana na jedinstvenom istraživanju jednog od najozloglašenijih zatvora na svetu.

Pored toga, biće predstavljena i tri rada koja u formatu predavanja-performansa (Seksualno vaspitanje II: Borba, Pravićemo nešto o ratu, rodu i slobodi, zvaće se: Šta bi rekla Čelsi meni i this is my truth, tell me yours) istražuju pitanja borbe za reproduktivna prava,  marginalizovanih pojedinki i pojedinaca u borbi sa sistemom i odnosa autorki i autora prema umetničkom polju sopstvenog stvaranja. Najzad, tu je i predstava Trilogija Snaga kučke - I poglavlje: Nevesta i Laku noć, Pepeljugo Karoline Bjanki, koja svojim radikalnim pristupom temi seksualnog nasilja i njenom tretmanu kroz istoriju umetnosti pomera granice izvođenja. Svi radovi u ovogodišnjoj selekciji preispituju temu lepote, kao jedinstva pravičnog i lepog, na uzbudljive i inovativne načine.

Osim glavnog takmičarskog programa, Bitef će ove godine tradicionalno imati i prateći program, koji čine 25. Bitef Polifonija, Susreti sa autorima i Bitefova teorijska platforma koja nastavlja da razvija teorijski diskurs što prati glavni program festivala. Takođe, 12. izdanje regionalnog putujućeg festivala savremenog cirkusa, Cirkobalkana, realizuje se u okviru pratećeg programa, čime se nastavlja tendencija podržavanja i osnaživanja marginalizovanih umetničkih praksi.


PROČITAJTE I:

11. ŠEKSPIR FESTIVAL POD VEDRIM NEBOM

VEŠTAČKA INTELIGENCIJA: TIHI NESTANAK VIRTUOZNOSTI UMETNIKA


Svi sadržaji na portalu magazina Kaleidoskop media su besplatni, a sajt se finansira isključivo donacijama čitalaca i prijatelja.

Podržite rad našeg magazina OVDE


 

POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.