Vizuelne umetnosti
vizuelne umetnosti/1.04.2024.

"Inspirisani Francuskom" u Matici srpskoj

vizuelne-umetnosti
  • Promo
  • Promo
  • Promo
  • Promo
Autor fotografije:

Kaleidoskop media / Foto: Galerija Matice srpske

 

Nova izložbena godina u Galeriji Matice srpske započela je svečanim otvaranjem izložbe Inspirisani Francuskom u okviru manifestacije Mesec frankofonije, a u saradnji sa Francuskim institutom u Srbiji sa kojim Matica srpska već decenijama živo i kreativno sarađuje na promovisanju srpsko-francuskih kulturnih veza. Izložba Inspirisani Francuskom koja svojim narativom donosi priču o isprepletenosti, vezama, uticajima, uzorima i prijateljstvu sa francuskom kulturom i umetnošću otvorena je 22. marta u Galeriji Matice srpske.

Sava Šumanović, Mornar na molu, 1921-22. 

Srpska likovna umetnost 20. veka neraskidivo je vezana za Parisku likovnu školu zbog činjenice da je glavni grad Francuske u tom periodu postao centar najnaprednijih umetničkih pokreta i mesto susreta umetnika iz čitavog sveta. Mladi srpski slikari maštali su i čeznuli za Parizom, a jedan značajan broj uspeo je i da ostvari te snove i poseti grad svetlosti, boravi i školuje se u njemu, pa čak i izlaže na prestižnim izložbama savremenih slikara. Pariz ih je oblikovao svojim ulicama, parkovima i muzejima i načinom života. Istovremeno, formativno je uticao na njihove likovne poetike kroz brojne umetničke pokrete i ideje koji su se smenjivali na pariskoj sceni tokom prve polovine 20. veka.

Lazar Vozarević, Oplakivanje Hrista, 1958.

Najbrojniju celinu na izložbi čine dela srpskih modernista nastala u međuratnom periodu. Izložbom su obuhvaćena i dela iz prvih posleratnih godina, koja u novim društveno-političkim okolnostima stvaraju nosioci međuratnog modernizma, kao i nove generacije koje se napajaju sa istih kreativnih izvorišta.

Milan Konjović, Iz Kasisa, 1929.

Preko 60 predstavljenih umetničkih radova umetnika poput Save Šumanovića, Bogdana Šuputa, Petra Dobrovića, Milana Konjovića, Peđe Milosavljevića, Ljubice Cuce Sokić, Lazara Vozarevića, Miće Popovića i skulptorskih dela Đorđa Jovanovića, stoje kao trajna svedočanstva načina na koji su ovi „pariski gosti“ doživeli prestonicu umetnosti, kao i načina na koji su svojim umetničkim angažmanom doprineli jačanju srpsko-francuskih veza.

Milenko Šerban, Sedeći ženski akt, 1927.

Autorka izložbe Ivana Rastović osvrnula se na izložbu: „Umetnička dela obuhvaćena ovom izložbom predočavaju i pojedina idejna i stilska kretanja srpske moderne umetnosti. Iako međusobno različita, povezuje ih okretanje francuskim uzorima i Pariskoj školi koja je otvorila prostor da se među srpskim umetnicima govori o delima slavnih impresionista, postimpresionista, kubista, fovista i intimista. Sokić, Šumanović, Konjović, Dobrović, Čelebonović, Vozarević, Josić i mnogi drugi, čija dela čine ovu izložbu, putovali su u Francusku više puta. Entuzijastični stav i ideja povratka ukazuju na magnetizam Pariza i prosto nezamislivu činjenicu da bi nekada mogli da se zasite tog, pariskog pogleda.“

Petar (Pjer) Križanić, Karikatura slikara Save Šumanovića, 1927.

Izložbu prati istoimeni srpsko-francuski katalog autorke Ivane Rastović. Tokom trajanja izložbe biće realizovan bogat prateći program u vidu različitih predavanja petkom u 19h, kustoskih vođenja vikendom u 13h i 17h, kao i kreativnih radionica za decu i tinejdžere subotom.

Bogdan Šuput, Opera u Paarizu, 1938.

Izložba će biti otvorena do 26. maja 2024. godine.


PROČITAJTE I:

OTVOREN KONKURS ZA IZLOŽBU PORTRET NA IKONI 2024.

VEŠTAČKA INTELIGENCIJA I KULTURNO NASLEĐE

MOĆ VEŠTAČKE INTELIGENCIJE JE U POROBLJAVANJU LJUDSKE PAŽNJE

DA LI JE VEŠTAČKA INTELIGENCIJA ALATKA U SLUŽBI UMETNIKA?


Svi sadržaji na portalu magazina Kaleidoskop media su besplatni, a sajt se finansira isključivo donacijama čitalaca i prijatelja.

Podržite rad našeg magazina OVDE


 

POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.