Vizuelne umetnosti
moja-kafica
moja-kafica
vizuelne umetnosti/29.01.2020.

Ljubljana: Srpski modernizam 1880‒1950

vizuelne-umetnosti
  • Galerija matice srpske
  • Galerija matice srpske
  • Galerija matice srpske
Autor fotografije:

Kaleidoskop media



U Narodnoj galeriji Slovenije u Ljubljani je večeras svečano otvorena izložba Galerije Matice srpske Srpski modernizam 1880‒1950. Iz kolekcije Galerije Matice srpske. Pred slovenačkom publikom predstavljeno je 86 značajnih umetničkih dela Paje Jovanovića, Uroša Predića, Save Šumanovića, Milana Konjovića, Petra Lubarde i mnogih drugih.

Izložba Srpski modernizam 1880‒1950. iz kolekcije Galerije Matice srpske realizovana je na poziv Narodne galerije Slovenije u Ljubljani, a sa željom da se slovenačkoj javnosti predstavi jedan deo srpskog kulturnog nasleđa kroz odabir dela iz jedne od najstarijih i najeminentnijih nacionalnih ustanova Republike Srbije.

Sava Šumanović, Koncert u polju, 1925.

Izložba obuhvata 86 umetničkih dela ‒ 75 slika, 7 skulpura i četiri grafike ‒ i sveobuhvatno ilustruje srpsku likovnu umetnost, njene uzore, opredeljenja i domete od poslednjih decenija 19. veka do sredine 20. veka. Kroz dela 50 autora predstavljen je put od realističkih opredeljenja nastalih pod uticajem umetničkih akademija u Beču i Minhenu do okretanja ka modernizmima 20. veka usled odlaska naših umetnika na školovanje i njihovih boravaka u Pragu, Budimpešti i konačno Parizu kao centru umetničkih ideja 20. veka.


Izložba ukazuje na razvojni put srpske likovne umetnosti od ideja realizma, impresionizma i simbolizma do aktuelnih ekspresionističkih i intimističkih izraza iskazanih kroz religiozne i istorijske kompozicije ali i teme portreta, pejzaža, akta i enterijera.

Uz najpoznatije i najreprezentativnije umetnike poput Uroša Predića, Paje Jovanovića, Steve Aleksića, Ivana Tabakovića, Nadežde Petrović, Petra Dobrovića, Save Šumanovića, Milana Konjovića i Petra Lubarde sa kojim se hronološki i završava postavka, iložena su i dela možda javnosti manje poznatih slikara koji su svojom delatnošću ostavili trag u istoriji srpske umetnosti ali i kolekciji Galerije Matice srpske.

Nadežda Petrović, Pompeji, 1907.

Brojnom auditorijumu koji su činili zvaničnici dve zemlje, Zorana Vlatković, ambasadorka Republike Srbije u Sloveniji, predstavnici Srpske pravoslavne crkve, stručnjaci i ljubitelji umetnosti, obratili su se direktorka Narodne galerije dr Barbara Jaki, zatim upravnica GMS dr Tijana Palkovljević Bugarski, dok su izložbu svečano otvorili gospodin Zoran Poznič, ministar kulture Republike Slovenije i gospodin Vladan Vukosavljević, ministar kulture i informisanja Republike Srbije.

Odabrana dela prate brojni tekstualni, video i audio sadržaji sa ciljem da posetiocima približe ideje srpske likovne umetnosti, kao i prateći katalog na slovenačkom i engleskom jeziku.

Petar Lubarda, Durmitor, oko 1950.

Izložbu su koautorski realizovali dr Tijana Palkovljević Bugarski i dr Andrej Smrekar, u saradnji sa stručnom saradnicom Jelenom Ognjanović i uz kreativnu i tehničku asistenciju Nikole Ivanovića i Stanislave Jovanović Mindić. Čitav tim konzervatora GMS – Danilo Vuksanović, Darko Despotović, Luka Kulić i Marijeta Sidovski ‒ radio je na pripremi eksponata za transport i izlaganje, dok je tehnička služba Narodne Galerije izvela postavku izložbe.

Steva Aleksić, Autoportret u kafani, oko 1904.

Realizaciju izložbe omogućila je Narodna galerija Slovenije u Ljubljani uz podršku Ministarstva kulture Republike Slovenije i Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

Tokom trajanja izložbe održavaće se stručna tumačenja i prigodna predavanja kao i edukativni programi za decu zasnovani na iskustvu Galerije Matice srpske. Izložba će biti otvorena do 3. maja 2020. godine.


Svi sadržaji na portalu magazina Kaleidoskop media su besplatni, a sajt se finansira isključivo donacijama čitalaca i prijatelja.

Podržite rad našeg magazina OVDE.


PROČITAJTE I:

"VREDNE RUČICE" UROŠA PREDIĆA


MOŽDA VAS ZANIMA:

POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.